Tadić je rekao da je počastvovan što ima priliku da prvi put kao predsednik Srbije oda počast žrtvama zločina, koji, kako je rekao, nikada niko ne sme da zaboravi.

"Na desetine hiljada ljudi ubijeno je ovde samo zato što su imali svoj identitet, ime, uverenju, veru. To nikada niko ne sme da zaboravi. Nedužne žrtve zaslužuju naše sećanje, kako danas tako i svake sledeće godine, kako ovde tako i na Pagu i u Jasenovcu", rekao je Tadić.

On je podsetio da su političke ideje koje vode stradanjima oživljene i u novijoj istoriji.

"Svestan sam tih stradanja, ali ne samo srpskog naroda, već i hrvatskog i ostalih naroda", naglasio je Tadić i dodao da je važno da se doprinese da se jednom za svagda tome stane na put.

On je rekao da zastupa politiku sećanja koja Srbiju i i Hrvatsku neće sukobljavati i deliti, već će omogućiti da živimo u miru, toleranciji i osudi zločina, kao ljudi, jedni pored drugih.



"Da bismo tako živeli, kao Francuzi i Nemci danas, potreban je trajan mir i razumevanje zajedničke istorije. Srbija i Hrvatska imaju posebnu odgovornost prema žrtvama i posebnu ulogu na evropskom prostoru. Imaju misiju da svima upute istu poruku", rekao je Tadić.

“Samo tako se od prostora Jugoistočne Evrope može stvoriti mesto za sve identitete, rase, vere i uverenja u godinama koje su ispred nas", zaključio je Tadić.

Predsednik Srbije je po dolasku u Jadovno prisustvovao parastosu pored Šaranove jame, jedne od 33 jame u okviru ovog logora, u kojima su ubijane nevine žrtve.

On je takođe položio venac na spomenik stradalima, koji je obnovljen pošto je pre dvadeset godina bio devastiran.

Komemoraciji su prisustvovali Vesna Pusić, predsednica Nacionalnog odbora Sabora zadužena za evrointegracije i predsednica Hrvatske narodne stranke, hrvatski ministar kulture Jasen Mesić, predsednik SNV Milorad Pupovac, Slobodan Uzelac potpredsednik Vlade Hrvatske.

Prisustvovali su i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske (SABA) Ratko Maričić, sekretar Svetske unije Makabi Makab Karase i Dušan Bastašić, predsednik udruženja "Jadovno 1941" iz Banjaluke.

Zajedno sa predsednikom Srbije u Jadovnu je poštu stradalima odala i njegova majka, Nevenka Tadić, čiji otac Strahinja Kićanović je jedna od žrtava logora smrti Jadovno.

U Jadovnu je od maja do avgusta 1941. godine, za 132 dana postojanja logora, ubijeno više od 40.000 ljudi, od kojih su 38.000 Srbi.

Šaranova jama je samo jedna od 32 jame na Velebitu u koje su bacane žrtve logora koji je imao svoje ispostave i u zalivima Metajna i Slana na ostrvu Pagu, gde su leševi žena i dece bacani u more.

Logor Jadovno osnovale su vlasti nacističke tvorevine Nezavisne države Hrvatske (NDH), na planini Velebit, u Lici, ubrzo po osnivanju NDH 1941. godine.

Jadovno je, uz Jasenovac, bilo najveće ustaško gubilište u Drugom svetskom ratu. Istoričar dr Đuro Zatezalo iz Karlovca precizno je evidentirao, po imenu i prezimenu, više od 10.000 ubijenih.

Logor je, krajem avgusta 1941. zatvorila italijanska vojska.

Memorijalni centar, podignut desetak godina posle Drugog svetskog rata na mestu logora Jadovno, devastiran je početkom devedesetih.

Pomen žrtvama Jadovna služi se od prošle godine u Sabornom hramu u Banjaluci i u crkvi Svetog Save u Beogradu.

(Tanjug)