Haški tribunal osudio je danas bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića na 27 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina nad Muslimanima u BiH 1993-95. i nad Hrvatima u Hrvatskoj.
Šef vladine Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović smatra da je kazna koju je Haški tribunal danas izrekao bivšem generalu "dosta visoka".
Ignjatović je Tanjugu rekao da je reč o prvom utisku i da je neophodno sačekati dataljniju analizu presude, ali i da je uveren da će biti uložena žalba i da će konačnu odluku o Perišićevoj krivici, ipak, doneti žalbeno veće.
Pretresno veće Tribunala proglasilo je generala Perišića (67) krivim za pomaganje i podržavanje artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS) 1993-95; ubistva oko 7.000 muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine, kao i raketnih napada na Zagreb sa polozaja snaga Republike Srpske Krajine (RSK) u maju 1995.
Prema presudi, Perišić je srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH pružio ključnu personalnu i logističku podršku iako je znao da su one u svojim operacijama počinile teške zločine.
Presuda je doneta većinom glasova sudija Mišel Pikar iz Francuske i Pedra Davida iz Argentine, dok je predsedavajući Bakone Moloto izdvojio suprotno mišljenje.
Prema presudi, Perišić je individualno odgovoran za pomaganje i podržavanje ubistava, nehumanih akata (ranjavanje civila), napade na civile i progon nesrba u Sarajevu i Srebrenici. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Presudom je, međutim, utvrđeno da on nije komandno odgovoran za te zločine zato što "nije dokazano van razumne sumnje da je između njega i počinitelja zločina u Srebrenici i Sarajevu postojao odnos nadređenog i podređenog".
Veće je, međutim, utvrdilo da su oficiri VRS predvođeni komandantom Ratkom Mladićem u vreme zločina bili pripadnici VJ koje je Perišić na službu BiH uputio preko 30. kadrovskog centra generalštaba u Beogradu.
"Premda je general Perišić sarađivao sa Mladićem i značajno podržavao njegove operacije, dokazima nije utvrđeno da je on imao efektivnu kontrolu nad Mladićem, niti nad bilo kojim drugim oficirom VJ na službi u VRS", naglasilo je veće u sažetku presude koju je pročitao sudija Moloto.
Perišić je, jednoglasnom odlukom, oslobođen krivice po optužbi za pomaganje istrebljenja muslimana u Srebrenici zato što su sudije zaključile da nije bilo dovoljno dokaza da je on mogao predvideti da će VRS sistematski ubiti hiljade ljudi.
Za artiljerijske napade na Zagreb u maju 1995, Perišić je proglašen komandno odgovornim pošto je imao komandu i kontrolu nad oficirima SVK. On je, po presudi, stoga kriv što nije sprečio i kaznio počinioce.
Pretresno veće je utvrdilo da je Peršić "nadgledao dostavljanje obimne logističke podrške VRS i SVK koja je uključivala velike količine pešadijske i artiljerijske municije, goriva, rezervnih delova kao i obuku i tehničku pomoć".
Premda je pomoć upućivana i pre njegovog dolaska na čelo VJ 1993, Perišić ju je učinio "centralizovanijom i koordinisanijom".
Pored toga, general Perišić je stvorio posebne kadrovske centre GŠ VJ - 30. i 40. - preko kojih su oficiri VJ upućivani na službu u VRS i SVK, a zatim i plaćani iz Beograda, ostvarujući sva svoja statusna prava u VJ.
Kako se navodi u sažetku presude, ti oficiri su na taj način "zadržali status pripadnika VJ".
Zločine u Srebrenici i Sarajevu, naglašava se u presudi, "nisu počinili vojnici van kontrole koji su delovali nezavisno" već su zlodela bila "deo duge kampanje koju su nadgledali najviši oficiri VRS na platnom spisku VJ uključujući generala Mladića. U presudi su navedeni Mladićevi saradnici koje je Tribunal osudio za zločine u Srebrenici i Sarajevu.
