Odbrana Ratka Mladića zatražila je od pretresnog veća Haškog tribunala da odbaci najteže optužbe protiv Mladića, poput genocida u Srebenici, zbog toga što u optužnici nisu navedena imena žrtava.
Alternativno, odbrana je u danas objavljenom prigovoru na optužnicu, zatražila da sudije nalože tužilaštvu da optužbe primereno potkrepi imenima žrtava.
Bivši komandant Vojske Republike Srpske optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici i nad nepreciziranim brojem žrtava u još osam bosanskih opština; za progon Muslimana i Hrvata iz 20 opština širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperkih napada i uzimanje osoblja UN za taoce, 1992-95.
Mladićev branilac Branko Lukić naznačio je u podnesku da je neuobičajeno to što u optužnici nije identifikovana "skoro nijedna žrtva", nego su iznesene "uopštene i nejasne reference" koje ne dozvoljavaju odbrani da na optužbe odgovori.
U vezi sa optužbom za genocid u Srebrenici, tužilaštvo, umesto imena žrtava, ponavlja "nejasne i nekonkretne termine" poput - "Bosanski Muslimani iz Srebrenice"; "muškarci i dečaci iz Srebrenice"; "više od 7.000 bosanskih Muslimana, muškaraca i dečaka iz Srebrenice".
Imajući u vidu da tužilaštvo, po pravilima suda, nije obavezno da navede imena svih žrtava, što bi bilo i nepraktično, Mladićev branilac je naglasio da bi imena poznatih žrtava trebalo navesti u aneksima optužnice.
"Nedostatak preciznosti u optužnici drastično umanjuje sposobnost odbrane da se efikasno pripremi za suđenje i zato tužilaštvu mora biti naređeno da dostavi osnovne podatke, uključujući imena, mesta rođenja, matične brojeve, kućne adrese i ime oca", piše u prigovoru odbrane na optužnicu.
Branilac Lukić je podvukao da "u slučaju da tužioci nemaju identitet nijedne žrtve, te optužbe moraju biti odbačene i izbrisane", zato što bi bilo nepropisno "primorati nekog da se brani od optužbi za zločine nad 'nepoznatim' zrtvama".
Nazivajući optužnicu "šokantno oskudnom, nejasnom i nekonkretnom u pogledu identiteta žrtava", Lukić je ukazao da je "tužilaštvo propustilo da identifikuje i jednu-jedinu žrtvu" iz delova optužnice za genocid u Srebrenici, zločine u pritvoreničkim centrima ili progon nesrba širom BiH.
Takođe, po odbrani, nisu navedena ni imena žrtava iz Sarajeva, osim imena "24 žrtve... snajperskih incidenata". Međutim, po odbrani, "samo dve od imenovanih žrtava su stvarno umrle".
"Posle dekade istraga i više suđenja po sličnim činjeničnim obrascima, tužilaštvo ima informacije o imenima samo dve osobe čija se smrt navodno može krivično povezati sa generalom Mladićem", tvrdi Mladićev advokat u prigovoru na optužnicu.
Kao primer nejasnoće, branilac Lukić navodi da u dodatku optužnice posvećenom ubistvima nema nijednog imena žrtve, nego su upotrebljene uopštene formulacije kao: "približno 190 muškaraca"; "jedan broj ljudi"; "najmanje 38... osoba/muškaraca".
Čak i kada je tačan broj žrtava poznat, tužioci nisu naveli nijedno njihovo ime, a u nekim slučajevima ni vreme njihove smrti, "tako da odbrana mora locirati 'jednog čoveka' između 12. i 31. maja 1992", piše u podnesku.
"Navodne žrtve ubistava u Srebrenici su, takođe, nedovoljno identifikovane. Taj aneks optužnice ne sadrži imena, već samo preširoke, nejasne i nekonkretne reference", tvrdi odbrana.
U prigovoru se, kao primeri, navode: "približno 1.000/1.200/500/150 muškaraca, bosanskih Muslimana"; "više od 1.000 muškaraca bosanskih Muslimana" i slični.
