Bračni par koji živi van Hrvatske objavio je putem Facebook grupe "Mamine tajne anonimne i javne" pitanje u vezi sa porodičnom kućom u Hrvatskoj koja već duže vreme stoji prazna. Za kuću mesečno plaćaju režije oko 200 evra, a u nju dolaze povremeno, uglavnom jednom mesečno na vikend, kao i tokom godišnjih odmora i praznika.
Zbog toga razmatraju mogućnost da nekretninu daju nekome na korišćenje, na primer studentu, uz dogovor da korisnik plaća režijske troškove i brine o održavanju kuće. Vlasnike zanima kako takav odnos pravno urediti i da li postoje iskustva sa ugovorima o korišćenju nekretnine bez klasičnog najma.
Objava je izazvala veliko interesovanje jer se uklapa u širi kontekst stanja na hrvatskom tržištu nekretnina, koje je poslednjih godina obeleženo snažnim rastom cena i sve težim pristupom stanovanju za veliki deo građana.
"Muž i ja smo u inostranstvu, u Hrvatskoj imamo kuću koja je uglavnom prazna i za koju plaćamo režije (u proseku oko 200 evra mesečno). Želeli bismo da kuću damo nekome na korišćenje, uz uslov da se održava i da taj ko je koristi plaća režije. Mi u proseku dolazimo jednom mesečno na vikend i tada bismo želeli da budemo sami u kući, kao i tokom godišnjeg odmora (Božić tri nedelje, leto nedelju dana). Kako bi se to moglo pravno rešiti? Da li je neko od vas pravio takve ugovore ili davao kuću na korišćenje?", napisala je.
Objava je, očekivano, izazvala brojne komentare. "Nije problem u tome što ljudi traže rešenje za praznu kuću, već u načinu na koji je to formulisano. Zvuči kao da se traži neko ko će plaćati troškove, održavati kuću, a pritom se povremeno sklanjati kada vlasnici požele da dođu. To više liči na čuvanje imovine nego na najam", napisala je Jelena. "Nemoguća misija. Vi biste malo da neko bude u kući, pa malo da ne bude", dodala je Dragica.
"Ako želite studenta, sve to može donekle da funkcioniše, pod dva uslova: ne možete očekivati da jedan vikend mesečno, kad vama padne na pamet, student nestane, i oni imaju obaveze i svoj život. Takođe, taj student bi morao da ima svoju sobu u koju niko ne ulazi i ne koristi je ni preko leta ni tokom praznika", napisala je Andriana.
Čini se da većina komentara nije blagonaklono prihvatila ideju, iako sama ponuda ne zvuči nužno loše. S obzirom na to da je reč o kući, u njoj bi mogao da živi neko ko radi u Zagrebu, a vikendom odlazi u rodni grad, na primer u Bjelovar ili Daruvar. Za 200 evra mesečno možda bi se i našao zainteresovani korisnik.
Prema podacima portala Nekretnine.hr, u januaru 2026. godine prosečna tražena cena stambenih nekretnina u Hrvatskoj iznosila je oko 3.796 evra po kvadratnom metru, što je povećanje od oko 9,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Najviše cene zabeležene su u Dalmaciji, gde se prosečna tražena cena približava 4.000 evra po kvadratnom metru, kao i u Istri, dok su najniže cene i dalje u Slavoniji i Baranji, gde se prosek kreće oko 1.600 evra po kvadratu. Istovremeno, cene najma u primorskim delovima zemlje dostižu i više od 16 evra po kvadratnom metru mesečno.
Uprkos rastu cena, tržište pokazuje znake usporavanja. Podaci Poreske uprave ukazuju na pad broja kupoprodajnih transakcija tokom 2025. godine, pri čemu je prodaja stanova i kuća u pojedinim delovima zemlje pala dvocifrenim stopama u odnosu na prethodnu godinu.
Stručnjaci kao glavne razloge navode ograničenu ponudu novih nekretnina, povećanu potražnju u urbanim i turističkim područjima, interesovanje investitora i stranih kupaca, kao i rast troškova gradnje i kamatnih stopa na stambene kredite. Sve to dodatno otežava dolazak do sopstvenog doma, naročito mladima i porodicama sa prosečnim primanjima.
U takvim okolnostima, dok deo nekretnina stoji prazno, a istovremeno raste broj ljudi koji ne mogu da priušte najam ili kupovinu stana, pojavljuju se alternativni modeli korišćenja stambenog prostora.
Davanje kuće na korišćenje uz jasno definisane obaveze može predstavljati privremeno rešenje i za vlasnike i za one koji traže pristupačnije stanovanje, ali uz obavezno jasno i pravno uređivanje takvog odnosa.
BONUS VIDEO:
(Dnevno.hr/MONDO)
