Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader na početku suđenja za ratno profiterstvo očekivano je izjavio da nije kriv.
On je izjavio da je razumeo optužnicu koja ga tereti za traženje i primanje 3,61 miliona kuna (483.000 evra) provizije od austrijske Hipo banke tokom 1994. i 1995. godine.
Nakon uzimanja podataka od strane sudije Ivana Turudića, pri čemu je Sanader insistirao da objasni kako je bez boravka na frontu dobio čin pukovnika Hrvatske vojske, zastupnica optužbe, zamenica direktora Kancelarija za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala Tamara Laptoš pročitala je optužnicu.
Ona je, ističući da će na osnovu dokaza i iskaza 19 svedoka dokazati da je Sanader kao zamenik ministra spoljnih poslova 1994. i 1995. tražio i dobio proviziju od pet odsto od ugovorenog iznosa kredita, odnosno sedam miliona austrijskih šilinga, čime se tereti i za ratno profiterstvo.
"Tada je u Hrvatskoj trajao rat, bila je visoka inflacija, a Hrvatska je teško pronalazila banke kod kojih bi se kreditno zadužila. O tome će svedočiti tadašnji šef diplomatije Mate Granić i premijer Nikica Valentić. Sve je bilo dobro poznato Ivi Sanaderu koji je iskoristio situaciju", rekla je.
Tadašnjem rukovodiocu šefu Hipo banke Volfgangu Kultereru rečeno je da umesto osam odsto koliko je Sanader tražio ispregovara nižu proviziju, o čemu govori i člana uprave predsednika Hypo banke Gintera Stridingera iz 1994. godine.
Sanader je tada obećao da će Hipo banka imati povlašten položaj na hrvatskom tržištu i da će profitima nadoknaditi iznos dat za proviziju, naglasila je Tamara Laptoš.
Po rečima jednog od advokata, Čede Prodanovića, optužnica je nelogična, jer bi bilo čudno da neka banka daje odgovornim osobama proviziju da uđe na tržište koje ne postoji.
Osim toga ratno profiterstvo primenjuje se na period iz 1994., kad taj zakon nije postojao, te dovodi u pitanje ustavnost tog zakona. Kupovina zgrada hrvatskih ambasada, za šta je Hipo banka dala kredit, nema nikakve veze s ratnim stanjem, rekao je Prodanović i dodao da se optužnica zasniva na indicijama.
Sudu se obratio i sam Sanader. "Nisam tražio ni dobio proviziju, jer sam se uvek vodio uverenjem da služim narodu i bila mi je strana pomisao o proviziji", rekao je i odbacio tvrdnju Kancelarije da je profiter.
U 20 godina Hrvatske bio je na više visokih dužnosti, na šta je ponosan, pri čemu je ponovio da je čin pukovnika dobio 1993. godine kao član ratne vlade i kao učesnik kriznog štaba u pregovorima oko razmene zarobljenika.
Sanader je izjavio da je Kancelarija tendencizno koristila dokumentaciju oko Hipo banke jer je na osnovu istih dokumenata u Austriji ispitan kao svedok, a u Hrvatskoj kao optuženi. On se takođe požalio da tužilaštvo njegovim advokatima nije dalo dokumenta koja mu idu u prilog.
Sanader je optužen i zbog primanja deset miliona evra mita od predsednika uprave MOL-a Žolta Hernadija kako bi mađarskoj naftnoj kompaniji prepustio upravljačka prava u Ini.
Uz afere o nezakonitoj prodaji struje Hrvatske elektroprivrede i pogodovanju kompanijama Roberta Ježića osumnjičen je i u aferi Fimi medija u kojoj je pod istragom od nedavno i HDZ čiji je do 2009. bio predsednik.
Pritvor je Sanaderu bio produžen zbog opasnosti od bekstva, a Ustavni sud je zaključio kako je bojazan da će Sanader ponovo pokušati da pobegne opravdana.
U odluci suda navedeno je da je Sanader 9. decembra prošle godine napustio zemlju, a da su istog dana iz Ureda za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala pokušali na adresi stanovanja da mu dostave nalog o sprovođenju i proširenju istrage, ali je ulazna vrata otvorila ženska osoba koja je rekla da je Sanader otsutan.
"Obzirom na činjenicu da je tog dana u prepodnevnim satima putem medija objavljena informacija o tome da je Državno tužilaštvo zatražilo skidanje imuniteta I. S., evidentno je da je isti nakon što je saznao za ove činjenice napustio teritoriju Hrvatske što su okolnosti koje upućuju na zaključak da se isti nalazi u begu s ciljem izbegavanja kaznenog progona", obrazložio je sud.
Sanader je sledećeg dana na temelju naloga Zemaljskog suda u Insbruku uhapšen u Austriji, podseća hrvatski portal.
Iako je Sanaderu, navodi se u obrazloženju, bila poznata činjenica da je u Hrvatski sabor stigao zahtev Državnog tužilaštva za skidanje imuniteta, koji kao saborski poslanik ima, on je, ipak, napustio zemlju.
Sanaderovi advokati uložili su žalbu na produženje istražnog zatvora 28. septembra.
Odbrana smatra da Sanader nije bežao spornog dana te da je razlog njegovog odlaska u inostranstvo bio isključivo ranije dogovoreni poslovni sastanak.
Sanaderovi advokati su naveli da je njihov klijent nameravao da se vrati u Hrvatsku čim je saznao za skidanje imuniteta i otvaranje istrage protiv njega.
Ustavnom sudu Hrvatske to objašnjenje nije bilo utemeljeno.
