Odbrana generala Momčila Perišića zatražila je danas od sudija Haškog tribunala da Perišića oslobode krivice po optužbama za pomaganje i podržavanje zločina nad nesrbima u Sarajevu, Srebrenici i Zagrebu, 1993-95.
"Tužilac nije izveo nijedan dokaz da je bilo koji akt generala Perišića predstavljao pomaganje i podržavanje zločina u Srebrenici i Sarajevu", rekao je u završnoj reči branilac Novak Lukić.
Po rečima branioca, neosnovana je i nedokazana i optužba da je Perišić komandno odgovoran zato što nije sprečio raketne napade na Zagreb u maju 1995, ni kaznio počinioce.
Lukić je kao nedokazanu odbacio i tvrdnju tužilaca da su "zločini bili predvidljiva posledica državne politike SRJ", koju je Perišić vojno sprovodio.
Prema braniocu, dokazi pokazuju da je cilj političkog i vojnog vođstva SRJ bio prekid rata. Lukić je sugerisao da tužioci nisu shvatili razliku između "uticaja" koji je zvanični Beograd imao na Pale i Knin i "kontrole".
General Perišić optužen je za podržavanje i pomaganje artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS) 1993-95; ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995, kao i raketnih napada na Zagreb sa položaja snaga Republike Srpske Krajine (RSK) u maju 1995. godine.
Branilac Lukić naznačio je da "nema dokaza" da je general Perišić ikada imao "operativnu kontrolu" nad komandantima VRS Ratkom Mladićem i Srpskom vojskom Krajine (SVK) Milanom Čeleketićem, a zatim i Miletom Mrkšićem.
"Svi oficiri VRS i SVK - koji su po optužnici počinili zločine i bili pripadnici VJ - nisu u to vreme bili u komandnom lancu VJ, ma koliko da se tužilaštvo trudilo da ih u taj lanac uveže", tvrdio je Perišićev advokat.
Lukić je predočio zapisnike sa razgovora tokom kojih je general Perišić ubeđivao Mladića i druge oficire VRS da prihvate mirovne planove i ne slede politiku rukovodstva sa Pala "koja vodi u propast".
"Zašto bi ih ubeđivao, ako je mogao da im naredi, kako tvrdi tužilaštvo", upitao je branilac.
Kao dokaz da su vlasti SRJ, uključujući i generala Perišića, radile na uspostavi mira u BiH prihvatanjem međunarodnih planova, nasuprot vojnom i političkom vrhu bosanskih Srba, branilac Lukić je citirao zapisnike sa nekoliko sednica Vrhovnog saveta odbrane iz leta i jeseni 1994. i s početka 1995.
U avgustu 1994, pošto su bosanski Srbi odbili mirovni plan Kontakt grupe, predsednik Srbije Slobodan Milošević je na sednici Vrhovnog saveta odbrane, kako je citirao branilac Lukić, rekao da se "svim sredstvima mora izvršiti pritisak da se plan prihvati".
Milošević je kazao i da se "sve postignuto dovodi u pitanje zbog fiks-ideje" da se može dobiti još neki delić teritorije, "što nije vredno produžavanja ratne agonije i sankcija protiv SRJ".
Lukić je citirao i Miloševićeve reči sa sednice VSO održane u novembru 1994: "Ovde više nije pitanje može li VRS da ostvari taj cilj. Mi smo im na vreme rekli da je taj njihov cilj nemoguć. Nije moguće da međunarodna zajednica pristane da dve trećine stanovništva, Muslimani i Hrvati dobiju manje od polovine teritorije".
Na istoj sednici, general Perišić je, po odbrani, ocenio da bi neprihvatanjem plana rukovodstvo RS "doživelo totalnu smrt", što bi "imalo nesagledive posledice i za srpski i crnogorski narod". On se založio i za "uključivanje faktora koji može uticati na njih".
Kako je naveo branilac Lukić, Milošević je na to odgovorio rečima: "Momo, tu jedino vojska ima uticaj, a ti najbolje znaš da ništa ne možeš da uradiš".
Istu temu, isti sagovornici razmatrali su i na zasedanju VSO 18. januara 1995. Milošević je tada rekao da "vojska u RS ne bi smela da bude talac sulude politike tamošnjeg rukovodstva. To je Perišić pokušao da im objasni, kao i svi mi".
Na završne argumente Perišićeve odbrane, tužioci će odgovoriti u nastavku rasprave.
Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. oktobra 2008, a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili u decembru 2009. godine.
Dokazni postupak odbrane okončan je 11. januara ove godine.
General Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005. godine, na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tacki optužnice.
Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.
(Beta)
Po rečima branioca, neosnovana je i nedokazana i optužba da je Perišić komandno odgovoran zato što nije sprečio raketne napade na Zagreb u maju 1995, ni kaznio počinioce.
Lukić je kao nedokazanu odbacio i tvrdnju tužilaca da su "zločini bili predvidljiva posledica državne politike SRJ", koju je Perišić vojno sprovodio.
Prema braniocu, dokazi pokazuju da je cilj političkog i vojnog vođstva SRJ bio prekid rata. Lukić je sugerisao da tužioci nisu shvatili razliku između "uticaja" koji je zvanični Beograd imao na Pale i Knin i "kontrole".
General Perišić optužen je za podržavanje i pomaganje artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS) 1993-95; ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995, kao i raketnih napada na Zagreb sa položaja snaga Republike Srpske Krajine (RSK) u maju 1995. godine.
Branilac Lukić naznačio je da "nema dokaza" da je general Perišić ikada imao "operativnu kontrolu" nad komandantima VRS Ratkom Mladićem i Srpskom vojskom Krajine (SVK) Milanom Čeleketićem, a zatim i Miletom Mrkšićem.
"Svi oficiri VRS i SVK - koji su po optužnici počinili zločine i bili pripadnici VJ - nisu u to vreme bili u komandnom lancu VJ, ma koliko da se tužilaštvo trudilo da ih u taj lanac uveže", tvrdio je Perišićev advokat.
Lukić je predočio zapisnike sa razgovora tokom kojih je general Perišić ubeđivao Mladića i druge oficire VRS da prihvate mirovne planove i ne slede politiku rukovodstva sa Pala "koja vodi u propast".
"Zašto bi ih ubeđivao, ako je mogao da im naredi, kako tvrdi tužilaštvo", upitao je branilac.
Kao dokaz da su vlasti SRJ, uključujući i generala Perišića, radile na uspostavi mira u BiH prihvatanjem međunarodnih planova, nasuprot vojnom i političkom vrhu bosanskih Srba, branilac Lukić je citirao zapisnike sa nekoliko sednica Vrhovnog saveta odbrane iz leta i jeseni 1994. i s početka 1995.
U avgustu 1994, pošto su bosanski Srbi odbili mirovni plan Kontakt grupe, predsednik Srbije Slobodan Milošević je na sednici Vrhovnog saveta odbrane, kako je citirao branilac Lukić, rekao da se "svim sredstvima mora izvršiti pritisak da se plan prihvati".
Milošević je kazao i da se "sve postignuto dovodi u pitanje zbog fiks-ideje" da se može dobiti još neki delić teritorije, "što nije vredno produžavanja ratne agonije i sankcija protiv SRJ".
Lukić je citirao i Miloševićeve reči sa sednice VSO održane u novembru 1994: "Ovde više nije pitanje može li VRS da ostvari taj cilj. Mi smo im na vreme rekli da je taj njihov cilj nemoguć. Nije moguće da međunarodna zajednica pristane da dve trećine stanovništva, Muslimani i Hrvati dobiju manje od polovine teritorije".
Na istoj sednici, general Perišić je, po odbrani, ocenio da bi neprihvatanjem plana rukovodstvo RS "doživelo totalnu smrt", što bi "imalo nesagledive posledice i za srpski i crnogorski narod". On se založio i za "uključivanje faktora koji može uticati na njih".
Kako je naveo branilac Lukić, Milošević je na to odgovorio rečima: "Momo, tu jedino vojska ima uticaj, a ti najbolje znaš da ništa ne možeš da uradiš".
Istu temu, isti sagovornici razmatrali su i na zasedanju VSO 18. januara 1995. Milošević je tada rekao da "vojska u RS ne bi smela da bude talac sulude politike tamošnjeg rukovodstva. To je Perišić pokušao da im objasni, kao i svi mi".
Na završne argumente Perišićeve odbrane, tužioci će odgovoriti u nastavku rasprave.
Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. oktobra 2008, a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili u decembru 2009. godine.
Dokazni postupak odbrane okončan je 11. januara ove godine.
General Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005. godine, na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tacki optužnice.
Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.
(Beta)
