Nesreća se dogodila 15. februara 2025. godine, oko 23:30 na putu Bijeljina - Velika Obarska. Putnički automobilford, u kom su bile četiri tinejdžerke, sudario se sa teretnim vozilom marke pežo.
Na licu mesta stradale su Sara Perković i Marija Vilotić, dok su svi ostali hitno prevezeni u bolnice. Najteže je bila povređena Ana G.
koja je hitno prevezena u beogradski Urgentni centar.
Za volanom automobila bila je Tanja S. (19), koja je nakon nesreće odmah pozvala oca.
"Tata, ubila sam tri drugarice", rekla je Tanja ocu vidno uznemirena - ispričala je njena drugarica tada za Republiku.
Ipak, porodice stradalih devojka je nisu krivile za tragediju, iako je prema istrazi njen auto skrivio nesreću.
"Nije kriva, jednostavno, one nisu iskusni vozači i ta devojka je upala u rupu na putu i to ih je poremetilo i dovelo do tragedije. Nisu bile pijane", rekao je stric poginule Marije, Cvijetin Vilotić.
Mediji su pisali da su četiri drugarice kobne noći, verovatno, išle na žurku, s obzirom da na tom putu ima mnogo vikendica gde se mladi okupljaju preko vikenda.
"Ostao sam bez oka svog"
Otac poginule Marije Vilotić, Nedeljko, govorio je za Republiku o svojoj ćerki.
"Ne znam šta me snašlo kao grom nas je pogodila velika nesreća. Ostao sam bez oka svog, moje dobre i lepe ćerke", kazao je Nedeljko, dok su ga grlili uplakani prijatelji.
Marijina četiri godine starija sestra tada je jedva smogla snage da prozbori koju reč, dok su uz nju dve Marijine drugarice, takođe uplakane i slomljene tugom.
"Marija je bila dobra kao anđeo, dete iz predobre i poštene porodice. Jedna od troje dece koja su disala jednom dušom s majkom i ocem", rekla je jedna od drugarica.
Kako su rekle, sigurne su da je Mariju bog uzeo namerno jer tako dobra nije bila za pokvareni svet.
"Govorili su da liči na mene, ali ja to nisam videla. Znala sam da je bolja, lepša, zgodnija i plemenitija od mene. Sigurna sam da je bila poput anđela i da je za Sretenje bog uzeo da bude blizu njega, da je sačuva od pokvarenog sveta", rekla je Marijina sestra.
Porodica Sare Perković bila je nema od tuge.
Veroučitelj svima naterao suze na oči
Sara i Marija bile su učenice Gimnazije "Filip Višnjić" gde je nakon njihove smrti održana komemoracija. Veroučitelj Slaviša Tubin rekao je u obraćanju da će Saru i Mariju ljudi pamtiti po radosti, sreći i osmehu i da tuga za njima ne treba da bude izraz straha, nego ljubavi, jer je ljubav večna, kao što je večna i njihova duša.
Nastradale devojke Marija Vilotić i Sara Perković sahranjene su na grobljima u mestima u kojima su živele, Sara u selu Kojčinovac, a Marija u Dvorovima.
Na obe sahrane okupio se ogroman broj rodbine, prijatelja i školskih drugara.
(Republika/MONDO)