(agencije/MONDO)
Nakon uzimanja podataka od strane sudije Ivana Turudića, pri čemu je Sanader insistirao da objasni kako je bez boravka na frontu dobio čin pukovnika Hrvatske vojske, zastupnica optužbe, zamenica direktora Kancelarija za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala Tamara Laptoš pročitala je optužnicu.
Ona je, ističući da će na osnovu dokaza i iskaza 19 svedoka dokazati da je Sanader kao zamenik ministra spoljnih poslova 1994. i 1995. tražio i dobio proviziju od pet odsto od ugovorenog iznosa kredita, odnosno sedam miliona austrijskih šilinga, čime se tereti i za ratno profiterstvo.
"Tada je u Hrvatskoj trajao rat, bila je visoka inflacija, a Hrvatska je teško pronalazila banke kod kojih bi se kreditno zadužila. O tome će svedočiti tadašnji šef diplomatije Mate Granić i premijer Nikica Valentić. Sve je bilo dobro poznato Ivi Sanaderu koji je iskoristio situaciju", rekla je.
Tadašnjem rukovodiocu šefu Hipo banke Volfgangu Kultereru rečeno je da umesto osam odsto koliko je Sanader tražio ispregovara nižu proviziju, o čemu govori i člana uprave predsednika Hypo banke Gintera Stridingera iz 1994. godine.
Sanader je tada obećao da će Hipo banka imati povlašten položaj na hrvatskom tržištu i da će profitima nadoknaditi iznos dat za proviziju, naglasila je Tamara Laptoš.
Po rečima jednog od advokata, Čede Prodanovića, optužnica je nelogična, jer bi bilo čudno da neka banka daje odgovornim osobama proviziju da uđe na tržište koje ne postoji.
Osim toga ratno profiterstvo primenjuje se na period iz 1994., kad taj zakon nije postojao, te dovodi u pitanje ustavnost tog zakona. Kupovina zgrada hrvatskih ambasada, za šta je Hipo banka dala kredit, nema nikakve veze s ratnim stanjem, rekao je Prodanović i dodao da se optužnica zasniva na indicijama.
Sudu se obratio i sam Sanader. "Nisam tražio ni dobio proviziju, jer sam se uvek vodio uverenjem da služim narodu i bila mi je strana pomisao o proviziji", rekao je i odbacio tvrdnju Kancelarije da je profiter.
U 20 godina Hrvatske bio je na više visokih dužnosti, na šta je ponosan, pri čemu je ponovio da je čin pukovnika dobio 1993. godine kao član ratne vlade i kao učesnik kriznog štaba u pregovorima oko razmene zarobljenika.
Sanader je izjavio da je Kancelarija tendencizno koristila dokumentaciju oko Hipo banke jer je na osnovu istih dokumenata u Austriji ispitan kao svedok, a u Hrvatskoj kao optuženi. On se takođe požalio da tužilaštvo njegovim advokatima nije dalo dokumenta koja mu idu u prilog.
Sanader je optužen i zbog primanja deset miliona evra mita od predsednika uprave MOL-a Žolta Hernadija kako bi mađarskoj naftnoj kompaniji prepustio upravljačka prava u Ini.
Uz afere o nezakonitoj prodaji struje Hrvatske elektroprivrede i pogodovanju kompanijama Roberta Ježića osumnjičen je i u aferi Fimi medija u kojoj je pod istragom od nedavno i HDZ čiji je do 2009. bio predsednik.
Nema izlaska iz pritvora
Ustavni sud odbio je žalbu Sanadera na odluku da mu se boravak u istražnom zatvoru produži za još dva meseca, javio je portal index.hr.Pritvor je Sanaderu bio produžen zbog opasnosti od bekstva, a Ustavni sud je zaključio kako je bojazan da će Sanader ponovo pokušati da pobegne opravdana.
U odluci suda navedeno je da je Sanader 9. decembra prošle godine napustio zemlju, a da su istog dana iz Ureda za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala pokušali na adresi stanovanja da mu dostave nalog o sprovođenju i proširenju istrage, ali je ulazna vrata otvorila ženska osoba koja je rekla da je Sanader otsutan.
"Obzirom na činjenicu da je tog dana u prepodnevnim satima putem medija objavljena informacija o tome da je Državno tužilaštvo zatražilo skidanje imuniteta I. S., evidentno je da je isti nakon što je saznao za ove činjenice napustio teritoriju Hrvatske što su okolnosti koje upućuju na zaključak da se isti nalazi u begu s ciljem izbegavanja kaznenog progona", obrazložio je sud.
Sanader je sledećeg dana na temelju naloga Zemaljskog suda u Insbruku uhapšen u Austriji, podseća hrvatski portal.
Iako je Sanaderu, navodi se u obrazloženju, bila poznata činjenica da je u Hrvatski sabor stigao zahtev Državnog tužilaštva za skidanje imuniteta, koji kao saborski poslanik ima, on je, ipak, napustio zemlju.
Sanaderovi advokati uložili su žalbu na produženje istražnog zatvora 28. septembra.
Odbrana smatra da Sanader nije bežao spornog dana te da je razlog njegovog odlaska u inostranstvo bio isključivo ranije dogovoreni poslovni sastanak.
Sanaderovi advokati su naveli da je njihov klijent nameravao da se vrati u Hrvatsku čim je saznao za skidanje imuniteta i otvaranje istrage protiv njega.
Ustavnom sudu Hrvatske to objašnjenje nije bilo utemeljeno.
(agencije/MONDO)
