Tadašnji predsednik Republike Srpske optužen je za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana u danima pošto je Vojska RS 11. jula 1995. zauzela tu enklavu u istočnoj Bosni, koja je bila pod zaštitom UN.
Svedok Ristić izjavio je da je Karadžića obezbeđivao "do 2000.
godine". On je prethodno u iskazu precizirao da je do 1992. bio zaposlen u Srpskoj demokratskoj stranci, a od tada u Resoru državne bezbednosti MUP RS.
Na pitanje predsedavajućeg sudije O Gon Kvona da li to znači da je bio Karadžićev telohranitelj i pošto je on napustio dužnost predsednika RS 1996, svedok je odgovorio: "To je bilo moje zaduženje, kao pripadnika MUP RS".
Ristić je izjavio da je Karadžića pratio tokom boravka u Srebrenici, 4. avgusta 1995.
"Prisustvovali smo postavljanju krsta na obližnjem brdu... Bilo je to osveštavanje ili neki drugi verski obred, ne znam tačno, bavio sam se bezbednošću", rekao je Ristić.
On je kazao da je Karadžić obišao i pravoslavnu crkvu u Srebrenici koja je bila "potpuno uništena" i u kojoj su "neprijateljske snage, dok su bile tu, držale životinje".
Na pitanje tužioca da li je u Srebrenici video i džamiju, Ristić je odgovorio da se "ne seća".
Ristić je posvedočio i da je bio prisutan kada se Karadžić, 1995. u Bijeljini, sastao sa Željkom Ražnatovićem Arkanom "na paradi i smotri" Ražnatovićeve paravojske.
Veći deo ispitivanja Ristića, tužilac je posvetio lokacijama na Palama na kojima je Karadžić tokom rata živeo i radio. Svedok je potvrdio da su na tim lokacijama bila sredstva veze, kao i nezavisni izvori struje.
Kao vrhovni komandant VRS, Karadžić je na Palama primao visoke oficire, ali "češće početkom rata 1992-93", nego kasnije, izjavio je Ristić.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić, koji je brani sam, sugerisao je, a svedok je to potvrdio, da je njegova poseta Srebrenici u avgustu 1995. bila "kratka" i "verskog karaktera", te da se predsednik RS nije sastajao sa oficirima VRS.
Karadžić je svedoka pitao da li je u to vreme znao da se u Srebrenici "desilo išta osim vojne akcije" i da li je tokom posete "iko pomenuo ubistva ili nezakonite radnje".
Ristić je odgovorio negativno: "Ja sam u to vreme znao samo za vojnu akciju i za odbegle grupe u okolini... Ne sećam se da je bilo komentara o ubijanju".
"Kakav je bio moj odnos prema zločinima", pitao je zatim optuženi, na šta je svedok uzvratio da je Karadžić "uvek osuđivao zločine, bez obzira nad kim su bili počinjeni".
Karadžić je svog bivšeg telohranitelja pitao i da li ga je ikada video sa Ražnatovićem, izuzev u Bijeljini 1995, a svedok je odgovorio da nije.
Karadžić i svedok složili su se da 5. aprila 1992. iz sarajevskog hotela Holidej In, u kojem su obojica bili, niko od Srba nije pucao na građane okupljene na mirovnim demonstracijama na trgu u blizini hotela.
"Rulja", kako je demonstrante nazvao Karadžić, zatim je upala u hotel, gde je uz Ristića i još nekoliko zvaničnika Srpske demokratske stranke bila i tadašnja novinarka TV Novi Sad Milijana Baletić.
Ristić je opisao da su se, posle početnog protivljenja, predali specijalnim policajcima koji su ih "spasili linča". Rekao je da je zatim teško prebijen i maltretiran i da je u trenutku kada je kasnije bio razmenjen "imao 12 polomljenih rebara".
Karadžić je tvrdio i da "do poslednjeg trenutka" nije imao plan za napuštanje Sarajeva, kao i da je svu imovinu ostavio u svom stanu koji je "5. aprila 1992. bio devastiran mitraljeskom vatrom".