U decembru 1993, po presudi, oko 7.000 pripadnika VJ bilo je na službi u VRS, a Perišić je, prema zapisnicima sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ, zapretio da će oni koji odbiju da idu u BiH "biti otpušteni na ovaj ili onaj način".
Perišić i članovi VSO na čelu sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem nastojali su da to "sakriju" od međunarodne zajednice.
O zločinima u BiH, koji su bili posledica namere VRS da "cilja muslimanske civile" "ne praveći razliku između civilnih i vojnih meta", general Perišić je bio obavešten iz više izvora, piše u presudi.
Perišić je "bio upozoren na činjenicu da VRS sprovodi kampanju snajperisanja i granatiranja civila tokom opsade Sarajeva", od septembra 1992. od novembra 1995, tokom koje je "ubijeno na stotine, a ranjeno na hiljade civila".
Takođe, Perišić je "znao da je veoma verovatno da će VRS nasilno proterati bosanske Muslimane i počiniti ubistva i druga zlodela na diskriminativnoj osnovi kada Srebrenica padne u njene ruke", iako nije mogao predivdeti da će hiljade Muslimana biti sistematski ubijene.
VRS je, po presudi, tokom operacija u Sarajevu i Srebrenici "u značajnoj meri zavisila od logističke i personalne pomoći koju je nadgledao general Perišić".
"Pošto su te operacije uključivale sistematske zločine nad civilima, delovanje generala Perišića imalo je značajan efekat na počinjenje tih zločina što znači da ih je on pomagao i podržavao", naglašava se u presudi.
General Perišić je, prema presudi, "u više navrata iskorišćavao svoja ovlašćenja da pruži personalnu i logističku pomoć koja je omogućila da VRS vodi rat iako je istovemeno bio svestan da operacije VRS uključuju teške i sistematske zločine nad muslimanskim civilima".
Značaj te pomoći u presudi je ilustrovan rečima generala Mladića i predsednika RS Radovana Karadžića da bez pomoći Srbije i SRJ, VRS ne bi mogla da ratuje. Citirane su i reči predsednika Srbije Slobodana Miloševića da je "sve tamo (u BiH) postignuto zahvaljujući Srbiji i Armiji".
Donoseći presudu, veće se oslanjalo na obimnu dokumentaciju VJ, kao i zapisnike sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ.
Proglašavajući Perišića komandno odgovornima za dva raketna napada na Zagreb sa položaja snaga Republike Srpske Krajine, veće je utvrdilo da je on "imao efektivnu kontrolu nad oficirima VJ koji su u SVK služili preko 40. kadrovskog centra" GŠ VJ.
Iako je protiv počinilaca pokrenuo disciplinske mere, on je propustio da ih kazni iako su u SVK njegove naredbe smatrane obavezujućim, piše u sažetku presude.
U napadima na Zagreb, poginulo je sedam, a ranjeno više od 100 civila.
Određujući kaznu od 27 godina zatvora, pretresno veće je naglasilo da su zločini VRS trajali dugo i da su žrtve bile brojne i posebno ranjive, kao i da je general Perišić "nastavio da pruža pomoć VRS mesecima pošto je bio informisan o masakru u Srebrenici".
Generalu Perišiću u kaznu će biti uračunato nešto više od 1.000 dana koje je proveo u pritvoru Tribunala.
U završnoj reči, tužilaštvo je krajem marta zatražilo da generalu Perišiću bude izrečena kazna doživotnog zatvora zato što je "pomagao i podržavao počinioce" najtežih zločina, uključujući i komandanta VRS Ratka Mladića.
Odbrana je, nasuprot tome, zatražila da Tribunal oslobodi Perišića krivice.
Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. oktobra 2008, a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili u decembru 2009. Dokazni postupak odbrane okončan je 11. januara ove godine, a završne reči održane su krajem marta.
General Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005.
godine na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.
(Beta)
Šef vladine Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović smatra da je kazna koju je Haški tribunal danas izrekao bivšem generalu "dosta visoka".
Ignjatović je Tanjugu rekao da je reč o prvom utisku i da je neophodno sačekati dataljniju analizu presude, ali i da je uveren da će biti uložena žalba i da će konačnu odluku o Perišićevoj krivici, ipak, doneti žalbeno veće.
Pretresno veće Tribunala proglasilo je generala Perišića (67) krivim za pomaganje i podržavanje artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS) 1993-95; ubistva oko 7.000 muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine, kao i raketnih napada na Zagreb sa polozaja snaga Republike Srpske Krajine (RSK) u maju 1995.
Prema presudi, Perišić je srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH pružio ključnu personalnu i logističku podršku iako je znao da su one u svojim operacijama počinile teške zločine.
Presuda je doneta većinom glasova sudija Mišel Pikar iz Francuske i Pedra Davida iz Argentine, dok je predsedavajući Bakone Moloto izdvojio suprotno mišljenje.
Prema presudi, Perišić je individualno odgovoran za pomaganje i podržavanje ubistava, nehumanih akata (ranjavanje civila), napade na civile i progon nesrba u Sarajevu i Srebrenici. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Presudom je, međutim, utvrđeno da on nije komandno odgovoran za te zločine zato što "nije dokazano van razumne sumnje da je između njega i počinitelja zločina u Srebrenici i Sarajevu postojao odnos nadređenog i podređenog".
Veće je, međutim, utvrdilo da su oficiri VRS predvođeni komandantom Ratkom Mladićem u vreme zločina bili pripadnici VJ koje je Perišić na službu BiH uputio preko 30. kadrovskog centra generalštaba u Beogradu.
"Premda je general Perišić sarađivao sa Mladićem i značajno podržavao njegove operacije, dokazima nije utvrđeno da je on imao efektivnu kontrolu nad Mladićem, niti nad bilo kojim drugim oficirom VJ na službi u VRS", naglasilo je veće u sažetku presude koju je pročitao sudija Moloto.
Perišić je, jednoglasnom odlukom, oslobođen krivice po optužbi za pomaganje istrebljenja muslimana u Srebrenici zato što su sudije zaključile da nije bilo dovoljno dokaza da je on mogao predvideti da će VRS sistematski ubiti hiljade ljudi.
Za artiljerijske napade na Zagreb u maju 1995, Perišić je proglašen komandno odgovornim pošto je imao komandu i kontrolu nad oficirima SVK. On je, po presudi, stoga kriv što nije sprečio i kaznio počinioce.
Pretresno veće je utvrdilo da je Peršić "nadgledao dostavljanje obimne logističke podrške VRS i SVK koja je uključivala velike količine pešadijske i artiljerijske municije, goriva, rezervnih delova kao i obuku i tehničku pomoć".
Premda je pomoć upućivana i pre njegovog dolaska na čelo VJ 1993, Perišić ju je učinio "centralizovanijom i koordinisanijom".
Pored toga, general Perišić je stvorio posebne kadrovske centre GŠ VJ - 30. i 40. - preko kojih su oficiri VJ upućivani na službu u VRS i SVK, a zatim i plaćani iz Beograda, ostvarujući sva svoja statusna prava u VJ.
Kako se navodi u sažetku presude, ti oficiri su na taj način "zadržali status pripadnika VJ".
Zločine u Srebrenici i Sarajevu, naglašava se u presudi, "nisu počinili vojnici van kontrole koji su delovali nezavisno" već su zlodela bila "deo duge kampanje koju su nadgledali najviši oficiri VRS na platnom spisku VJ uključujući generala Mladića. U presudi su navedeni Mladićevi saradnici koje je Tribunal osudio za zločine u Srebrenici i Sarajevu.
