Neuropsihijatar Ivan Urlić komentarisao je za medije ubistvo u Drnišu koje je potreslo javnost. "Dogodila se velika tragedija i ono što možemo nekako iskoristiti, da tako kažem, iako to grubo zvuči, jeste da pokušamo da razjasnimo šta se sve može uraditi u situacijama kada imamo posla sa ovakvim psihopatskim ličnostima, sa psihotičnim elementima, da se takve stvari ne dešavaju, odnosno da uspemo da ih sprečimo", rekao je Urlić.
Uloga institucija i stručnjaka
Dodao je da ključnu ulogu imaju pravosudne institucije, a bitnu ulogu kao saradnici suda imaju i psihijatri i psiholozi, ali i socijalni radnici.
- Psihijatri: Procenjuju razvoj ličnosti, okolnosti u kojima se ona razvijala i kako je to moglo uticati na formiranje takvog karaktera.
- Psiholozi: Svojim testovima mogu na neutrališući način da istraže osnovne tendencije u funkcionisanju ličnosti, a naročito preovladavajuće mehanizme odbrane kojih ima preko 30.
- Centri za socijalni rad: Obavljaju važnu funkciju obrade osoba koje su psihički ugrožene ili koje ugrožavaju druge.
Na taj način, smatra on, može se proceniti koliko je osoba sposobna da kontroliše i razume svoje agresivne impulse.
"U tom smislu nastao je veliki vakuum kod ovog počinioca, jer već tri godine je prijavljivan, neovlašćeno je posedovao oružje, pretio je, izazivao strah kod svih, ali se nije preventivno delovalo", naglasio je Urlić.
"Morao je da bude pod posebnim nadzorom"
Čovek je društveno biće, objašnjava Urlić, a društvo je ogledalo koje pokazuje koliko smo sposobni, zreli i adekvatni u svakodnevnom životu.
"Kod počinioca ovog strašnog zločina pokazalo se da je od malih nogu imao značajnih zdravstvenih poteškoća u smislu psihičkog razvoja i sazrevanja, koje se vrlo rano negde zaustavilo. Razvio je toliko agresivnih načina razmišljanja i ponašanja da je na kraju, sa tek navršenih 18 godina, počinio jedan strašan zločin. Morate imati snagu da zamislite da je neko naneo 17 uboda mladoj ženi koju nije ni poznavao. To je vrlo ozbiljno upozorenje da je ta agresivna ličnost sposobna da hladnokrvno uništi tuđi život i da o tome treba voditi trajno poseban nadzor", naglasio je.
Objasnio je i kako to izgleda u praksi:
"Budete primljeni na jedno psihijatrijsko odeljenje koje se bavi smirivanjem akutnih psihičkih dekompenzacija, u vidu nekih incidenata ili napada. Kroz nekoliko nedelja nastoji se uspostaviti bolji kontakt sa takvom osobom i dati joj primer da čovek može drugačije da se ponaša, te da drugi ljudi nisu toliko ugrožavajući koliko to osoba u svom paranoidnom svetu doživljava."
Počinilac je, ističe, mogao da živi sam, a čak je i u zatvorskim uslovima ozbiljno fizički napao drugu osobu. "Agresivni impuls je ostao neukroćen, sirov, i kako kažu stanovnici Drniša, trebalo je čekati samo trenutak da se opet tako nešto destruktivno desi", podsetio je.
Život se menja, institucije ne smeju da spavaju
Urlić se osvrnuo i na izjavu psihijatra Anta Bagarića, koji je rekao da bi za društvo bilo lekovito da neko kaže da je odgovoran.
"Treba sagledati kompetencije svake službe i svake osobe. Druga strana bi trebala reći da nisu bili dovoljno oprezni, da nisu dovoljno dobro procenili i da moraju da se udruže sa pravnim timovima kako bi se poboljšalo zakonodavstvo i praksa", dodao je Urlić.
On napominje da se život brzo menja i da je postao neprepoznatljiv u odnosu na period od pre desetak godina, te da je potrebno razraditi metode nadzora.
"Ako izađu iz zatvorskih uslova, treba razraditi metode koje su u svetu pokazale pozitivne efekte i na neki način tim osobama davati konstantan signal – 'Gledam te, pazi kako se ponašaš!'. To je ovaj put izostalo, a može se pretpostaviti da bi imalo neki efekat."
Zbog ubistva u Drnišu organizuju se protesti građana, a psihijatar zaključuje:
"Ona famozna rečenica 'Pustimo da institucije rade svoj posao' jeste okvir, ali tu fali prava slika. Čemu služe iskustva i znanja, ako nećemo da mislimo? Ako valorizujemo sopstvena iskustva i znanja drugih, doći ćemo do rešenja. Institucije ne smeju da spavaju, treba stalno da se usavršavaju i upoređuju."
BONUS VIDEO:
(N1/MONDO)
