Najnovije objavljivanje dokumenata vezanih za slučaj Džefrija Epstina, koje je 30. januara 2026. godine sprovelo Ministarstvo pravde SAD, ponovo je skrenulo pažnju javnosti na složene mreže poznanstava u svetu krupnog kapitala.
Među više od tri miliona stranica dokumenata objavljenih u skladu sa Epstajn fajls trensparensi akt, u oko 53 dokumenta pominje se ime Sane Alajmović, uspešne švedske preduzetnice bosanskohercegovačkog porekla.
Organizacija Epstajnovog boravka u Stokholmu
Prepiska, koja datira iz novembra i decembra 2012. godine, fokusirana je na organizaciju Epstajnovog boravka u Stokholmu. U to vreme, Alajmović je koordinirala detalje branča i sastanka u hotelu Kung Karl, gde je trebalo da se Epstajn sastane sa uglednim naučnikom Matijasom Ulenom i grupom studentkinja sa prestižnog Stokholm skul of ekonomiks.
Dokumenti otkrivaju da je Sana Epstajnu navodno slala biografije i fotografije devojaka starosti između 23 i 28 godina, pominjući ih kao "BBB Girls", što je verovatno bio interni naziv grupe za taj događaj.
Imejl prepiska: Fokus na profesionalno umrežavanje
U jednom od mejlova, poslatom 30. novembra 2012. godine, Sana piše: "Dragi Džefri, u prilogu vam šaljem biografije i fotografije nekih devojaka koje će prisustvovati sutrašnjem branču. Sve su studirale na Stokholm skul of ekonomiks i imaju između 23 i 28 godina. Poslaću vam dodatne biografije kako ih budem dobijala. Nadam se da će tvoja putovanja proteći sigurno!"
Komunikacija odiše profesionalizmom i gostoprimstvom, pa se u drugom mejlu ističe: "Molim te reci Džefriju da smo uzbuđeni što dolazi. Hotel Kung Karl se nalazi na adresi Birger Jarlsgatan 21. Čekaćemo ga tamo u 14 časova. Molim potvrdi."
Detalji sastanka sa "BBB Girls"
U organizaciju je bio uključen i Epstajnov asistent, koji u prepisci sa Barbro, Sanom i ostalima insistira na razmeni kontakata kako bi se osiguralo da sastanak sa "BBB Girls" i Matijasom Ulenom protekne bez problema pre Epstajnovog povratka za Pariz.
Takođe, u jednom od kratkih mejlova iz iste prepiske, Alajmović Epstajnu šalje precizan dnevni raspored boravka u Stokholmu – doručak sa profesorom Matijasom u hotelu Anglais u 10 časova, te branč sa grupom "BBB girls" u 13 časova u hotelu- uz pitanje da li postoje dodatni sastanci koje bi trebalo organizovati.
Širi kontekst ovih susreta
Jedan od ključnih mejlova osvetljava i širi kontekst ovih susreta – netvorking u svetu biotehnologije. Sana u njemu izražava žaljenje što Epstajn nije mogao prisustvovati prethodnom događaju, te traži dozvolu da ga upozna sa Dži Stiven Baril, osnivačem kompanije Baril end kompani.
Prema njenim rečima, Baril je pokazao veliko interesovanje za Epstajnovu fondaciju i njegovu podršku vrhunskim naučnim istraživanjima.
Važno je napomenuti da se ovi kontakti odvijaju godinama pre nego što su isplivali veliki skandali vezani za Epstajna 2019. godine. U objavljenim dokumentima nema optužbi protiv Sane Alajmović; ona se ne pojavljuje kao žrtva niti kao saučesnica u nelegalnim radnjama, već kao profesionalac koji posreduje u naučnim i poslovnim krugovima.
Ko je Sana Alajmović
Životna priča Sane Alajmović nosi težinu klasičnog puta "od trnja do zvezda". Rođena 1987. godine u Olovu, sa samo pet godina je 1992. izbegla u Švedsku. Početak u novoj zemlji bio je obilježen siromaštvom, oslanjanjem na pomoć Crvenog krsta i napornim radom – od deljenja novina u tinejdžerskim danima do rada u fabrikama. Upravo takav put doveo ju je do diplome na Stokholm skul of ekonomiks, nakon čega počinje njen brzi uspon u sektoru nauka o životu.
Tokom 2012. godine, u vreme sporne prepiske, radila je kao menadžer projekta za SALSS (Sals) – ekskluzivni samit koji okuplja svetske lidere biotehnologije. Njen dalji put vodio je kroz poziciju šefice poslovnog razvoja u nanotehnološkoj firmi Nanoložika, da bi potom sa profesorom Tore Bengtsonom osnovala Sigrid terapeutiks.
Ova kompanija postala je prepoznatljiva po inovativnoj SiPore™ (SiPor) tehnologiji za borbu protiv dijabetesa i gojaznosti. Pod Saninim desetogodišnjim vođstvom, firma je osigurala milionske investicije i brojne patente, a ona je ulogu izvršne direktorke napustila krajem januara 2026. godine, zadržavši savetodavnu funkciju.
Promena pozicije u januaru ove godine
Njen profesionalni put nastavlja se na samom vrhu, pa je od januara 2026. preuzela kormilo kompanije Enzimatika AB, poznate po proizvodu Koldzajm. Njen doprinos industriji verifikovan je brojnim priznanjima: proglašena je za najvažniju ženu osnivača u Švedskoj (2021), liderku budućnosti, a našla se i na prestižnim listama top 10 inovatora mlađih od 40 godina u globalnim okvirima.
Iako pominjanje u Epstajnovim dokumentima baca novo svetlo na poslovne krugove iz 2012. godine, biografija Sane Alajmović ipak je dominantno definisana njenim uspesima. Sama ima običaj da kaže da je njen cilj oduvek bio da dokaže da devojka iz BiH može dostići same vrhove svetskog biznisa.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Nezavisne/MONDO)
