Haški tribunal odbio je danas zahtev optuženog Radovana Karadžića da ukine nadzor njegovih telefonskih razgovora iz sudskog pritvora.
Karadžić je u januaru taj zahtev zasnovao na tvrdnji da je nadzor telefonskih razgovora zloupotrebljen protiv Slobodana Miloševića i da to dokazuje depeša američkih diplomata koju je nedavno objavio "Vikiliks".
Internet sajt Vikiliks objavio je u januaru diplomatsku depešu iz Ambasade SAD u Hagu u kojoj piše da je tadašnji upravnik pritvora Tribunala Timoti Mekfaden američkim diplomatama, u razgovoru vođenom 12. novembra 2003, "pružio uvid bez presedana u život i aktivnosti Slobodana Miloševića", uključujući "zdravstveno stanje, svakodnevnu rutinu, pravnu i finansijsku mrežu, stanje svesti i kontakte izvan Tribunala".
U odluci o Karadžićevom zahtevu, predsednik Tribunala Patrik Robinson ocenio je "da nije primereno" razmatrati pitanja proizašla iz procesa Miloševiću u kontekstu postupka protiv Karadžića.
Sudija Robinson naznačio je i da se, na osnovu informacija koje je Karadžić dao u zahtevu, ne može razumno pretpostaviti da je bilo ko iz uprave pritvora Tribunala otkrio bilo kakve privatne informacije o Karadžiću.
Predsednik Tribunala primetio je i da je autentičnost depeše koju je objavio Vikiliks "još neverifikovana".
Odbijajući Karadžićev zahtev, Robinson je naglasio i da sudski sekretar ima diskreciono pravo da naloži nadzor telefonskih razgovora pritvorenika bez obzira na njihovo ponašanje.
Karadžić je tvrdio da po pravilima suda sekretar ima pravo da naredi prisluškivanje razgovora pritvorenika samo ukoliko preti opasnost od bekstva; uticaja na svedoke ili narušavanja reda u pritvoru.
Nadzor ne može trajati duže od 30 dana.
Po Karadžiću, stalno prisluškivanje njegovih telefonskih razgovora je nepotrebno i neosnovano zato što za dve i po godine boravka u pritvoru nijednom nije prekršio nijedno pravilo ponašanja, niti narušio red.
Suđenje Karadžiću, optuženom za genocid i progon nesrba tokom rata u BiH, trebalo bi da bude nastavljeno 23. maja.
(Beta)
Internet sajt Vikiliks objavio je u januaru diplomatsku depešu iz Ambasade SAD u Hagu u kojoj piše da je tadašnji upravnik pritvora Tribunala Timoti Mekfaden američkim diplomatama, u razgovoru vođenom 12. novembra 2003, "pružio uvid bez presedana u život i aktivnosti Slobodana Miloševića", uključujući "zdravstveno stanje, svakodnevnu rutinu, pravnu i finansijsku mrežu, stanje svesti i kontakte izvan Tribunala".
U odluci o Karadžićevom zahtevu, predsednik Tribunala Patrik Robinson ocenio je "da nije primereno" razmatrati pitanja proizašla iz procesa Miloševiću u kontekstu postupka protiv Karadžića.
Sudija Robinson naznačio je i da se, na osnovu informacija koje je Karadžić dao u zahtevu, ne može razumno pretpostaviti da je bilo ko iz uprave pritvora Tribunala otkrio bilo kakve privatne informacije o Karadžiću.
Predsednik Tribunala primetio je i da je autentičnost depeše koju je objavio Vikiliks "još neverifikovana".
Odbijajući Karadžićev zahtev, Robinson je naglasio i da sudski sekretar ima diskreciono pravo da naloži nadzor telefonskih razgovora pritvorenika bez obzira na njihovo ponašanje.
Karadžić je tvrdio da po pravilima suda sekretar ima pravo da naredi prisluškivanje razgovora pritvorenika samo ukoliko preti opasnost od bekstva; uticaja na svedoke ili narušavanja reda u pritvoru.
Nadzor ne može trajati duže od 30 dana.
Po Karadžiću, stalno prisluškivanje njegovih telefonskih razgovora je nepotrebno i neosnovano zato što za dve i po godine boravka u pritvoru nijednom nije prekršio nijedno pravilo ponašanja, niti narušio red.
Suđenje Karadžiću, optuženom za genocid i progon nesrba tokom rata u BiH, trebalo bi da bude nastavljeno 23. maja.
(Beta)
