Hrvatska danas obeležava Dan nezavisnosti sećajući se 8. oktobra 1991. godine kad je Hrvatski sabor jednoglasno doneo odluku o raskidu svih državnopravnih veza s bivšom SFRJ.
Povodom praznika, delegacije koje je vodio predsednik Ivo Josipović, premijerka Jadranka Kosor i potpredsednik Sabora Vladimir Šeks položile su vence na spomenike žrtvama, poginulim vojnicima na grob hrvatskog predsednika Franje Tuđmana na centralnom zagrebačkom groblju Mirogoj.
Josipović je položio venac i na grob narodnih heroja i na grob Ivice Račana, hrvatskog premijera od 2000. do 2003. godine.
"Hrvatska je u poslednjih 20 godina kao država napravila mnogo, očuvala nezavisnost u teškom i krvavom ratu, ali je sprovela i brojne reforme zahvaljujući kojima je pred potpisivanjem ugovora s Evropskom unijom", rekao je Josipović.
"Ostalo je još jako mnogo stvari koje moramo učiniti, u prvom redu u privredi koja zaista ne stoji dobro, ali tu su i daljnji izazovi u izgradnji demokratije i ljudskih prava", rekao je Josipović novinarima, čestitajući praznik svim hrvatskim građanima.
Povodom Dana nezavisnosti, Hrvatski sabor je prekjuče održao svečanu sednicu na kojoj su dodeljene godišnje državne nagrade za nauku.
"S ponosom se sećamo 8. oktobra 1991. kad je Hrvatska proglasila svoju nezavisnost. Tom odlukom naša je država stvorila trajan temelj za slobodan razvoj za sve svoje građane", navoeje Josipović u juče upućenoj čestitki.
"Hrvatsku moramo izgraditi kao savremenu i uspešnu evropsku državu mira, slobode, demokratije i ljudskih prava, a solidarnost i pravda i snažan ekonomski razvoj pretpostavke su našeg uspeha", naglasio je predsednik i podsetio građane, naročito one na odgovornim dužnostima da "imaju obavezu i čast da predanim radom grade takvu evropsku Hrvatsku".
U čestitki premijerke Jadranke Kosor ističe se da Hrvatska 20. godišnjicu proglašenja nezavisnosti obeležava kao ponosna, suverena i samostalna država koja je postala članica NATO-a i završila pregovore s Evropskom unijom.
Naglasila je da je "Sabor odluku o raskidu svih državnopravnih veza Hrvatske s Jugoslavijom, kojom se ostvario vekovni san hrvatskog naroda, pre 20 godina zbog podmuklog napada agresora na Banske dvore - samo središte hrvatske državnosti, doneo u tajnosti, na skrivenom mestu" i podsetila na zasluge hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.
U čestitki šefa sabora Luke Bebića ističe se da je "zemlja u 20 godina uspešno svladala sve prepreke koje su se našle na putu, od proglašenja nezavisnosti pa do zaključenja pregovora s EU, nikad ne odustajući od vizije života u slobodi, demokratiji i miru".
Sabor je 8. oktobra 1991. na tajnoj sednici u podrumu zgrade INA-e odlučio da Hrvatska nijedan organ SFRJ ne smatra legitimnim i legalnim i da ne priznaje važećim nijedan pravni akt bilo kog organa koji nastupa u ime SFRJ.
Poslanici su ocenili da Jugoslavija, kao državna zajednica više ne postoji i da su Srbija i JNA izvršile agreciju na Hrvatsku.
Dan ranije, 7. oktobra 1991., istekao je tromesečni moratorijum na hrvatsku odluku o samostalnosti i suverenosti koju je Sabor doneo 25. juna 1991.
Brionskom deklaracijom od 7. jula na zahtev Evropske zajednice da se jugoslovenska kriza rešava mirnim putem, primena saborske odluke o samostalnosti i suverenosti odgođena je za tri meseca.
Posle isteka moratorijuma, Sabor je na sednici sva tri tadašnja saborska veća doneo odluku o raskidu državnopravnih veza Hrvatske s bivšom SFRJ.
Dan uoči donošenja odluke desila se, kako neki tvrde, inscenirana eksplozija u Banskim dvorima, zgradi nasuprot Sabora na Gornjem Gradu u kojima je tada stolovao Tuđman, baš nakon završenog sastanka s tadašnjim saveznim premijerom Antom Markovićem i predsednikom predsedništva SFRJ Stjepanom Mesićem.
Po službenoj verziji, radilo se o napadu aviona JNA.
Dan nezavisnosti je izmenama zakona o praznicima u kalendar državnih praznika uveden 2001. godine, a prvi put je obeležen 2002. godine.
