Haški tribunal odbio je zahtev branilaca hrvatskog generala da Srbiju obaveže da odbrani dostavi dokumenta, jer još ima vremena da ih ona sama preda.
Žalbeno veće Tribunala ocenilo je da vlasti Srbije do sada nisu izričito odbile da razmotre zahtev Gotovinine odbrane, postavljen 30. maja i 16. juna, što je jedan od uslova da sud izda obavezujući nalog (subpoena).
Po odluci Tribunala, to što vlasti u Beogradu u "relativno kratkom" vremenu nisu odgovorile Gotovininoj odbrani, "ne može se protumačiti kao odbijanje".
Tribunal je u aprilu nepravosnažno osudio Gotovinu na 24 godine zatvora zbog progona Srba iz Kninske krajine 1995.
Njegova odbrana zatražila je, krajem juna, da Tribunal obaveže vlasti Srbije da joj dostave izveštaje o "Oluji" koje su posle te operacije, prema zapisnicima sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ, morali da napišu oficiri Vojske Jugoslavije koji su bili na službi u armiji Republike Srpske Krajine.
Branioci su u zahtevu citirali zaključak sa sednice VSO, održane 29. avgusta 1995, prema kojem svi oficiri 40. kadrovskog centra Generalštaba VJ moraju da napišu izveštaje o događajima u njihovoj zoni odgovornosti za vreme "hrvatske agresije" na RSK.
Kadrovski centri GŠ VJ 40. i 30. - služili su za upućivanje oficira VJ na službu u vojske RSK i Republike Srpske, a preko tih centara oficiri su bili plaćani i ostvarivali su sva statusna prava u VJ, odnosno SRJ.
Zaključkom VSO, ti oficiri su bili obavezani da te izveštaje dostave tadašnjem načelniku GŠ VJ Momčilu Perišiću do 15. septembra 1995. "Komandanta 40. kadrovskog centra", odnosno tadašnjeg zapovednika vojske RSK Mileta Mrkšića, VSO je, takođe, obavezao da generalu Perišiću "podnese izveštaj o uzrocima pada zapadnih delova RSK".
Te dokumente, pomenute u zaključcima sa sednice VSO, odbrana generala Gotovine sada traži od Srbije.
U podnesku piše da je odbrana dva puta, 30. maja i 16. juna, od vlasti Srbije tražila da joj dostave pomenute izveštaje o Oluji, ali da iz Beograda nije dobila nikakav odgovor.
Branioci hrvatskog generala stoga su zahtevali da apelaciono veće Tribunala obaveže vlasti u Beogradu na dostavljanje traženih dokumenata.
Prvostepeno veće Haškog tribunala osudilo je 15. aprila hrvatskog generala Gotovinu na 24 godine, a Mladena Markača na 18 zatvora zbog zločina nad sprskim stanovništvom Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995. Drugooptuzenog Ivana Čermaka, Tribunal je oslobodio krivice.
Odbrane Gotovine i Markača na te presude su uložile žalbu, a tužilaštvo Tribunala odlučilo je da se ne žali.
Zapisnike sa sednica VSO vlasti Srbije su dostavile Tribunalu tokom suđenja Slobodanu Miloševiću, uz zahtev da oni ostanu nedostupni javnosti iz razloga nacionalne bezbednosti.
Zapisnici su, zatim, korišćeni kao dokazi u procesu generalu Momčilu Perišiću, a posle završetka suđenja, minulog proleća, sa njih je, uz saglasnost vlasti u Beogradu, skinuta oznaka poverljivosti.
(Beta)
Po odluci Tribunala, to što vlasti u Beogradu u "relativno kratkom" vremenu nisu odgovorile Gotovininoj odbrani, "ne može se protumačiti kao odbijanje".
Tribunal je u aprilu nepravosnažno osudio Gotovinu na 24 godine zatvora zbog progona Srba iz Kninske krajine 1995.
Njegova odbrana zatražila je, krajem juna, da Tribunal obaveže vlasti Srbije da joj dostave izveštaje o "Oluji" koje su posle te operacije, prema zapisnicima sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ, morali da napišu oficiri Vojske Jugoslavije koji su bili na službi u armiji Republike Srpske Krajine.
Branioci su u zahtevu citirali zaključak sa sednice VSO, održane 29. avgusta 1995, prema kojem svi oficiri 40. kadrovskog centra Generalštaba VJ moraju da napišu izveštaje o događajima u njihovoj zoni odgovornosti za vreme "hrvatske agresije" na RSK.
Kadrovski centri GŠ VJ 40. i 30. - služili su za upućivanje oficira VJ na službu u vojske RSK i Republike Srpske, a preko tih centara oficiri su bili plaćani i ostvarivali su sva statusna prava u VJ, odnosno SRJ.
Zaključkom VSO, ti oficiri su bili obavezani da te izveštaje dostave tadašnjem načelniku GŠ VJ Momčilu Perišiću do 15. septembra 1995. "Komandanta 40. kadrovskog centra", odnosno tadašnjeg zapovednika vojske RSK Mileta Mrkšića, VSO je, takođe, obavezao da generalu Perišiću "podnese izveštaj o uzrocima pada zapadnih delova RSK".
Te dokumente, pomenute u zaključcima sa sednice VSO, odbrana generala Gotovine sada traži od Srbije.
U podnesku piše da je odbrana dva puta, 30. maja i 16. juna, od vlasti Srbije tražila da joj dostave pomenute izveštaje o Oluji, ali da iz Beograda nije dobila nikakav odgovor.
Branioci hrvatskog generala stoga su zahtevali da apelaciono veće Tribunala obaveže vlasti u Beogradu na dostavljanje traženih dokumenata.
Prvostepeno veće Haškog tribunala osudilo je 15. aprila hrvatskog generala Gotovinu na 24 godine, a Mladena Markača na 18 zatvora zbog zločina nad sprskim stanovništvom Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995. Drugooptuzenog Ivana Čermaka, Tribunal je oslobodio krivice.
Odbrane Gotovine i Markača na te presude su uložile žalbu, a tužilaštvo Tribunala odlučilo je da se ne žali.
Zapisnike sa sednica VSO vlasti Srbije su dostavile Tribunalu tokom suđenja Slobodanu Miloševiću, uz zahtev da oni ostanu nedostupni javnosti iz razloga nacionalne bezbednosti.
Zapisnici su, zatim, korišćeni kao dokazi u procesu generalu Momčilu Perišiću, a posle završetka suđenja, minulog proleća, sa njih je, uz saglasnost vlasti u Beogradu, skinuta oznaka poverljivosti.
(Beta)