U decembru 1993, po presudi, oko 7.000 pripadnika VJ bilo je na službi u VRS, a Perišić je, prema zapisnicima sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ, zapretio da će oni koji odbiju da idu u BiH "biti otpušteni na ovaj ili onaj način".
Perišić i članovi VSO na čelu sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem nastojali su da to "sakriju" od međunarodne zajednice.
O zločinima u BiH, koji su bili posledica namere VRS da "cilja muslimanske civile" "ne praveći razliku između civilnih i vojnih meta", general Perišić je bio obavešten iz više izvora, piše u presudi.
Perišić je "bio upozoren na činjenicu da VRS sprovodi kampanju snajperisanja i granatiranja civila tokom opsade Sarajeva", od septembra 1992. od novembra 1995, tokom koje je "ubijeno na stotine, a ranjeno na hiljade civila".
Takođe, Perišić je "znao da je veoma verovatno da će VRS nasilno proterati bosanske Muslimane i počiniti ubistva i druga zlodela na diskriminativnoj osnovi kada Srebrenica padne u njene ruke", iako nije mogao predivdeti da će hiljade Muslimana biti sistematski ubijene.
VRS je, po presudi, tokom operacija u Sarajevu i Srebrenici "u značajnoj meri zavisila od logističke i personalne pomoći koju je nadgledao general Perišić".
"Pošto su te operacije uključivale sistematske zločine nad civilima, delovanje generala Perišića imalo je značajan efekat na počinjenje tih zločina što znači da ih je on pomagao i podržavao", naglašava se u presudi.
General Perišić je, prema presudi, "u više navrata iskorišćavao svoja ovlašćenja da pruži personalnu i logističku pomoć koja je omogućila da VRS vodi rat iako je istovemeno bio svestan da operacije VRS uključuju teške i sistematske zločine nad muslimanskim civilima".
Značaj te pomoći u presudi je ilustrovan rečima generala Mladića i predsednika RS Radovana Karadžića da bez pomoći Srbije i SRJ, VRS ne bi mogla da ratuje. Citirane su i reči predsednika Srbije Slobodana Miloševića da je "sve tamo (u BiH) postignuto zahvaljujući Srbiji i Armiji".
Donoseći presudu, veće se oslanjalo na obimnu dokumentaciju VJ, kao i zapisnike sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ.
Proglašavajući Perišića komandno odgovornima za dva raketna napada na Zagreb sa položaja snaga Republike Srpske Krajine, veće je utvrdilo da je on "imao efektivnu kontrolu nad oficirima VJ koji su u SVK služili preko 40. kadrovskog centra" GŠ VJ.
Iako je protiv počinilaca pokrenuo disciplinske mere, on je propustio da ih kazni iako su u SVK njegove naredbe smatrane obavezujućim, piše u sažetku presude.
U napadima na Zagreb, poginulo je sedam, a ranjeno više od 100 civila.
Određujući kaznu od 27 godina zatvora, pretresno veće je naglasilo da su zločini VRS trajali dugo i da su žrtve bile brojne i posebno ranjive, kao i da je general Perišić "nastavio da pruža pomoć VRS mesecima pošto je bio informisan o masakru u Srebrenici".
Generalu Perišiću u kaznu će biti uračunato nešto više od 1.000 dana koje je proveo u pritvoru Tribunala.
U završnoj reči, tužilaštvo je krajem marta zatražilo da generalu Perišiću bude izrečena kazna doživotnog zatvora zato što je "pomagao i podržavao počinioce" najtežih zločina, uključujući i komandanta VRS Ratka Mladića.
Odbrana je, nasuprot tome, zatražila da Tribunal oslobodi Perišića krivice.
Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. oktobra 2008, a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili u decembru 2009. Dokazni postupak odbrane okončan je 11. januara ove godine, a završne reči održane su krajem marta.
General Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005.
godine na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.
(Beta)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Pretučena Sloboda Mićalović: Poznata glumica se nalazi u Urgentnom centru