Godina 2024. ostaće upamćena kao godina u kojoj se svet suočio sa eskalacijom nasilja i nestabilnosti. Najveći broj oružanih sukoba od kraja Drugog svetskog rata odneo je živote stotina hiljada ljudi i naterao milione da potraže sigurnost u drugim zemljama, oboreni su temperaturni rekordi, dok su požari i poplave opustošile mesta širom sveta.
Ova godina je donela i spektakularne političke obrte. Donald Tramp je postao prvi bivši američki predsednik koji je osuđen za zločin, proglašen krivim po čak 34 tačke optužnice. Uprkos presudi, vratio se u Belu kuću, preživevši čak i dva pokušaja atentata. Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask uvećao je svoje bogatstvo do novih rekorda, dok je najsiromašniji postao još siromašniji. Uprkos tome, globalna ekonomska nejednakost nije privukla pažnju donosilaca odluka.
Ulazimo u godinu koja se čini najnestabilnijom od kraja Hladnog rata. Iako je teoretski moguće da prevladaju multilateralni pristupi i diplomatski napori, koji će smanjiti globalne tenzije i podstaći saradnju među državama, stručnjaci sa kojima smo razgovarali više naginju scenariju povratka u podeljeni svet, u kome ćemo se suočiti sa latentnih sukoba u različitim delovima sveta ili čak sa direktnim sukobima između blokova država.
Svet se možda vraća u bipolarni okvir, ali sa potpuno novim pravilima igre. Na jednoj strani imamo saveznike "Anglosfere" na čelu sa SAD, dok na drugoj strani sve jasnije postaje blok BRIKS, zemlje koje traže alternativni ekonomski, društveni i politički poredak.
Bez obzira na to kako će se oblikovati globalni odnosi, Evropa se, prema svim pokazateljima, sve više pretvara u marginalizovani prostor, gubi na težini i uticaju na svetskoj sceni, dok se moć prebacuje ka Aziji, posebno Kini i Indiji. Vraćaju se sukobi iz prošlog veka, ali sada sa još većom snagom jer su pravila igre iz korena promenjena. Granice i crvene linije koje su nekada oblikovale međunarodne odnose sada gotovo da i ne postoje. To potvrđuju krize u Pojasu Gaze i Libanu, sukobi u Africi i borba za kontrolu nad ključnim resursima poput vode, hrane i energije.
U 2025. godini možemo očekivati nove sukobe u oblastima gde imperijalističke sile koriste treće strane da ostvare svoje interese, posebno u Africi i Aziji. Čak i Evropa sve više postaje polje za sukobe, ali u formi koja je više ekonomske nego vojne prirode.
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku
Najproblematičniji region u 2024. bio je Bliski istok. Napad Hamasa 7. oktobra 2023. i izraelski vojni odgovor izazvali su velike promene u regionalnoj bezbednosnoj situaciji. Ovi događaji su povećali arapsko protivljenje normalizaciji odnosa sa Izraelom, a gnev u arapskom svetu ne samo da je zaustavio dalje širenje Abrahamovog sporazuma, već je i smanjio uticaj SAD u regionu i ponovo ojačao podršku Palestincima među Arapima.
Pad režima Bašara el Asada u Siriji i slabljenje Hamasa i Hezbolaha značajno su oslabili Iran, a Huti iz Jemena su iskoristili svoju poziciju na obali Crvenog mora da ugroze Izrael i međunarodni pomorski saobraćaj. Njihove aktivnosti su povećale tenzije širom regiona i šire.Malo je verovatno da će okončanje sukoba na Bliskom istoku biti glavni spoljnopolitički prioritet za Trampa. Nova američka administracija svoju strategiju za region može da bazira na dva ključna cilja - bezbednosti Izraela i ograničavanju uticaja Irana.
Ostaje neizvesno da li će Benjamin Netanjahu imati slobodnije ruke u Gazi ili će se suočiti sa smanjenom podrškom zbog izolacionističkog stava nekih ključnih članova Trampovog tima. Čak i ako Izrael proglasi kraj rata, borbe će se verovatno nastaviti u nekom obliku, jer se čini da je ID namera da zadrži prisustvo u severnom pojasu Gaze.
Što se tiče Irana, Trump je najavio povratak strogim sankcijama protiv Teherana, kakve je 2018. uveo nakon povlačenja iz iranskog nuklearnog sporazuma. Cilj tog pristupa nije smjena režima u Teheranu, nego prisiljavanje Irana na nove pregovore o nuklearnom programu i smanjenje pružanja vojne pomoći Rusiji i drugim akterima.
"Možda ih SAD neće direktno ohrabrivati, ali državni udari u iranskom režimu su mogući. Iako je režim u Teheranu krajnje totalitaran, podrška u javnom mnjenju, posebno među urbanim stanovništvom, je izuzetno niska, pa je sasvim moguće da neki Njihov lider, ajatolah Hamnei, je veoma star i lošeg zdravlja. U međuvremenu, pojavila se nova generacija koja veruje da Iran mora da zauzme mnogo oštriji stav, ne samo u vezi sa Gazom i Libanom. takođe u vezi sa nuklearnim programom s obzirom na pad režima Bašara el Asada, moguće je da će Iranci biti inspirisani da sruše ionako nestabilan režim Islamske Republike ili da pređu sa sadašnjih umerenih reakcija na mnogo oštrije odgovore, čime ponovo menjaju geopolitičku računicu“, objašnjava analitičar Mirko Dautović.
Kina i SAD glavni konkurenti
Rivalstvo između dve velike sile – SAD i Kine – ostaće u centru globalne konkurencije. Američke sankcije i kineske inicijative poput „Pojasa i puta” intenziviraju borbu za globalni uticaj. Oba glavna igrača fokusiraju se na Indo-Pacifik, koji podiže tenzije, posebno u Tajvanskom moreuzu i Južnom kineskom moru.
