Tragedija u Drnišu ponovo je u fokus javnosti stavila pitanje kako se sistem nosi sa nasilnim počiniocima i koliko je njihova rehabilitacija uopšte moguća. Dok se traže odgovori i odgovorni za propuste, stručnjaci upozoravaju da velika većina osoba koje počine najteža krivična dela nisu duševno bolesne, prenosi Nova TV.
Nekada su zatvorske bolnice za osobe pod merama bezbednosti bile bolje
Počinioci najtežih zločina često završe na psihijatrijskom veštačenju u bolnici Vrapče, gde će verovatno pod policijskom pratnjom biti doveden i Kristijan Aleksić. Doktorka Nadica Buzina iz Klinike za psihijatriju Vrapče ističe da su pacijenti u takvim ustanovama zbrinuti.
"Studentima uvek govorim da je možda mnogo opasnije šetati napolju oko kafića nego biti u krugu naše bolnice, jer ovde su pacijenti ipak zbrinuti", kaže Buzina.
Prema njenim rečima, tek je oko deset odsto počinilaca teških krivičnih dela duševno bolesno. Ostali takva dela čine svesno. Aleksiću je utvrđen teški trajni poremećaj ličnosti, ali je procenjen kao uračunljiv, zbog čega je kaznu služio u zatvoru. Za takve osobe, objašnjava doktorka, predviđena je mera bezbednosti lečenja unutar zatvorskog sistema.
Aleksić je i tokom boravka u zatvoru pokazivao nasilno ponašanje, teško povredivši jednog zatvorenika, a zabeleženo je i 30 disciplinskih prestupa. Direktor Uprave za zatvorski sistem Zvonimir Penić priznao je ograničenja u radu sa takvim osobama:
"Mi sa njima radimo intenzivno. Nažalost, moram reći da je kod određenog broja osoba, zbog njihove psihopatološke strukture, ukorenjenih nasilnih obrazaca ponašanja i antisocijalnih ličnosti, promena veoma otežana. Neki od njih jako se teško menjaju", objasnio je Penić.
Dodatni problem predstavlja i nedostatak psihijatara u zatvorskim bolnicama.
"Nekada mi se čini da je to bilo mnogo bolje rešeno i da je zatvorska bolnica, u kojoj bi trebalo da se leče počinioci krivičnih dela sa određenom merom bezbednosti, bila bolje opremljena kadrom", smatra Buzina.
Lečenje počinilaca traje koliko i predviđena kazna – to nije dovoljno
Hrvatsko udruženje sudija upozorava na niz manjkavosti u sistemu i traži hitne promene. Jedan od ključnih problema jeste to što nakon odslužene kazne postoji samo trogodišnja mera zaštitnog nadzora, čak i za najteže osuđenike.
"Pravosuđe nema druge mogućnosti nadzora osuđenika nakon u potpunosti izdržane kazne zatvora, pa tako ni za najteža krivična dela", poručili su iz Udruženja sudija.
Psihijatri su ranije tražili izmene zakona koje bi omogućile produženje prinudnog lečenja za duševno bolesne počinioce i nakon isteka maksimalne kazne predviđene za to delo, ali predlog nije prihvaćen.
"Tražili smo da, kada za to postoje opravdani razlozi, možemo zatražiti produženje prinudnog smeštaja. Međutim, to u zakonskoj proceduri nije naišlo na dobar odziv. I dalje je ostao okvir prema kojem se osoba može prinudno lečiti samo onoliko dugo kolika je zaprećena kazna, jer bismo u suprotnom kršili ljudska prava pacijenta", pojasnila je Buzina.
Ministar najavljuje oštrije kazne i novi sistem nadzora
Ministar pravde Damir Habijan najavio je oštrije kazne i nove mere.
"Da li je to doživotni zatvor, ne znam. Možemo da razmislimo. Da li su to, a sigurno jesu, mere koje bi takve osobe detektovale unutar sistema, ne samo pravosudnog, već i unutar sistema socijalne zaštite i zdravstva. Takve osobe moraju biti praćene", izjavio je Habijan.
Naglasio je da opasne osobe ne smeju da se izgube iz evidencije nakon izlaska na slobodu:
"Ne može se takva osoba izgubiti nakon 10 godina od izlaska iz zatvora, gde je odslužila kaznu za ubistvo mlade žene. Ta osoba mora sve vreme da bude na neki način pod nadzorom i to će biti jedna od mera koje ćemo predložiti", poručio je ministar.
BONUS VIDEO:
(Dnevnik/MONDO)
