U Crnoj Gori nastava počela iako se ne zna koji će "maternji" jezik deca učiti i iz kojih udžbenika. Roditelji dovode decu u školska dvorišta ali je neizvesno hoće li ona i na nastavu.
I dalje ne postoji dogovor o tome koji će jezik biti izučavan i kako će se zvati nastavni predmet, zbog čega su udruženja koja se bave zaštitom srpskog jezika pozvala na bojkot nastave.
Ispred škola u Podgorici koje je obišao Tanjugov reporter primetno je bilo da je broj učenika manji. Pojedini roditelji kazali su da su decu doveli u školska dvorišta, ali da neće ulaziti u učionice.
Podgoričanin Vladimir Vuković rekao je da je doveo dete u školu, ali da ga neće slati u učionicu, dok se ne reši pitanje obrazovanja na srpskom jeziku. On smatra da je nedopustiva diskriminacija jezičke većine u Crnoj Gori.
"Paradoksalno je da se nalazimo ispred Osnovne škole Vuk Karadžić u kojoj nije moguće školovanje na srpskom jeziku. Kao roditelj danas sam veoma zabrinut, a kao pripadnik srpske jezičke zajednice uvređen, jer neko na perfidan način krši moja osnovna ljudska prava", kazao je Vuković.
Deca koja su ulazila u učionice na pitanje iz kojih će čitanki učiti samo su slagala ramenima, navodeći da ne znaju.
Direktori škola nisu davali izjave medijima, pravdajući se da bez odobrenja Ministarstva prosvete ne mogu da komentarišu bojkot nastave.
Otvaranje Pandorine kutije oko imena jezika nastavnog predmeta u školama dovelo je do toga da je 1. septembar u Crnoj Gori dočekan sa nikad većom konfuzijom u obrazovnom sistemu, a u zbrci su roditelji, nastavnici i deca.
Deo opozicije, kao i više udruženja i nevladinih organizacija, pozvali su na bojkot nastave u crnogorskim školama, dok se ne omogući pravo obrazovanja na srpskom jeziku.
Navodeći da je pravo na obrazovanje na maternjem jeziku osnovno ljudsko pravo, Odbor za školovanje na srpskom jeziku, koji okuplja više od 30 nevladinih organizacija i udruženja, podsetio je da većina stavovništva Crne Gore govori srpskim jezikom.
Predsednik Udruženja Stop diskriminaciji, koje se zalaže za zaštitu srpskog jezika u Crnoj Gori, Darko Rašović kazao je da se bojkot nastave neminovno nameće, jer nije obezbeđeno pravo na obrazovanje na srpskom jeziku.
Crnogorski premijer Igor Lukšić i opozicija održali su do sada četiri runde pregovora o statusu srpskog jezika u obrazovnom sistemu, ali bez dogovora o tom pitanju.
Opozicija je pozvala Lukšića da odmah zakaže nastavak pregovora o statusu srpskog jezika u obrazovnom sistemu Crne Gore i odloži početak školske godine.
Opozicija je prethodno odbila ponudu Lukšića da se nastavni predmet zove crnogorski/maternji jezik i književnost, dok premijer nije prihvatio opozicionu inicijativu da naziv nastavnog predmeta bude crnogorski, srpski/maternji jezik i književnost.
Lukšić je potom poručio da je protiv odlaganja početka školske godine, ali da je spreman da razgovara sa predstavnicima opozicije da se nastavni predmet zove maternji jezik i književnost, ako je to njihov jedinstveni predlog.
Lukšić, koji se nalazi u višednevnoj poseti baltičkim državama, smatra da je njegova ponuda da se nastavni predmet zove crnogorski/maternji jezik i kniževnost dobro rešenje, ali je poručio da nikada nije bio zatvoren da čuje neki bolji predlog.
Resorno Ministarstvo prosvete Crne Gore saopštilo je da je sve spremno za početak školske godine i da ne postoje razlozi za njeno odlaganje.
Taj vladin resor je poručio da će, u slučaju bojkota nastave, sankcionisati nastavnike, roditelje i đake.
Iz opozicije su ocenili da se radi o neprimerenim pretnjama , odnosno pokušaju da se ugrozi dijalog između opozicije i premijera.
Vanredna sednica Skupštine Crne Gore o izmenama Zakona o opštem obrazovanju ranije je zakazana za 2. septembar.
Opozicija je podršku izbornom zakonu uslovila izjednačavanjem srpskog i crnogorskog jezika u obrazovnom sistemu.
Za usvajanje izbornog zakona, što je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pregovora o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu.
Evropski komesar za proširenje Štefan File pozvao je crnogorsku vlast i opoziciju na dogovor o izbornom zakonu.
File je, kako je saopšteno, ohrabrio obe strane da se dogovore u cilju ispunjavanja svih sedam prioriteta koje je Brisel odredio Crnoj Gori.