I Google je na hrvatskom internetskom prostoru obležio praznik Dana nezavisnosti, pa se danas u Hrvatskoj može videti grb sa šahovnicom na stilizovanom natpisu Google koji imitira slova uklesana u kamenu.
(Tanjug/MONDO)
Josipović je položio venac i na grob narodnih heroja i na grob Ivice Račana, hrvatskog premijera od 2000. do 2003. godine.
"Hrvatska je u poslednjih 20 godina kao država napravila mnogo, očuvala nezavisnost u teškom i krvavom ratu, ali je sprovela i brojne reforme zahvaljujući kojima je pred potpisivanjem ugovora s Evropskom unijom", rekao je Josipović.
"Ostalo je još jako mnogo stvari koje moramo učiniti, u prvom redu u privredi koja zaista ne stoji dobro, ali tu su i daljnji izazovi u izgradnji demokratije i ljudskih prava", rekao je Josipović novinarima, čestitajući praznik svim hrvatskim građanima.
Povodom Dana nezavisnosti, Hrvatski sabor je prekjuče održao svečanu sednicu na kojoj su dodeljene godišnje državne nagrade za nauku.
"S ponosom se sećamo 8. oktobra 1991. kad je Hrvatska proglasila svoju nezavisnost. Tom odlukom naša je država stvorila trajan temelj za slobodan razvoj za sve svoje građane", navoeje Josipović u juče upućenoj čestitki.
"Hrvatsku moramo izgraditi kao savremenu i uspešnu evropsku državu mira, slobode, demokratije i ljudskih prava, a solidarnost i pravda i snažan ekonomski razvoj pretpostavke su našeg uspeha", naglasio je predsednik i podsetio građane, naročito one na odgovornim dužnostima da "imaju obavezu i čast da predanim radom grade takvu evropsku Hrvatsku".
U čestitki premijerke Jadranke Kosor ističe se da Hrvatska 20. godišnjicu proglašenja nezavisnosti obeležava kao ponosna, suverena i samostalna država koja je postala članica NATO-a i završila pregovore s Evropskom unijom.
Naglasila je da je "Sabor odluku o raskidu svih državnopravnih veza Hrvatske s Jugoslavijom, kojom se ostvario vekovni san hrvatskog naroda, pre 20 godina zbog podmuklog napada agresora na Banske dvore - samo središte hrvatske državnosti, doneo u tajnosti, na skrivenom mestu" i podsetila na zasluge hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.
U čestitki šefa sabora Luke Bebića ističe se da je "zemlja u 20 godina uspešno svladala sve prepreke koje su se našle na putu, od proglašenja nezavisnosti pa do zaključenja pregovora s EU, nikad ne odustajući od vizije života u slobodi, demokratiji i miru".
Sabor je 8. oktobra 1991. na tajnoj sednici u podrumu zgrade INA-e odlučio da Hrvatska nijedan organ SFRJ ne smatra legitimnim i legalnim i da ne priznaje važećim nijedan pravni akt bilo kog organa koji nastupa u ime SFRJ.
Poslanici su ocenili da Jugoslavija, kao državna zajednica više ne postoji i da su Srbija i JNA izvršile agreciju na Hrvatsku.
Dan ranije, 7. oktobra 1991., istekao je tromesečni moratorijum na hrvatsku odluku o samostalnosti i suverenosti koju je Sabor doneo 25. juna 1991.
Brionskom deklaracijom od 7. jula na zahtev Evropske zajednice da se jugoslovenska kriza rešava mirnim putem, primena saborske odluke o samostalnosti i suverenosti odgođena je za tri meseca.
Posle isteka moratorijuma, Sabor je na sednici sva tri tadašnja saborska veća doneo odluku o raskidu državnopravnih veza Hrvatske s bivšom SFRJ.
Dan uoči donošenja odluke desila se, kako neki tvrde, inscenirana eksplozija u Banskim dvorima, zgradi nasuprot Sabora na Gornjem Gradu u kojima je tada stolovao Tuđman, baš nakon završenog sastanka s tadašnjim saveznim premijerom Antom Markovićem i predsednikom predsedništva SFRJ Stjepanom Mesićem.
Po službenoj verziji, radilo se o napadu aviona JNA.
Dan nezavisnosti je izmenama zakona o praznicima u kalendar državnih praznika uveden 2001. godine, a prvi put je obeležen 2002. godine.
I Google je na hrvatskom internetskom prostoru obležio praznik Dana nezavisnosti, pa se danas u Hrvatskoj može videti grb sa šahovnicom na stilizovanom natpisu Google koji imitira slova uklesana u kamenu.
(Tanjug/MONDO)
