Novinar londonskog Gardijana Ed Vulijami potvrdio je danas na suđenju Radovanu Karadžiću u Međunarodnom tribunalu u Hagu da su nesrbi zatvoreni u logorima kod Prijedora koje je video u leto 1992, "izgledali kao kosturi" i bili "uplašeni i užasnuti".
Na poziv koji im je Karadžić uputio tokom Londonske mirovne konferencije, Vulijami i novinarka televizije Aj-Ti-En (ITN) Peni Maršal su kao prvi zapadni novinari avgusta 1992. posetili logore Omarska i Trnopolje, kod Prijedora.
Izveštaji koje su zatim objavili, doveli su do optužbi u međunarodnoj javnosti da bosanski Srbi drže "koncentracione logore", posle čega su logori raspušteni.
Karadžić, u to vreme predsednik Republike Srpske, optužen je, između ostalog, za nezakonito pritvaranje, ubijanje, mučenje i prisilno premeštanje Muslimana i Hrvata iz Prijedora.
Vulijami je danas izjavio da nazivanje Omarske i Trnopolja "koncentracionim logorima" nije smatrao ispravnim, ali je naglasio da su u njima bili sakupljani nesrbi radi deportacije.
Podvukao je i da su u logorima počinjena "mnoga zlodela" - "masovna ubistva, mučenje, silovanje".
Opisujući posetu logorima 5. avgusta 1992, Vulijami je rekao da je bio šokiran izgledom zatvorenika u Omarskoj, koje je nakratko video u trpezeriji dok im je na brzinu deljena hrana, a srpski stražari su ih požurivali.
Po rečima svedoka, jedan od pritvorenika s kojim su novinari pokušali da razgovaraju, objasnio im je da "ne želi da laže, a ne može da kaže istinu".
Vulijami je izjavio da je pokušao da ode do hangara u kojem su držani zarobljenici, ali mu srpski policajci to nisu dozvolili, iako mu je Karadžić bio obećao slobodan pristup. Svedok je tvrdio i da je - pre nego što su novinari bili izvedeni iz Omarske - došlo do "zastrašujuće situacije" kada su srpski stražari "repetirali svoje puške".
U logoru Trnopolje, britanski novinari su potom videli izgladnele i mršave zatvorenike iza bodljikave žice, potvrdio je svedok, pošto mu je zastupnice optužbe prikazala snimak televizije ITN.
Vulijami je kazao da je sa zatvorenicima mogao slobodno da razgovara i da mu je Fikret Alić - koji je kao najmršaviji bio u centru pažnje na snimku Aj-Ti-Ena - rekao da je doveden iz logora Keraterm u kojem je učestvovao u utovarivanju u kamione tela više od 100 ubijenih.
Pošto je svedok rekao da je u Trnopolju razgovaro i s lekarom muslimanske nacionalnosti, tužiteljka En Sadrlend (Ann Sutherland) je u sudnici prikazala fotografije teško pretučenih zarobljenika.
Unakrsno ispitujući svedoka, Karadžić koji se brani sam, tvrdio je da su okruženi bodljikavom žicom u Trnopolju bili Vulijami i njegova koleginica Maršal, a ne zarobljenici.
Vulijami je to negirao, rekavši da je "svojim očima video da su ti ljudi bili zatvoreni iza žičane ograde, pod nadzorom stražara".
Sugerišući da je prizor za kamere Aj-Ti-Ena bio namešten, optuženi je tvrdio da se na snimku čuje kako kamerman traži da mu dovedu "izmršavele", a svedok je uzvratio da je u logoru video više veoma mršavih zatvorenika.
Karadžić je tvrdio i da zatvorenik Alić, za koga je primetio da je na snimku "izgledao srećno", nije mogao da u toj meri smrša dok je bio u logoru, nego da je to posledica tuberkuloze od koje je bolovao.
Vulijami je odgovorio da se sa Alićem sreo 1993. u Sloveniji i da je "izgledao potpuno normalno", ne toliko zbog lekova, nego zato što je "imao dovoljno hrane".
Svedok je, međutim, prihvatio tvrdnju optuženog da su neki od zarobljenika iz Trnopolja mogli da napuštaju logor u potrazi za hranom.
Na tvrdnju Karadžića da su Omarska i Trnopolje bili "istražni centri", Vulijami je uzvatio da su to tvrdili sami bosanski Srbi.
