U saopštenju, Amensti je izrazio zabrinutost da takve izjave osnažuju postojeću atmosferu nekažnjivosti za takve zločine.

Ta organizacija sa sedištemu London podseća da se 5. augusta ove godine u Kninu okupio državni vrh Hrvatske na proslavi godišnjice akcije Oluja, koju je hrvatska vojska od augusta do novembra 1995. godine izvela u Krajini.

Za vreme i posle te akcije, kako podseća Amnesti, iz Krajine je pobeglo oko 200.000 Srba, a zabeležena su brojna kršenja ljudskih prava Srba koji su ostali u tom regionu, ubistva i mučenja.

Organizacija navodi da je na proslavi u Kninu premijerka Kosor, čestitajući godišnjicu Oluje, poseban pozdrav uputila generalim Anti Gotovini i Mladenu Markaču, koje je Haški tribunal zbog zločina u Krajini osudio na dugogodišnje zatvorske kazne.

"Amnesti internešenel je izuzetno zabrinut da bi takve izjave kojima se napada Tribunal i glorifikuju operacija Oluja i osobe koje se smatraju odgovornim za zločine počinjene u toj operaciji, mogle da pošalju političku poruku kojom se potkopava pravda. To bi moglo da obeshrabri pravosudni sistem da istraži i procesuira zločine počinjene u operaciji Oluja", navodi se u saopštenju.

Istovremeno, izražava se zabrinutost i zbog nesrazmerno malog broja istraga u odnosu na broj počinjenih zločina, navodeći da se, prema podacima Državnog tužilaštva Hrvatske, vode samo tri istrage zločina počinjenih u operaciji Oluja.

"Amnesti je zabrinut da su vlasti propustile da ispune svoju obavezu da u potpunosti istraže i procesuiraju ratne zločine sankcionisane međunarodnim pravom koji su počinjeni u toj operaciji", navodi se u saopštenju.

Amnesti internešenel navodi i da je u više navrata pozvao Hrvatsku da pokaže političku volju da se pozabavi nasleđem rata, pošto "odsustvo takve političke volje stvara atmosferu koje ne samo što ometa kažnjavanje nego i sprečava da žrtve zločina i njihove porodice dobiju pravo na istinu, pravdu i obeštećenje".

(Beta)