Od Zemunskog do Vračarskog klana, godinama se u javnosti stvara utisak da su kriminalne strukture jače od institucija. Upravo je ta pretpostavka tema mnogih razgovora.
U emisiji "Puls Srbije vikend" govorili su Rajko Nedić glavni urednik Kurira i Mladen Mijatović novinar o tome ko dozvoljava da se takva slika uopšte održava i širi.
Nedić je na samom početku podsetio na različite uslove 90-ih godina pod kojima su klanovi nastali:
"Imamo period komunizma gde su kriminalne grupe bile strogo sankcionisane. Većina je radila u inostranstvu i nismo imali primere klasičnih ubistava. Početkom 90-ih nas je zapljusnula kriza, a promene u društvu su pratile kriminalne grupe. Imamo promenu režima, sankcije i ratove, kao i bombardovanje. Sve je to dovelo do slabljenja ekonomije i institucija", kaže Nedić i dodaje:
"Mnogi su zarađivali na švercu cigarete, oružja, nafte. Posle Sablje su se profilisale neke druge kriminalne organizacije koje su se fokusirale na drogu. Država je uvek prinuđena da prati i kontroliše situaciju i uvek je ulazila u dogovore i komunikaciju sa klanovima", ističe on.
Podseća i da danas i dalje traje sukob Kavačkog i Škaljarskog klana, dok je uopštena stopa kriminala poprilično smanjena.
Ubistva i krivična dela u padu
Mladen Mijatović kazao je da kriminalne grupe postoje čak i u najbezbednijim državama, koje ulažu dosta novca u bezbednosni sistem i edukaciju mladih ljudi:
"Kriminalne grupe ne možemo totalno eliminisati, međutim, naš je zadatak da taj kriminal svedemo na minimum. Ono što je činjenica jeste da ukoliko radimo egzatno poređenje po pitanju kriminala u ovim godinama i početkom 21. veka, videćemo da je Srbija značajno bezbednija danas. U značajnom padu su ubistva i krivična dela. Dokle god je kriminal aktuelan interesantan je javnosti i medijima, o tome se govori, piše i raspravlja", ispričao je Mijatović dodajući:
"Moje mišljenje je da naša omladina ima na koga da se ugleda, a ne na kriminalce. Moj savet je da se mladi poistovete sa drugim idolima koji će im biti ideje vodilje. Kriminal se ni na koji način ne isplati. Opcije su da kriminalac završi u zatvoru, da ga neko rani ili ubije", objašnjava dalje on.
Sprega države i kriminala na primeru Crne Gore
Nedić navodi primer Crne Gore gde su pripadnici visokih državnih organa sarađivali sa klanovima:
"Danas imate suđenje tzv. prljavim policajcima, koji su se do te mere upleli, kroz optužnice koje su predočene. Skaj prepiske govore o tome u kakvoj su oni sprezi bili. Kriminalci na taj način dobijaju informacije iz prve ruke. Postoji i verovatan razlog da se zbog toga Zvicer izvukao. Preko tih ljudi iz državnog vrha su postojale informacije gde se protivnik nalazi i gde treba da se sklone. Na primeru Crne Gore vidimo spregu države i kriminala", zaključuje Rajko Nedić.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)