"Moja porodica izašla je iz Sarajeva u poslednjem trenutku, pod kišom metaka takoreći", rekao je Karadžić, a svedok, koji je pratio članove porodice, to je potvrdio.
Karadžić je svedoku postavio i više pitanja o svom privatnom životu tokom rata u BiH.
"Da li ste me ikad videli da odlazim u kockarnice i kockam se", pitao je Karadžić.
"Nikada to nisam video, nemam saznanja", glasio je odgovor Ristića.
Karadžić je sugerisao da se uvek "oštro suprotstavljao mitu i korupciji i tražio da svi u politici budu čisti kao sunce", te da su svi koji su bili uz njega tokom rata osiromašili.
"Poznat mi je taj vaš stav", uzvratio je svedok, potvrdivši da su svi iz Karadžićeve pratnje bili "osiromašili".
"Bili ste u mojoj kući, jeste li primetili da se moja porodica bogatila ili siromašila tokom rata", pitao je Karadžić.
"Nisam primetio da se bogatite, ostali ste isti kao kad sam vas upoznao", odgovorio je Ristić.
Karadžić je tvrdio da su ga oficiri VRS na Palama posećivali "kurtoazno", pošto ih je put tuda vodio iz drugih krajeva u prolazu ka Glavnom štabu VRS u Han Pijesku.
Kao lične prijatelje koji su ga posećivali u kući, Karadžić je naveo književnike Gojka Đoga, Rajka Petrova-Noga i Momu Kapora.
Bivši predsednik RS je, kao dokaz da nije imao predrasuda prema pripadnicima drugih nacionalnosti, naveo i da mu je "frizerka na Palama bila Hrvatica".
Na Karadžićevo pitanje "da li su Pale bile opasno ili bezbedno mesto za Muslimane", svedok je, međutim, otćutao par minuta, posle čega ga je optuženi pitao da li je ikada čuo "za ijedan slučaj progona paljanskih Muslimana".
"Nisam čuo", odgovorio je Ristić, čije svedočenje je okončano.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno iduće nedelje.
Karadžić je optužen i za genocid nad nesrbima u osam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje osoblja UN za taoce.
(Beta)
Svedok Ristić izjavio je da je Karadžića obezbeđivao "do 2000.
godine". On je prethodno u iskazu precizirao da je do 1992. bio zaposlen u Srpskoj demokratskoj stranci, a od tada u Resoru državne bezbednosti MUP RS.
Na pitanje predsedavajućeg sudije O Gon Kvona da li to znači da je bio Karadžićev telohranitelj i pošto je on napustio dužnost predsednika RS 1996, svedok je odgovorio: "To je bilo moje zaduženje, kao pripadnika MUP RS".
Ristić je izjavio da je Karadžića pratio tokom boravka u Srebrenici, 4. avgusta 1995.
"Prisustvovali smo postavljanju krsta na obližnjem brdu... Bilo je to osveštavanje ili neki drugi verski obred, ne znam tačno, bavio sam se bezbednošću", rekao je Ristić.
On je kazao da je Karadžić obišao i pravoslavnu crkvu u Srebrenici koja je bila "potpuno uništena" i u kojoj su "neprijateljske snage, dok su bile tu, držale životinje".
Na pitanje tužioca da li je u Srebrenici video i džamiju, Ristić je odgovorio da se "ne seća".
Ristić je posvedočio i da je bio prisutan kada se Karadžić, 1995. u Bijeljini, sastao sa Željkom Ražnatovićem Arkanom "na paradi i smotri" Ražnatovićeve paravojske.
Veći deo ispitivanja Ristića, tužilac je posvetio lokacijama na Palama na kojima je Karadžić tokom rata živeo i radio. Svedok je potvrdio da su na tim lokacijama bila sredstva veze, kao i nezavisni izvori struje.
Kao vrhovni komandant VRS, Karadžić je na Palama primao visoke oficire, ali "češće početkom rata 1992-93", nego kasnije, izjavio je Ristić.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić, koji je brani sam, sugerisao je, a svedok je to potvrdio, da je njegova poseta Srebrenici u avgustu 1995. bila "kratka" i "verskog karaktera", te da se predsednik RS nije sastajao sa oficirima VRS.
