Organizovane radničke stambene zadruge u Crnoj Gori za svoje članove sada obezbeđuju stanove po cenama koje su 30 do 40 odsto niže od tržišnih.
Sagovornici "Vijesti" navode da je ovo dobar način za obezbeđivanje krova nad glavom za veliki broj porodica koje ne mogu da plate sada veoma visoke cene nekretnina, ali i da je potrebna značajnija podrška države.
Prema Monstatovim podacima iz septembra prošle godine, prosečna cena kvadrata stana u novogradnji u Crnoj Gori je 2.228 evra, a na primorju 2.458 evra, odnosno za prosečan kvadrat su potrebne dve i po prosečne zarade.
Najstarija aktivna zadruga prosvetnih radnika "Solidarno", koja radi od 2002. godine, do sada je izgradila 790 stanova i članovima podelila još povoljniih kredita za adaptacije i proširenja vrednih 9,2 miliona evra. Zadruga zdravstvenih radnika je od 2012. izgradila 322 stana i podelila povoljnih kredita za 3,3 miliona.
Zadruge se finansiraju od članarina, donacija, prodaja ili zakupa stambenih i poslovnih prostora članovima. Zakon o stambenim zadrugama predviđa i da država i lokalne samouprave podstiču njihov rad merama socijalne, zemljišne, kreditne i fiskalne politike, poreskim olakšicama, ustupanjem zemljišta i oslobađanjem od plaćanja komunalija.
Direktorka Stambene zadruge zdravstvenih radnika Crne Gore "Zdravstvo" Dijana Pavličić rekla je da su do sada za svoje članove izgradili 322 stambene jedinice, od čega u Podgorici 204, u Nikšiću 70 i 48 u Radovićima kod Tivta, kao i da su odobrili 3,3 miliona evra kredita za 268 članova.
"U 2025. godini nismo imali prodaju stanova, zbog zahtevnog postupka koji smo morali da sprovedemo prema Ministarstvu zdravlja i drugim državnim organima. Planirani projekti će se finansirati u okviru Sporazuma koji je potpisan sa ministrom zdravlja dr Vojislavom Šimunom, a u skladu sa njim, u periodu od 2024. do 2026. godine, država će obezbediti ukupno milion i po evra za finansiranje stambenih rešenja zdravstvenih radnika. Sredstva će biti raspoređena po 500.000 evra godišnje, a Ministarstvo zdravlja je već prošle i pretprošle godine izvršilo uplatu od po 500.000 evra", kazala je Dijana Pavličić.
Ona navodi da njihova stambena zadruga sada broji oko hiljadu članova, a članarina iznosi jedan odsto zarade. Ukazala je da imaju saradnju sa više opština.
U Kotoru završavaju zgradu sa 54 stana, u Beranama rade idejno rešenje za zgradu do 25 stambenih jedinica. Na Cetinju se priprema dokumentacija za gradnju stambene zgrade na mestu nekadašnjeg vrtića, sa Opštinom Budva su započeli razgovore o dodeli nove parcele, dok i u Nikšiću postoji interesovanje za sličan projekat.
Dijana Pavličić je kazala da će razgovarati s Ministarstvom zdravlja, kako bi se njihov udeo povećao na minimum 800.000 godišnje, s obzirom na broj projekata koji je u toku i koji planiraju u narednom periodu.
"Razgovaraćemo sa Vladom i oko regulisanja zakonske regulative, koja nije prepoznala specifičnost rada zadruga, što nam uveliko otežava rad, budući na brojne pravne praznine i nedoumice u tumačenju zakona, koji se primenjuju na stambenu zadrugu", rekla je Pavličićeva.
Planiraju i da raspišu konkurse za dodelu zajmova, a u manjim opštinama novac će biti usmeren na individualnu gradnju.
Direktor zadruge radnika prosvete "Solidarno’" Zoran Stanišić navodi da su od osnivanja 2002. godine izgradili 790 stanova u 15 opština, podelili kredita za adaptaciju i proširenje u vrednosti 9,2 miliona na period otplate do 30 godina sa godišnjom kamatom jedan odsto, kao i bespovratnu pomoć od 300.000.
On navodi da su cene stanova koje nude zadrugarima umanjene za vrednost parcele, komunalnog opremanja, troškova finansiranja, dok nude niže kamate, duži period otplate i razne druge povoljnosti.
"Konačno, može se zaključiti da je razlika od 30-40% vrednosti u odnosu na slobodno tržište, a u korist naših zadrugara. Naša zadruga se finansira od dobrovoljne članarine, koja iznosi jedan odsto neto zarade mesečno. Drugi vid finansiranja je na osnovu sporazuma sa Ministarstvom prosvete, koji sada iznosi 700.000 evra na godišnjem nivou. Ovih dana očekujemo potpisivanje novog sporazuma za naredne tri godine. Nadamo se većem iznosu. Naša zadruga trenutno broji oko 2.500 članova", kazao je Stanišić.
