Sumnnju u rezultate popisa izrazio je saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić, koji je imao uvid u uzorak baziran na 206.000, odnosno trećinu popisanih.

Prema podacima Zavoda za statistiku Crne Gore Monstat na aprilskom popisu stanovništva broj građana koji se izjašnjavaju kao Crnogorci povećao se za oko dva odsto, u odnosu na popis iz 2003. godine, dok se broj onih koji su se izjasnili kao Srbi smanjio za više od tri odsto.

Takođe, za 20 odsto je smanjen i broj onih koji govore srpskim jezikom.



Nikolić je Tanjugu rekao da su rezultati do kojih je došao njegov tim "drastično različiti od Monstatovih" samo u delu koji se odnosi na one koji se izjašnjavaju kao pripadnici srpskog naroda i koji govore srpskim jezikom.

"Naše procene za udeo Srba bile su 32,7 procenata, a za srpski jezik 47 procenata. Ti procenti su značajno manji kod Monstata i to za oko četiri procentna poena, a indikativno je da smo u našim procenama u promil pogodili broj onih koji govore crnogorskim jezikom i bili vrlo blizu broja pripadnika crnogorske nacije", rekao je Nikolić.

Obrazlažući razloge za sumnju u rezultate Monstata, Nikolić je dodao da mu je, kao nekome ko se bavi statistikom, teško da poveruje da je uopšte moguće napraviti toliku grešku i to samo u delu koji se tiče Srba.

On je pozvao Monstat da obrazloži svoje rezultate i dozvole kontrolu.

"Želeo bih da me nadležni iz Monstata razuvere i da mi dokažu da nisam u pravu. Predlažem da dopuste telu koje bi formirala Evropska Unija da prekontroliše rezultate popisa", naglasio je Nikolić.

Komentarišući pad procenta onih koji govore srpskim jezikom za 20 odsto u odnosu na prethodni popis iz 2003. godine, Nikolić je istakao da je i njegov tim primetio taj trend i dodao da je "jaka kampanja za promovisanje crnogorskg jezika dala rezultate".

Istoričar Čedomir Antić, kako je rekao, takođe nema poverenja u zvanične rezultate popisa u Crnoj Gori.

On smatra da su oni u potpunoj suprotnosti sa svim dosadašnjim informacijama i da treba postaviti pitanje koliko su ljudska i građanska prava i sam srpski narod zaštićeni u Crnoj Gori.

"Pitanje izjašnjavanja je vrlo važno ljudsko pravo i mislim da ono nije poštovano", naglasio je Antić u izjavi Tanjugu.

Prema rečima direktora Instituta za savremenu istoriju Momčila Pavlovića, rezultati popisa su "posledica svih dešavanja i rezultat separatističke, antisrpske politike u toj državi".

"To je rezultat ne samo stvaranja jedne posebne države, nego i posebne nacije", dodao je Pavlović i naveo da je "Crna Gora mala država u kojoj je vrlo lako manipulisati ili sprovoditi određene namere i pritiske".

On je ocenio da se i pored toga pokazalo da mnogi koji žive u Crnoj Gori nose srpski identitet i da ga se ne odriču tako lako.

Međutim, dodao je, pošto je Srbija "u velikoj konfuziji, svaki njen pokušaj da se zainteresuje za ljude van svojih granica se proglašava nacionalizmom, pa dolazi do rezultata kakvi su ostvareni na popisu".

Pavlović je Tanjugu rekao da je na Srbiji da definiše politiku prema svojim sunarodnicima koji žive u drugim državama, a koje su manje ili više okrenute protiv Srbije, kao i da strpljivo i polagano neguje svesrpski identitet.

(Tanjug)