Karadžić je svedoka pitao da li je u to vreme znao da se u Srebrenici "desilo išta osim vojne akcije" i da li je tokom posete "iko pomenuo ubistva ili nezakonite radnje".
Ristić je odgovorio negativno: "Ja sam u to vreme znao samo za vojnu akciju i za odbegle grupe u okolini... Ne sećam se da je bilo komentara o ubijanju".
"Kakav je bio moj odnos prema zločinima", pitao je zatim optuženi, na šta je svedok uzvratio da je Karadžić "uvek osuđivao zločine, bez obzira nad kim su bili počinjeni".
Karadžić je svog bivšeg telohranitelja pitao i da li ga je ikada video sa Ražnatovićem, izuzev u Bijeljini 1995, a svedok je odgovorio da nije.
Karadžić i svedok složili su se da 5. aprila 1992. iz sarajevskog hotela Holidej In, u kojem su obojica bili, niko od Srba nije pucao na građane okupljene na mirovnim demonstracijama na trgu u blizini hotela.
"Rulja", kako je demonstrante nazvao Karadžić, zatim je upala u hotel, gde je uz Ristića i još nekoliko zvaničnika Srpske demokratske stranke bila i tadašnja novinarka TV Novi Sad Milijana Baletić.
Ristić je opisao da su se, posle početnog protivljenja, predali specijalnim policajcima koji su ih "spasili linča". Rekao je da je zatim teško prebijen i maltretiran i da je u trenutku kada je kasnije bio razmenjen "imao 12 polomljenih rebara".
Karadžić je tvrdio i da "do poslednjeg trenutka" nije imao plan za napuštanje Sarajeva, kao i da je svu imovinu ostavio u svom stanu koji je "5. aprila 1992. bio devastiran mitraljeskom vatrom".
"Moja porodica izašla je iz Sarajeva u poslednjem trenutku, pod kišom metaka takoreći", rekao je Karadžić, a svedok, koji je pratio članove porodice, to je potvrdio.
Karadžić je svedoku postavio i više pitanja o svom privatnom životu tokom rata u BiH.
"Da li ste me ikad videli da odlazim u kockarnice i kockam se", pitao je Karadžić.
"Nikada to nisam video, nemam saznanja", glasio je odgovor Ristića.
Karadžić je sugerisao da se uvek "oštro suprotstavljao mitu i korupciji i tražio da svi u politici budu čisti kao sunce", te da su svi koji su bili uz njega tokom rata osiromašili.
"Poznat mi je taj vaš stav", uzvratio je svedok, potvrdivši da su svi iz Karadžićeve pratnje bili "osiromašili".
"Bili ste u mojoj kući, jeste li primetili da se moja porodica bogatila ili siromašila tokom rata", pitao je Karadžić.
"Nisam primetio da se bogatite, ostali ste isti kao kad sam vas upoznao", odgovorio je Ristić.
Karadžić je tvrdio da su ga oficiri VRS na Palama posećivali "kurtoazno", pošto ih je put tuda vodio iz drugih krajeva u prolazu ka Glavnom štabu VRS u Han Pijesku.
Kao lične prijatelje koji su ga posećivali u kući, Karadžić je naveo književnike Gojka Đoga, Rajka Petrova-Noga i Momu Kapora.
Bivši predsednik RS je, kao dokaz da nije imao predrasuda prema pripadnicima drugih nacionalnosti, naveo i da mu je "frizerka na Palama bila Hrvatica".
Na Karadžićevo pitanje "da li su Pale bile opasno ili bezbedno mesto za Muslimane", svedok je, međutim, otćutao par minuta, posle čega ga je optuženi pitao da li je ikada čuo "za ijedan slučaj progona paljanskih Muslimana".
"Nisam čuo", odgovorio je Ristić, čije svedočenje je okončano.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno iduće nedelje.
Karadžić je optužen i za genocid nad nesrbima u osam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje osoblja UN za taoce.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.