"Začuđujuće, pošto je već tvrdila da je približno 1.000/1.200 ljudi ubijeno, optužnica za istu grupu navodi posebno ubistvo 'preostalog dela od otprilike 1.000/1.200 muškaraca, bosanskih Muslimana'", precizira odbrana.
U zaključku, branilac Lukić je ocenio da "navedene manjkavosti čine optužnicu nepropisnom zbog toga što propušta da optuženog izvesti o pojedinostima konkretnih optužbi protiv njega, na osnovu kojih on mora pripremiti odbranu".
"Optuženi stoga zahteva da pretresno veće, pošto razmotri prigovore iz ovog podneska, odbaci tačke i optužbe zasnovane na manjkavostima i ukloni ih iz procesa, ako tužilaštvo ne bude u mogućnosti da ih potkrepi konkretnim podacima", piše u podnesku.
O prigovoru odbrane na optužnicu odlučiće pretresno veće kojim predsedava sudija Alfons Ori (Alphons Orie), pošto na prigovor odgovori tužilaštvo.
U dve tačke, general Mladić je optužen za genocid nad Muslimanima u Srebrenici i nad nesrbima u još osam bosanskih opština, u ostalih devet na teret mu se stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje, nezakonite napade na civle i uzimanje osoblja UN za taoce, tokom rata u BiH, 1992-95.
Mladić je 4. jula u sudnici Tribunala po drugi put odbio da se izjasni o krivici, posle čega je predsedavajući sudija Ori, u skladu sa pravilima suda, u spis uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
Zato što nije želeo da sasluša tačke optužnice i da ćuti dok ih sudija čita, Mladić je tada, po nalogu pretresnog veća, bio izveden iz sudnice.
U prvom pojavljivanju pred sudijom Orijem, general Mladić je 3. juna odložio izjašnjavaje o krivici za mesec dana, na šta je imao pravo po statutu suda. Mladić je tada kazao da želi da u međuvremenu sastavi tim za odbranu, a optužbe je nazvao "gnusnim" i "monstruoznim".
Mladić je u pritvoru Tribunala od 31. maja, kada su ga vlasti Srbije prebacile specijalnim avionom u Roterdam i predale ga sudu.
Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali Mladić je ostao begunac do 26. maja, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina.
(Beta)
Bivši komandant Vojske Republike Srpske optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici i nad nepreciziranim brojem žrtava u još osam bosanskih opština; za progon Muslimana i Hrvata iz 20 opština širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperkih napada i uzimanje osoblja UN za taoce, 1992-95.
Mladićev branilac Branko Lukić naznačio je u podnesku da je neuobičajeno to što u optužnici nije identifikovana "skoro nijedna žrtva", nego su iznesene "uopštene i nejasne reference" koje ne dozvoljavaju odbrani da na optužbe odgovori.
U vezi sa optužbom za genocid u Srebrenici, tužilaštvo, umesto imena žrtava, ponavlja "nejasne i nekonkretne termine" poput - "Bosanski Muslimani iz Srebrenice"; "muškarci i dečaci iz Srebrenice"; "više od 7.000 bosanskih Muslimana, muškaraca i dečaka iz Srebrenice".
Imajući u vidu da tužilaštvo, po pravilima suda, nije obavezno da navede imena svih žrtava, što bi bilo i nepraktično, Mladićev branilac je naglasio da bi imena poznatih žrtava trebalo navesti u aneksima optužnice.
"Nedostatak preciznosti u optužnici drastično umanjuje sposobnost odbrane da se efikasno pripremi za suđenje i zato tužilaštvu mora biti naređeno da dostavi osnovne podatke, uključujući imena, mesta rođenja, matične brojeve, kućne adrese i ime oca", piše u prigovoru odbrane na optužnicu.
Branilac Lukić je podvukao da "u slučaju da tužioci nemaju identitet nijedne žrtve, te optužbe moraju biti odbačene i izbrisane", zato što bi bilo nepropisno "primorati nekog da se brani od optužbi za zločine nad 'nepoznatim' zrtvama".
