Odbrana Anta Gotovine uložila je dopunu žalbe na presudu u kojoj citira reči tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića da je egzodus Srba bio posledica odluke tamošnjih srpskih lidera.
Odbrana hrvatskog generala Anta Gotovine, nepravosnažno osuđenog pred Haškim tribunalom na 24 godine zatvora zbog progona Srba iz Kninske krajine 1995, uložila je danas dopunu žalbe na tu presudu u kojoj citira reči tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića da je egzodus Srba bio posledica odluke tamošnjih srpskih lidera.
Na zasedanju Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije, 14. avgusta 1995, Milošević je, prema dopuni žalbe, rekao da je "postojalo naređenje da svi napuste Krajinu toga dana čak i bez kontakta sa Hrvatskom vojskom na najvećem delu fronta".
Gotovinina odbrana se poziva i na Miloševićeve reči da je više vojnika Republike Srpske Krajine poginulo dok su bežali zajedno sa stanovništvom nego što bi ih stradalo da su držali liniju fronta.
"Pitanje je ko je doneo odluku o napuštanju Krajine za krajiško rukovodstvo. Doneta je odluka koja je izazvala egzodus, a doneta je u situaciji kada su bili obezbeđeni svi uslovi za odbranu. To je trebalo da bude razlog da Jugoslavija jurne u to područje i brani te teritorije koje su oni napustili bežeći što su brže mogli", citira Miloševićeve reči Gotovinina odbrana u podnesku na engleskom jeziku.
U podnesku su navedene i Miloševićeve reči da su "prema izveštajima policajaca, građana i drugih, oni (rukovodstvo RSK) naredili ljudima da počnu da beže čim je artiljerijska priprema prestala".
Gotovinini branioci Luka Mišetić i Gregori Kiho (Gregory Kehoe) u podnesku ocenjuju da Miloševićeve reči predstavljaju dokaz da egzodus srpskog stanovništva "nije bio povezan" sa artiljerijskim napadima Hrvatske vojske koji su, po prvostepenoj presudi, bili "nezakoniti".
Zbog toga što dolaze od Miloševića, po odbrani, tim rečima trebalo bi pridati "znatnu težinu".
Branioci u podnesku citiraju i zaključak sa sednice VSO održane 29.
avgusta 1995. prema kojem svi oficiri 40. kadrovskog centra Generalštaba VJ moraju da napišu izveštaje o događajima u njihovoj zoni odgovornosti za vreme "hrvatske agresije" na RSK.
Kadrovski centri GŠ VJ - 40. i 30. - služili su za upućivanje oficira VJ na službu u vojske RSK i Republike Srpske, a preko tih centara oficiri su bili plaćani i ostvarivali su sva statusna prava u VJ, odnosno SRJ.
Zaključkom VSO, ti oficiri su bili obavezani da te izveštaje dostave tadašnjem načelniku GŠ VJ Momčilu Perišiću do 15. septembra 1995.
Komandanta 40. kadrovskog centra, odnosno tadašnjeg zapovednika vojske RSK Mileta Mrkšića, VSO je, takođe, obavezao da generalu Perišiću podnese izveštaj o uzrocima pada zapadnih delova RSK.
Te dokumente, pomenute u zaključcima sa sednice VSO, odbrana generala Gotovine sada traži od Srbije.
Gotovinina odbrana je dva puta, u maju i junu, od vlasti Srbije tražila da joj dostave pomenute izveštaje o Oluji, navodeći da iz Beograda nije dobila nikakav odgovor.
Zahtev branilaca da Tribunal obaveže vlasti Srbije da joj dostave te dokumente, sud je odbio.
U današnjoj dopuni žalbe, Gotovinina odbrana citira i druge zapisnike VSO, kao i druge dokumente.
Prvostepeno veće Haškog tribunala osudilo je 15. aprila hrvatskog generala Gotovinu na 24 godine, a Mladena Markača na 18 zatvora zbog zločina nad sprskim stanovništvom Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995.
Drugooptuzenog Ivana Čermaka, Tribunal je oslobodio krivice.
Odbrane Gotovine i Markača na te presude su uložile žalbu, a tužilaštvo Tribunala odlučilo je da se ne žali.
Zapisnike sa sednica VSO vlasti Srbije su dostavile Tribunalu tokom suđenja Slobodanu Miloševiću, uz zahtev da oni ostanu nedostupni javnosti iz razloga nacionalne bezbednosti.
