Na suđenju Momčilu Perišiću u Hagu sudija od tužioca tražio da mu objasni postoji li razlika između zločina bivšeg načelnika Generalštaba i zločina oficira NATO nad civilima u Avganistanu.
Predsedavajući sudija Bakone Moloto uporedio je danas na sudu u Hagu položaj generala Momčila Perišića, optuženog za zločine tokom ratova u BiH i Hrvatskoj, sa položajem NATO oficira u Avganistanu, u svetlu zlodela u tamošnjem ratu.
Dok je tužilac Mark Harmon, u završnoj reči, govorio o "združenom delovanju" Vojske Jugoslavije, čiji je Generalštab predvodio Perišić, i Vojske Republike Srpske, koja je u ratu počinila zločine nad nesrbima, sudija Moloto ga je prekinuo i uporedio to sa situacijom u Avganistanu.
Podsećajući na optužbe o zločinima snaga iz sastava NATO nad civilima u Avganistanu, sudija Moloto je pitao tužioca "da li to znači da su svi NATO komandanti čije jedinice združeno deluju odgovorni za ratne zločine".
Primećujući da je to "politički eksplozivno pitanje", tužilac Harmon inače Amerikanac, odgovorio je da "cilj NATO nije da etnički očisti Avganistan, nego da se bori protiv talibana".
Na primedbu sudije Molotoa da "Perišić nije optužen za etničko čišćenje", tužilac je uzvratio da je optužba za "prisilno premeštanje između 25.000 i 30.000 Muslimana iz Srebrenice jednaka etničkom čišćenju".
Prihvativši to objašnjenje, južnoafrički sudija Moloto i dalje je insistirao da mu tužilac objasni u čemu se razlikuju nekadašnji položaj generala Perišića i sadašnja situacija oficira NATO.
Harmon je zatim ponovio da je "strateški cilj" bosanskih Srba bilo nasilno razdvajanje od Muslimana i Hrvata, uklanjanjem nesrba sa velikih delova teritorije BiH. Perišić je, po tužiocu, toga bio svestan, a uprkos tome pružio im je pomoć i podršku vitalnu za nastavak rata i zločina.
"U Avganistanu, NATO nema cilj da etnički čisti...Kao Amerikanac, znam i da su krivično gonjeni Amerikanci koji su počinili zločine i neki služe doživotnu kaznu...U Perišićevom slučaju, niko nije bio krivično gonjen za zločine", kazao je tužilac.
"Ali, NATO oficiri su, takođe, svesni da su zločini u Avganistanu počinjeni, a i oni su nastavili da učestvuju u tom ratu. Znači li to da su svi oni krivi", uzvratio je sudija Moloto.
Tužilac Harmon na to je prihvatio da je u tom pogledu situacija teoretski "identična".
Drugi sudija, Pedro David iz Argentine, zatim je ocenio da je upoređivanje Perišićeve odgovornosti sa odgovornošću oficira NATO u Avganistanu neprimerena generalizacija, koja je "manjkava i obmanjujuća".
Tužioci će završnu reč na suđenju Perišiću nastaviti sutra.
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije optužen je u 13 tačaka za pomaganje i podržavanje ubistava, nehumanih dela, napada na nesrpske civile, progona i istrebljenja, u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici 1993-95. Te zločine, po optužnici, neposredno su počinile Vojska Republike Srpske (VRS) i Srpska vojska Krajine (SVK).
Optužnica protiv Perišića zasnovana je na tvrdnji da su komandanti i najvažniji oficiri Vojske Republike Srpske (VRS) i Srpske vojske Krajine (SVK) bili starešine Vojske Jugoslavije, zato što plaćani iz Beograda preko posebnih personalnih odeljenja Generalštaba VJ na čijem je celu bio Perišić.
Prema optužnici, VRS, SVK i VJ bile su, stoga, jedna oružana sila pod komandom i kontrolom generala Perišića. VJ je srpske snage u BiH i Hrvatskoj, po optužnici, logistički i finansijski podržavala, snabdevala municijom, a pružala im je podršku i u ljudstvu.
Odbrana tokom suđenja nije negirala da je VJ logistički pomagala srpske armije u Hrvatskoj i BiH, ali je opovrgavala da je Perišić imao komandu i kontrolu nad vojskama RS i RSK.
Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. Oktobra 2008., a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili u decembru 2009. Dokazni postupak odbrane okončan je 11. januara ove godine.
General Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005. godine, na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.
(Beta)
Dok je tužilac Mark Harmon, u završnoj reči, govorio o "združenom delovanju" Vojske Jugoslavije, čiji je Generalštab predvodio Perišić, i Vojske Republike Srpske, koja je u ratu počinila zločine nad nesrbima, sudija Moloto ga je prekinuo i uporedio to sa situacijom u Avganistanu.
Podsećajući na optužbe o zločinima snaga iz sastava NATO nad civilima u Avganistanu, sudija Moloto je pitao tužioca "da li to znači da su svi NATO komandanti čije jedinice združeno deluju odgovorni za ratne zločine".
Primećujući da je to "politički eksplozivno pitanje", tužilac Harmon inače Amerikanac, odgovorio je da "cilj NATO nije da etnički očisti Avganistan, nego da se bori protiv talibana".
Na primedbu sudije Molotoa da "Perišić nije optužen za etničko čišćenje", tužilac je uzvratio da je optužba za "prisilno premeštanje između 25.000 i 30.000 Muslimana iz Srebrenice jednaka etničkom čišćenju".
Prihvativši to objašnjenje, južnoafrički sudija Moloto i dalje je insistirao da mu tužilac objasni u čemu se razlikuju nekadašnji položaj generala Perišića i sadašnja situacija oficira NATO.
Harmon je zatim ponovio da je "strateški cilj" bosanskih Srba bilo nasilno razdvajanje od Muslimana i Hrvata, uklanjanjem nesrba sa velikih delova teritorije BiH. Perišić je, po tužiocu, toga bio svestan, a uprkos tome pružio im je pomoć i podršku vitalnu za nastavak rata i zločina.
"U Avganistanu, NATO nema cilj da etnički čisti...Kao Amerikanac, znam i da su krivično gonjeni Amerikanci koji su počinili zločine i neki služe doživotnu kaznu...U Perišićevom slučaju, niko nije bio krivično gonjen za zločine", kazao je tužilac.
"Ali, NATO oficiri su, takođe, svesni da su zločini u Avganistanu počinjeni, a i oni su nastavili da učestvuju u tom ratu. Znači li to da su svi oni krivi", uzvratio je sudija Moloto.
Tužilac Harmon na to je prihvatio da je u tom pogledu situacija teoretski "identična".
Drugi sudija, Pedro David iz Argentine, zatim je ocenio da je upoređivanje Perišićeve odgovornosti sa odgovornošću oficira NATO u Avganistanu neprimerena generalizacija, koja je "manjkava i obmanjujuća".
Tužioci će završnu reč na suđenju Perišiću nastaviti sutra.
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije optužen je u 13 tačaka za pomaganje i podržavanje ubistava, nehumanih dela, napada na nesrpske civile, progona i istrebljenja, u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici 1993-95. Te zločine, po optužnici, neposredno su počinile Vojska Republike Srpske (VRS) i Srpska vojska Krajine (SVK).
Optužnica protiv Perišića zasnovana je na tvrdnji da su komandanti i najvažniji oficiri Vojske Republike Srpske (VRS) i Srpske vojske Krajine (SVK) bili starešine Vojske Jugoslavije, zato što plaćani iz Beograda preko posebnih personalnih odeljenja Generalštaba VJ na čijem je celu bio Perišić.
Prema optužnici, VRS, SVK i VJ bile su, stoga, jedna oružana sila pod komandom i kontrolom generala Perišića. VJ je srpske snage u BiH i Hrvatskoj, po optužnici, logistički i finansijski podržavala, snabdevala municijom, a pružala im je podršku i u ljudstvu.
Odbrana tokom suđenja nije negirala da je VJ logistički pomagala srpske armije u Hrvatskoj i BiH, ali je opovrgavala da je Perišić imao komandu i kontrolu nad vojskama RS i RSK.
Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. Oktobra 2008., a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili u decembru 2009. Dokazni postupak odbrane okončan je 11. januara ove godine.
General Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005. godine, na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.
(Beta)
