Sastanak zemalja naslednica SFRJ, posvećen podeli zajedničke imovine, zakazan za sutra u Sarajevu, otkazan je na zahtev Srbije. Kako je izjavio agenciji Beta predstavnik Srbije u Komisiji za sukcesiju Gaša Knežević, za otkazivanje je "bilo razloga".
To je, inače, bio šesti ponuđeni termin održavanja sastanka u Sarajevu koji je na zahtev Srbije otkazan, a Komisija se nije sastala više od godinu dana.
Prema ranijim ocenama Kneževića, u procesu sukcesije najdalje se otišlo u podeli državne imovine, podela diplomatsko-konzularnih predstavništava nije rešena, dok je najspornije pitanje vojne imovine.
Kada je reč o diplomatsko konzularnim predstavništvima, do sada je od 123 sporna objekta raspoređeno samo pet a dogovorena je podela još 42 ambasade, ali Srbija insistira da prepuštanje zgrada počne tek kada se postigne dogovor o celokupnoj imovini.
"Uspeli smo da se, na papiru, dogovorimo oko raspodele nekretnina mahom u evropskim zemljama. Problem je što bivše Republike nerado hoće da preuzmu objekte u neatraktivnim zemljama, u koje je Srbija godinama ulagala ogromna sredstva", izjavio je ranije Knežević.
Kako je agenciji Beta ranije rekao pomoćnik ministra finansija Bosne i Hercegovine Zenit Kelić, na sastanku u Sarajevu trebalo je da se razgovara o celokupnoj implemetaciji Sporazuma o sukcesiji, a posebno je trebalo da se razgovara o pitanju mešovitih banaka.
On je objasnio da je tadašnja Narodna banka Jugoslavije, čiji je pravni naslednik sadašnja Narodna banka Srbije, na računu 90-tih godina imala 645 miliona dolara. Međutim, 2001. godine na velikom sastanku sukcesora u Beču je zaključeno da je na računu ostalo svega oko 56,6 miliona dolara.
(Beta)
Prema ranijim ocenama Kneževića, u procesu sukcesije najdalje se otišlo u podeli državne imovine, podela diplomatsko-konzularnih predstavništava nije rešena, dok je najspornije pitanje vojne imovine.
Kada je reč o diplomatsko konzularnim predstavništvima, do sada je od 123 sporna objekta raspoređeno samo pet a dogovorena je podela još 42 ambasade, ali Srbija insistira da prepuštanje zgrada počne tek kada se postigne dogovor o celokupnoj imovini.
"Uspeli smo da se, na papiru, dogovorimo oko raspodele nekretnina mahom u evropskim zemljama. Problem je što bivše Republike nerado hoće da preuzmu objekte u neatraktivnim zemljama, u koje je Srbija godinama ulagala ogromna sredstva", izjavio je ranije Knežević.
Kako je agenciji Beta ranije rekao pomoćnik ministra finansija Bosne i Hercegovine Zenit Kelić, na sastanku u Sarajevu trebalo je da se razgovara o celokupnoj implemetaciji Sporazuma o sukcesiji, a posebno je trebalo da se razgovara o pitanju mešovitih banaka.
On je objasnio da je tadašnja Narodna banka Jugoslavije, čiji je pravni naslednik sadašnja Narodna banka Srbije, na računu 90-tih godina imala 645 miliona dolara. Međutim, 2001. godine na velikom sastanku sukcesora u Beču je zaključeno da je na računu ostalo svega oko 56,6 miliona dolara.
(Beta)