Godišnji budžet zadruge je sada oko milion i po evra. Stanišić smatra da to nije dovoljno za sve aktivnosti koje imaju i planiraju na unapređenju uslova života i stanovanja svojih zadrugara.
"Smatramo da bi sredstva koja odvaja država, posredstvom Ministarstva prosvete nauke i inovacija, morala biti na većem nivou, a u trenutnim okolnostima ne bi smela biti manja od milion evra na godišnjem nivou. To bi efektiralo većim brojem dodele individualnih kredita, a samim tim uticalo i na veći broj učlanjenih zadrugara", kazao je Stanišić.
Oni planiraju da u ovoj godini završe 40 stanova u Kotoru, kao i 12 u Plavu.
"Cenu nismo još odredili, ali smatramo da će biti znatno niža u odnosu na tržišne. Takođe u toku su aktivnosti u vezi dodela novih parcela u opštinama Nikšić, Cetinje, Kolašin, Podgorica, Ulcinj i Tivat", naveo je Stanišić.
Poslednje podele bile su 108 stanova u Donjoj Gorici, kada su kvadrat članovima prodavali za 670 evra, takođe u 2022. su uz subvencije države podelili 159 stanova u Budvi, čija je gradnja trajala deset godina, a cena je bila 650 evra, prema dogovoru iz 2012.
"Smatramo da se rad stambenih zadruga može unaprediti kroz modernizaciju zakonskog okvira, jačanja transparentnosti, bolju edukaciju članova o njihovim pravima i obavezama, kao i kroz jačanje saradnje sa opštinama i državnim institucijama, posebno u oblasti finansijske podrške i dodele građevinskih parcela pod povoljnim uslovima. Smatramo i da bismo kroz fleksibilniju poresku politiku – oslobađanje od PDV-a, mogli ostvariti povoljniju cenu kvadrata, jer bi se izgradnja stambenih jedinica pod pokroviteljstvom zadruga morala smatrati od posebnog značaja i interesa za državu", naveo je Stanišić.
"Vijesti" su o ovoj temi poslale pitanja i Crnogorskom fondu za solidarnu stambenu izgradnju i Savezu sindikata, ali nisu dobili odgovore. Ovom Fondu je račun blokiran već duže od šest godina na iznos duga od 3,7 miliona. Fond je i na crnoj listi Poreske uprave sa dugom od 4,1 milion i ukinutim reprogramom.
Vlada usporila osnivanje zadruge za upravu i pravosuđe
Sindikat uprave i pravosuđa, iako je najveća granska organizacija, jedna je od retkih koja nema svoju stambenu zadrugu iako već tri godine pokušavaju da dogovore sa Vladom njen rad.
Predsednik ovog sindikata Nenad Rakočević rekao je "Vijestima" da su 2023. godine potpisali ugovor sa Vladom o formiranju Stambene zadruge sa nazivom "Odgovornost", kroz koju bi mogućnost povoljnog rešavanja stambene politike imalo 24.000 zaposlenih u javnoj upravi i pravosuđu. Tada je sa Vladom potpisan i sporazum o sufinansiranju koji je predviđao učešće države od najmanje milion godišnje.
"Ostatak finansiranja bi se odnosio na sredstva učlanjenih zadrugara, kao i uplate poslodavaca koji bi suštinski bili nosioci ove priče. Dolaskom 44. vlade iz nama nepoznatih razloga prekinuli su ispunjavanje svojih obaveza - delegiranja svojih predstavnika u organe upravljanja zadruge, zbog čega se nije mogla konstituisati. U toku su konsultacije koje nam bude optimizam da će doći do početka realizacije", kazao je Rakočević.
On smatra da su zadruge trenutno jedini način da radnici dobiju pristupačne uslove za kupovinu stana.
"Kao što je poznato, cene nekretnina su dostigle neviđene i nesrazmerne nivoe u odnosu na finansijsku mogućnost radnika, odnosno njihove zarade. Cene stanova utiču na život, funkcionisanje i egzistenciju porodica. Mogućnost obezbeđenja krova nad glavom, u bitnom značajno utiču na demografiju, odnosno natalitet i samu mogućnost sklapanja brakova, gde je ova vrsta problematike početni osnov za dalji život. Država kao nosilac svih dugoročnih strategija mora posvetiti posebnu pažnju unapređenju i poboljšanju uslova za stambeno obezbeđenje, jer nam je praksa poslednjih godina pokazala da su cene nekretnina i izdavanje vrtoglavo povećane usled priliva velikog broja stranih državljana i njihovog novca", kazao je Rakočević.
On smatra da je potrebno izmeniti sadašnji zakonski okvir za funkcionisanje stambenih zadruga kako bi se onemogućile zloupotrebe i povećala kontrola države, čime bi se omogućili transparentnost i veće učešće radnika i građana u zadrugama.
BONUS VIDEO:
