Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina koji su 28. marta 2025. godine u Dubaiju potpisali crnogorski premijer Milojko Spajić i potpredsednik Vlade UAE šeik Abdulah bin Zajed al Nahjan izazvao je burne reakcije u javnosti, među političarima, institucijama i nevladinim sektorom. I dok Vlada u njemu vidi istorijsku razvojnu šansu, kritičari ukazuju na potencijalno kršenje domaćih zakona, urušavanje kontrole parlamenta i ozbiljna pitanja u vezi sa zaštitom državne imovine i prava građana.
Sporazum predviđa izuzimanje iz standardnih procedura
Najveće kontroverze izazvao je član 3 Sporazuma, prema kojem Vlada Crne Gore preuzima obavezu da obezbedi zemljište za sprovođenje projekata, bez obaveze sprovođenja javnih nabavki, tendera ili drugih procedura propisanih nacionalnim zakonodavstvom.
Takva formulacija, prema oceni MANS-a (Mreže za afirmaciju nevladinog sektora) i drugih kritičara, omogućava da Vlada bez saglasnosti Skupštine ustupi državnu imovinu u zakup duži od 30 godina, što bi predstavljalo zaobilaženje važećih zakonskih procedura i oduzimanje ključnih kontrolnih mehanizama parlamenta.
Ustavna nadređenost međunarodnih sporazuma
Direktorka MANS-a, Vanja Ćalović Marković, upozorila je da, ukoliko Skupština potvrdi ovaj međunarodni sporazum, on automatski dobija jaču pravnu snagu od domaćih zakona.
To znači da ni zaključci Vlade, koji eventualno propisuju dostavljanje svakog pojedinačnog ugovora Skupštini na odobrenje, ne mogu imati obavezujuću pravnu snagu u odnosu na sam Sporazum.
Reakcije lokalnih zajednica i opozicije
Predsednik Opštine Ulcinj Genci Nimanbegu izrazio je duboku zabrinutost zbog mogućnosti da se deo teritorije njegove opštine — uključujući i Veliku plažu — ustupi investitorima na 99 godina, bez učešća lokalne samouprave. On je upozorio da bi to moglo imati ozbiljne posledice po građane i evropski put Crne Gore, te je apelovao na institucije EU da reaguju.
Opozicioni lideri i pojedini poslanici izrazili su sličnu zabrinutost, posebno ako se dnevni red parlamenta dopuni "u hodu" bez dovoljne javne rasprave. Oni su ocenili da bi to predstavljalo narušavanje demokratskih procesa.
Stav Vlade: Sve je po zakonu
Vlada Crne Gore tvrdi da je sporazum u potpunosti usklađen sa domaćim zakonodavstvom i propisima EU, uključujući i regulativu o javnim nabavkama. Tvrde da je jasno propisano da će svaki pojedinačni ugovor, koji proistekne iz Sporazuma, biti poslat Skupštini na potvrdu, čime se, kako kažu, garantuje zadržavanje kontrolne funkcije parlamenta.
Navode i da neće biti prodaje državnog zemljišta, već da je u pitanju model zajedničkog ulaganja u kojem bi država učestvovala kao suinvestitor u projektu, sa zemljištem koje ostaje u njenom vlasništvu.
Evropska komisija – uzdržano posmatranje
Evropska komisija je potvrdila da je upoznata sa sadržajem sporazuma, ali se uzdržala od konkretnog komentara, ističući da su "u toku događaja". Iz Brisela su naglasili da će se eventualni uticaj ovog dokumenta na evropski put Crne Gore analizirati u skladu sa zakonodavstvom EU, posebno kada je reč o državnoj pomoći i procedurama javnih nabavki.
ASK: Nejasnoće i potencijalni rizici
Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) ukazala je na to da u tekstu Sporazuma nije jasno precizirano da li se zemljište daje u zakup ili na prodaju, te da su posebno problematične odredbe koje omogućavaju isključenje standardnih procedura kod dodele imovine.
I dok pristalice Sporazuma ukazuju na potencijalno ogromne ekonomske koristi i najavu investicija u vrednosti od 35 milijardi evra, skeptici upozoravaju da brzina, netransparentnost i neusklađenost sa zakonima mogu imati dugoročne posledice.
U narednim danima, sve oči biće uprte ka Skupštini Crne Gore — instituciji koja bi svojom odlukom mogla oblikovati budući pravni i investicioni pejzaž zemlje.
BONUS VIDEO:
(Nova/MONDO)
· Reaguj