Pred Haškim tribunalom je počelo sudjenje šestorici političkih i vojnih lidera bosanskih Hrvata optuženim za pokušaj stvaranje "Velike Hrvatske" zločinima protiv Muslimana tokom rata u BiH.
Pred Haškim tribunalom je počelo sudjenje šestorici političkih i vojnih lidera bosanskih Hrvata optuženim za pokušaj stvaranje "Velike Hrvatske" zločinima protiv Muslimana tokom rata u BiH.Optuženi su bivši premijer samoproglašene hrvatske republike Herceg-Bosna Jadranko Prlić, ministar odbrane Bruno Stojić, načelnik glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane Slobodan Praljak, zamenik komandanta HVO Milivoj Petković, ministar unutrašnjih poslova Valentin Ćorić i šef komisije za razmenu zarobljenika Berislav Pušić.
Oni su, po optužnici, 1992-94 bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu "trajnog uklanjanja i etničkog čiscenja bosanskih Muslimana i drugih nehrvata" sa teritorija u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini koje su proglašene Herceg-Bosnom, u cilju njihovog prisajedinjenja Hrvatskoj, odnosno stvaranja "Velike Hrvatske".
Po rečima tužioca Keneta Skota, na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tudjman koji je u decembru 1991. pozvao na okupljanje hrvatskog naroda "u najširim mogućim granicama"
i obnavljanje granica hrvatske banovine iz 1939. godine.
Tudjman je u svojim radovima još 1981. izrazio pretenzije prema velikim delovima teritorija BiH, o čijoj je podeli deset godina kasnije, u martu 1991, kao predsednik Hrvatske pregovarao sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, naglasio je tužilac.
On je iz transkripata Tudjmanovih razgovora sa saradnicima, citirao Tudjmanove reči da se sa Miloševićem može dogovoriti podela BiH, a da Milošević pri tom ne bude vojna pretnja Hrvatskoj. Naveo je i Tudjmanove ocene da su granice BiH "apsurdne" i da je opstanak Bosne u tadašnjim granicama "protiv interesa hrvatske države".
Tužilac Skot predočio je i da su lideri bosanskih Hrvata u septembru 1993. "ponosno izvestili Tudjmana" da je strateški važan grad Stolac očišćen od Muslimana i naseljen hrvatskim izbeglicama, na šta je Tudjman odgovorio "da zna".
Prlić i ostali optuženi su u 26 tačaka za progon na političkoj verskoj i rasnoj osnovi, ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, prinudni rad, protivpravno terorisanje civila.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i teške povrede Ženevskih konvencija.
Zločine su počinile snage Hrvatskog veća odbrane u opštinama Prozor, Gornji Vakuf, Jablanica, Mostar, Ljubuški, Stolac, Čapljina i Vares, kao i u logorima Heliodrom, Vojno, Dretelj i Gabela.
Svi optuženi su se u aprilu 2004. dobrovoljno predali Tribunalu, a u septembru iste godine su pušteni na privremenu slobodu do početka sudjenja.
Prema odluci veća predsedavajućeg Žana Kloda Antonetija iz Francuske, sudjenje bi trebalo da traje godinu dana, iako je Tužilaštvo ranije najavljivalo da će izvesti čak 400 svedoka.
(Beta)