Zapisnici su, zatim, korišćeni kao dokazi u procesu generalu Momčilu Perišiću, a posle završetka suđenja, minulog proleća, sa njih je, uz saglasnost vlasti u Beogradu, skinuta oznaka poverljivosti.
(Beta)
Na zasedanju Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije, 14. avgusta 1995, Milošević je, prema dopuni žalbe, rekao da je "postojalo naređenje da svi napuste Krajinu toga dana čak i bez kontakta sa Hrvatskom vojskom na najvećem delu fronta".
Gotovinina odbrana se poziva i na Miloševićeve reči da je više vojnika Republike Srpske Krajine poginulo dok su bežali zajedno sa stanovništvom nego što bi ih stradalo da su držali liniju fronta.
"Pitanje je ko je doneo odluku o napuštanju Krajine za krajiško rukovodstvo. Doneta je odluka koja je izazvala egzodus, a doneta je u situaciji kada su bili obezbeđeni svi uslovi za odbranu. To je trebalo da bude razlog da Jugoslavija jurne u to područje i brani te teritorije koje su oni napustili bežeći što su brže mogli", citira Miloševićeve reči Gotovinina odbrana u podnesku na engleskom jeziku.
U podnesku su navedene i Miloševićeve reči da su "prema izveštajima policajaca, građana i drugih, oni (rukovodstvo RSK) naredili ljudima da počnu da beže čim je artiljerijska priprema prestala".
Gotovinini branioci Luka Mišetić i Gregori Kiho (Gregory Kehoe) u podnesku ocenjuju da Miloševićeve reči predstavljaju dokaz da egzodus srpskog stanovništva "nije bio povezan" sa artiljerijskim napadima Hrvatske vojske koji su, po prvostepenoj presudi, bili "nezakoniti".
Zbog toga što dolaze od Miloševića, po odbrani, tim rečima trebalo bi pridati "znatnu težinu".
Branioci u podnesku citiraju i zaključak sa sednice VSO održane 29.
avgusta 1995. prema kojem svi oficiri 40. kadrovskog centra Generalštaba VJ moraju da napišu izveštaje o događajima u njihovoj zoni odgovornosti za vreme "hrvatske agresije" na RSK.
Kadrovski centri GŠ VJ - 40. i 30. - služili su za upućivanje oficira VJ na službu u vojske RSK i Republike Srpske, a preko tih centara oficiri su bili plaćani i ostvarivali su sva statusna prava u VJ, odnosno SRJ.
Zaključkom VSO, ti oficiri su bili obavezani da te izveštaje dostave tadašnjem načelniku GŠ VJ Momčilu Perišiću do 15. septembra 1995.
Komandanta 40. kadrovskog centra, odnosno tadašnjeg zapovednika vojske RSK Mileta Mrkšića, VSO je, takođe, obavezao da generalu Perišiću podnese izveštaj o uzrocima pada zapadnih delova RSK.
Te dokumente, pomenute u zaključcima sa sednice VSO, odbrana generala Gotovine sada traži od Srbije.
Gotovinina odbrana je dva puta, u maju i junu, od vlasti Srbije tražila da joj dostave pomenute izveštaje o Oluji, navodeći da iz Beograda nije dobila nikakav odgovor.
Zahtev branilaca da Tribunal obaveže vlasti Srbije da joj dostave te dokumente, sud je odbio.
U današnjoj dopuni žalbe, Gotovinina odbrana citira i druge zapisnike VSO, kao i druge dokumente.
Prvostepeno veće Haškog tribunala osudilo je 15. aprila hrvatskog generala Gotovinu na 24 godine, a Mladena Markača na 18 zatvora zbog zločina nad sprskim stanovništvom Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995.
Drugooptuzenog Ivana Čermaka, Tribunal je oslobodio krivice.
Odbrane Gotovine i Markača na te presude su uložile žalbu, a tužilaštvo Tribunala odlučilo je da se ne žali.
Zapisnike sa sednica VSO vlasti Srbije su dostavile Tribunalu tokom suđenja Slobodanu Miloševiću, uz zahtev da oni ostanu nedostupni javnosti iz razloga nacionalne bezbednosti.
Zapisnici su, zatim, korišćeni kao dokazi u procesu generalu Momčilu Perišiću, a posle završetka suđenja, minulog proleća, sa njih je, uz saglasnost vlasti u Beogradu, skinuta oznaka poverljivosti.
(Beta)