Nazivajući optužnicu "šokantno oskudnom, nejasnom i nekonkretnom u pogledu identiteta žrtava", Lukić je ukazao da je "tužilaštvo propustilo da identifikuje i jednu-jedinu žrtvu" iz delova optužnice za genocid u Srebrenici, zločine u pritvoreničkim centrima ili progon nesrba širom BiH.
Takođe, po odbrani, nisu navedena ni imena žrtava iz Sarajeva, osim imena "24 žrtve... snajperskih incidenata". Međutim, po odbrani, "samo dve od imenovanih žrtava su stvarno umrle".
"Posle dekade istraga i više suđenja po sličnim činjeničnim obrascima, tužilaštvo ima informacije o imenima samo dve osobe čija se smrt navodno može krivično povezati sa generalom Mladićem", tvrdi Mladićev advokat u prigovoru na optužnicu.
Kao primer nejasnoće, branilac Lukić navodi da u dodatku optužnice posvećenom ubistvima nema nijednog imena žrtve, nego su upotrebljene uopštene formulacije kao: "približno 190 muškaraca"; "jedan broj ljudi"; "najmanje 38... osoba/muškaraca".
Čak i kada je tačan broj žrtava poznat, tužioci nisu naveli nijedno njihovo ime, a u nekim slučajevima ni vreme njihove smrti, "tako da odbrana mora locirati 'jednog čoveka' između 12. i 31. maja 1992", piše u podnesku.
"Navodne žrtve ubistava u Srebrenici su, takođe, nedovoljno identifikovane. Taj aneks optužnice ne sadrži imena, već samo preširoke, nejasne i nekonkretne reference", tvrdi odbrana.
U prigovoru se, kao primeri, navode: "približno 1.000/1.200/500/150 muškaraca, bosanskih Muslimana"; "više od 1.000 muškaraca bosanskih Muslimana" i slični.
"Začuđujuće, pošto je već tvrdila da je približno 1.000/1.200 ljudi ubijeno, optužnica za istu grupu navodi posebno ubistvo 'preostalog dela od otprilike 1.000/1.200 muškaraca, bosanskih Muslimana'", precizira odbrana.
U zaključku, branilac Lukić je ocenio da "navedene manjkavosti čine optužnicu nepropisnom zbog toga što propušta da optuženog izvesti o pojedinostima konkretnih optužbi protiv njega, na osnovu kojih on mora pripremiti odbranu".
"Optuženi stoga zahteva da pretresno veće, pošto razmotri prigovore iz ovog podneska, odbaci tačke i optužbe zasnovane na manjkavostima i ukloni ih iz procesa, ako tužilaštvo ne bude u mogućnosti da ih potkrepi konkretnim podacima", piše u podnesku.
O prigovoru odbrane na optužnicu odlučiće pretresno veće kojim predsedava sudija Alfons Ori (Alphons Orie), pošto na prigovor odgovori tužilaštvo.
U dve tačke, general Mladić je optužen za genocid nad Muslimanima u Srebrenici i nad nesrbima u još osam bosanskih opština, u ostalih devet na teret mu se stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje, nezakonite napade na civle i uzimanje osoblja UN za taoce, tokom rata u BiH, 1992-95.
Mladić je 4. jula u sudnici Tribunala po drugi put odbio da se izjasni o krivici, posle čega je predsedavajući sudija Ori, u skladu sa pravilima suda, u spis uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
Zato što nije želeo da sasluša tačke optužnice i da ćuti dok ih sudija čita, Mladić je tada, po nalogu pretresnog veća, bio izveden iz sudnice.
U prvom pojavljivanju pred sudijom Orijem, general Mladić je 3. juna odložio izjašnjavaje o krivici za mesec dana, na šta je imao pravo po statutu suda. Mladić je tada kazao da želi da u međuvremenu sastavi tim za odbranu, a optužbe je nazvao "gnusnim" i "monstruoznim".
Mladić je u pritvoru Tribunala od 31. maja, kada su ga vlasti Srbije prebacile specijalnim avionom u Roterdam i predale ga sudu.
Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali Mladić je ostao begunac do 26. maja, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina.
(Beta)