Odluke koje Tramp donese na početku svog drugog mandata verovatno će oblikovati globalnu ekonomiju u narednih 12 meseci. Ako on izvrši svoju pretnju u kampanji i uvede carine od 10 do 20 odsto na uvoz, odnosno 60 odsto na uvoz iz Kine, ostatak sveta će morati da odluči da li će uzvratiti sopstvenim carinama, pokušati da pregovara sa SAD ili , najverovatnije, kombinacija oba pristupa. Zajedno sa drugim najavljenim politikama, kao što su deportovanje miliona migranata bez dokumenata i ekspanzivna fiskalna politika, ovo bi moglo da izazove porast inflacije u SAD, što bi imalo uticaj na globalne finansijske tokove.
Svaki gubitak za Kinu mogao bi biti dobitak za Indiju. Ako Tramp uvede najavljene carine od 60 odsto na kineski uvoz, to bi moglo da pruži priliku Indiji da poveća svoj izvoz u SAD. Kao članica BRIKS-a, Indija će nastaviti da sarađuje sa Pekingom, ali i širi ekonomska partnerstva koja osporavaju kineski uticaj, posebno u Africi.
Zelenski odbija pregovore
Što se tiče Rusije, ostaje nejasno kako će se Tramp postaviti prema Rusiji i Vladimiru Putinu. Trampove izjave da će rešiti rat u Ukrajini u roku od 24 sata ne možemo shvatiti bukvalno jer on sigurno neće biti jedini koji će kreirati američku politiku prema Ukrajini - za to je zadužen ceo deo administracije. Očekuje se da će Tramp insistirati na sporazumu "zemlja za mir", prema kojem bi Ukrajina pristala na teritorijalne ustupke Rusiji u zamenu za mir. Međutim, ostaje da se vidi da li će Tramp pokušati da resetuje odnose sa Rusijom, kao što su razgovori o strateškoj stabilnosti i kontroli naoružanja, koji bi mogli naići na otpor.
"I Rusija i Ukrajina pokušavaju da ostvare što povoljniji položaj na terenu kako bi unapredili svoju pregovaračku moć. Iako Putin nikada nije rekao da ne želi da pregovara, problem su bili uslovi koje je postavio za pregovore. S druge strane , pregovarački proces predstavlja veliki izazov za Zelenskog jer je on prvo odbio bilo kakve pregovore sa Rusijom. Ukrajina, a to je, naravno, teško prihvatljivo za Ukrajina“, kaže politički analitičar Božo Kovačević.
Stanje u Evropi
"I Rusija i Ukrajina pokušavaju da ostvare što povoljniji položaj na terenu kako bi unapredili svoju pregovaračku moć. Iako Putin nikada nije rekao da ne želi da pregovara, problem su bili uslovi koje je postavio za pregovore. S druge strane , pregovarački proces predstavlja veliki izazov za Zelenskog jer je on prvo odbio bilo kakve pregovore sa Rusijom. Ukrajina, a to je, naravno, teško prihvatljivo za Ukrajina“, kaže politički analitičar Božo Kovačević.
Iako je u interesu evropskih zemalja da Ukrajina ne izgubi rat, jer bi to značilo dodatno širenje ruskog uticaja prema njihovim granicama, Evropska unija će se 2025. godine, osim na pitanje Ukrajine, fokusirati na povećanje sopstvenog ekonomska sigurnost i nezavisnost. Politički izazovi u Nemačkoj i Francuskoj, međutim, slabe unutrašnju koheziju Unije. Brisel će verovatno preduzeti mere za smanjenje negativnih uticaja trgovinskih sukoba između SAD i Kine, a novi Trampov mandat biće dodatni izazov za evropske zemlje koje pokušavaju da postanu nezavisnije u odbrani.
Nemačka će održati vanredne izbore u februaru nakon raspada koalicije kancelara Olafa Šolca. Šolc je došao na vlast 2021. godine, kao kandidat za nastavak politike Angele Merkel, ali su rat u Ukrajini i drugi izazovi promenili pravac nemačke politike, koja se sada suočava sa potrebom da reformiše svoj industrijski model i spoljnu politiku.
Francuska se takođe suočava sa političkom paralizom nakon izbora u junu, koji su podelili parlament. Predsednik Emanuel Makron imenovao je čak četvrtog premijera ove godine, što sugeriše da se Francuska našla u možda najgoroj krizi upravljanja od 1958. godine.
Fragmentacija političkog spektra u mnogim evropskim zemljama dovela je do toga da nijedna partija ne može samostalno da formira vladu, već je prinuđena da formira koalicije, koje mogu biti nespretne i teško održive zbog različitih političkih interesa. To je otežavalo donošenje odluka o važnim pitanjima sa kojima se suočava cela Evropa, kao što su migracije, rat u Ukrajini i stagnirajuća ekonomija.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/Mondo/Aleksandra Virijević)
Ajzea Kenan je heroj, a Zvezda je tim za plejof: Pobeda crveno-belih, zvuk sirene doneo trijumf!
"Partizan ima tim za fajnal-for Evrolige": Braun za MONDO o Željkovom izazovu i najvećoj želji u karijeri
"U redu ako ne razumete košarku, vaše pitanje me vređa!": Greška na konferenciji Sferopulosa napravila haos!
Zvezda sve bliža plej-ofu Evrolige: Pogledajte stanje na tabeli posle dramatične pobede u Španiji!
Trojica igrača Partizana ne treniraju: Željko Obradović otkrio detalje pred Makabi!