Sednica crnogorskog parlamenta na kojoj će se razmatrati izborni zakon zakazana je za 6. septembar.
(Tanjug)
Ispred škola u Podgorici koje je obišao Tanjugov reporter primetno je bilo da je broj učenika manji. Pojedini roditelji kazali su da su decu doveli u školska dvorišta, ali da neće ulaziti u učionice.
Podgoričanin Vladimir Vuković rekao je da je doveo dete u školu, ali da ga neće slati u učionicu, dok se ne reši pitanje obrazovanja na srpskom jeziku. On smatra da je nedopustiva diskriminacija jezičke većine u Crnoj Gori.
"Paradoksalno je da se nalazimo ispred Osnovne škole Vuk Karadžić u kojoj nije moguće školovanje na srpskom jeziku. Kao roditelj danas sam veoma zabrinut, a kao pripadnik srpske jezičke zajednice uvređen, jer neko na perfidan način krši moja osnovna ljudska prava", kazao je Vuković.
Deca koja su ulazila u učionice na pitanje iz kojih će čitanki učiti samo su slagala ramenima, navodeći da ne znaju.
Direktori škola nisu davali izjave medijima, pravdajući se da bez odobrenja Ministarstva prosvete ne mogu da komentarišu bojkot nastave.
Otvaranje Pandorine kutije oko imena jezika nastavnog predmeta u školama dovelo je do toga da je 1. septembar u Crnoj Gori dočekan sa nikad većom konfuzijom u obrazovnom sistemu, a u zbrci su roditelji, nastavnici i deca.
Deo opozicije, kao i više udruženja i nevladinih organizacija, pozvali su na bojkot nastave u crnogorskim školama, dok se ne omogući pravo obrazovanja na srpskom jeziku.
Navodeći da je pravo na obrazovanje na maternjem jeziku osnovno ljudsko pravo, Odbor za školovanje na srpskom jeziku, koji okuplja više od 30 nevladinih organizacija i udruženja, podsetio je da većina stavovništva Crne Gore govori srpskim jezikom.
Predsednik Udruženja Stop diskriminaciji, koje se zalaže za zaštitu srpskog jezika u Crnoj Gori, Darko Rašović kazao je da se bojkot nastave neminovno nameće, jer nije obezbeđeno pravo na obrazovanje na srpskom jeziku.
Crnogorski premijer Igor Lukšić i opozicija održali su do sada četiri runde pregovora o statusu srpskog jezika u obrazovnom sistemu, ali bez dogovora o tom pitanju.
Opozicija je pozvala Lukšića da odmah zakaže nastavak pregovora o statusu srpskog jezika u obrazovnom sistemu Crne Gore i odloži početak školske godine.
Opozicija je prethodno odbila ponudu Lukšića da se nastavni predmet zove crnogorski/maternji jezik i književnost, dok premijer nije prihvatio opozicionu inicijativu da naziv nastavnog predmeta bude crnogorski, srpski/maternji jezik i književnost.
Lukšić je potom poručio da je protiv odlaganja početka školske godine, ali da je spreman da razgovara sa predstavnicima opozicije da se nastavni predmet zove maternji jezik i književnost, ako je to njihov jedinstveni predlog.
Lukšić, koji se nalazi u višednevnoj poseti baltičkim državama, smatra da je njegova ponuda da se nastavni predmet zove crnogorski/maternji jezik i kniževnost dobro rešenje, ali je poručio da nikada nije bio zatvoren da čuje neki bolji predlog.
Resorno Ministarstvo prosvete Crne Gore saopštilo je da je sve spremno za početak školske godine i da ne postoje razlozi za njeno odlaganje.
Taj vladin resor je poručio da će, u slučaju bojkota nastave, sankcionisati nastavnike, roditelje i đake.
Iz opozicije su ocenili da se radi o neprimerenim pretnjama , odnosno pokušaju da se ugrozi dijalog između opozicije i premijera.
Vanredna sednica Skupštine Crne Gore o izmenama Zakona o opštem obrazovanju ranije je zakazana za 2. septembar.
Opozicija je podršku izbornom zakonu uslovila izjednačavanjem srpskog i crnogorskog jezika u obrazovnom sistemu.
Za usvajanje izbornog zakona, što je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pregovora o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu.
Evropski komesar za proširenje Štefan File pozvao je crnogorsku vlast i opoziciju na dogovor o izbornom zakonu.
File je, kako je saopšteno, ohrabrio obe strane da se dogovore u cilju ispunjavanja svih sedam prioriteta koje je Brisel odredio Crnoj Gori.
Sednica crnogorskog parlamenta na kojoj će se razmatrati izborni zakon zakazana je za 6. septembar.
(Tanjug)