Optuženi je negirao svedokov iskaz da su nesrbi bili deportovani iz logora kod Prijedora, na šta je Vulijami odgovorio da je sredinom avgusta 1992. pratio jedan konvoj iz Prijedora i da su mu Muslimani i Hrvati rekli da su dobili ultimatum da odu, te da su morali da ostave svu imovinu.
On je podsetio da su 21. avgusta 1992. srpski policajci, sprovodeći konvoj nesrba istim putem, ubili 200 Muslimana na planini Vlašić.
Svedok je kazao da je tačno da u Omarskoj nije video znake nasilja, ali je podsetio da je i sam Karadžić, na jednom od snimaka koje je tužilaštvo prikazalo u sudnici, rekao da je to "najgori od zatvora" koje su držali bosanski Srbi.
Karadžić je tvrdio i da je Vulijami imao antisrpski stav i da "nije bio neutralan".
Negirajući da ima išta protiv Srba, svedok je potvrdio da "nije bio neutralan između logorskih stražara i zatvorenika ili u pogledu ekstremnog nasilja, sakupljanja ljudi u ograđeni prostor i nasilne deportacije preko planina".
"Nisam bio neutralan prema nasilju kojem sam bio svedok", kazao je Vulijami. "Vrlo sam pristrasan, protiv ekstremnog nasilja, ne protiv Srba, nego protiv onoga što je ponekad rađeno u ime Srbije, a čemu se mnogo Srba protivilo."
Bivši predsednik RS je optužen i za genocid u Srebrenici; progon nesrpskog stanovništva širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje plavih šlemova za taoce, 1992-95. godine.
(Beta)
Izveštaji koje su zatim objavili, doveli su do optužbi u međunarodnoj javnosti da bosanski Srbi drže "koncentracione logore", posle čega su logori raspušteni.
Karadžić, u to vreme predsednik Republike Srpske, optužen je, između ostalog, za nezakonito pritvaranje, ubijanje, mučenje i prisilno premeštanje Muslimana i Hrvata iz Prijedora.
Vulijami je danas izjavio da nazivanje Omarske i Trnopolja "koncentracionim logorima" nije smatrao ispravnim, ali je naglasio da su u njima bili sakupljani nesrbi radi deportacije.
Podvukao je i da su u logorima počinjena "mnoga zlodela" - "masovna ubistva, mučenje, silovanje".
Opisujući posetu logorima 5. avgusta 1992, Vulijami je rekao da je bio šokiran izgledom zatvorenika u Omarskoj, koje je nakratko video u trpezeriji dok im je na brzinu deljena hrana, a srpski stražari su ih požurivali.
Po rečima svedoka, jedan od pritvorenika s kojim su novinari pokušali da razgovaraju, objasnio im je da "ne želi da laže, a ne može da kaže istinu".
Vulijami je izjavio da je pokušao da ode do hangara u kojem su držani zarobljenici, ali mu srpski policajci to nisu dozvolili, iako mu je Karadžić bio obećao slobodan pristup. Svedok je tvrdio i da je - pre nego što su novinari bili izvedeni iz Omarske - došlo do "zastrašujuće situacije" kada su srpski stražari "repetirali svoje puške".
U logoru Trnopolje, britanski novinari su potom videli izgladnele i mršave zatvorenike iza bodljikave žice, potvrdio je svedok, pošto mu je zastupnice optužbe prikazala snimak televizije ITN.
Vulijami je kazao da je sa zatvorenicima mogao slobodno da razgovara i da mu je Fikret Alić - koji je kao najmršaviji bio u centru pažnje na snimku Aj-Ti-Ena - rekao da je doveden iz logora Keraterm u kojem je učestvovao u utovarivanju u kamione tela više od 100 ubijenih.
Pošto je svedok rekao da je u Trnopolju razgovaro i s lekarom muslimanske nacionalnosti, tužiteljka En Sadrlend (Ann Sutherland) je u sudnici prikazala fotografije teško pretučenih zarobljenika.
Unakrsno ispitujući svedoka, Karadžić koji se brani sam, tvrdio je da su okruženi bodljikavom žicom u Trnopolju bili Vulijami i njegova koleginica Maršal, a ne zarobljenici.
Vulijami je to negirao, rekavši da je "svojim očima video da su ti ljudi bili zatvoreni iza žičane ograde, pod nadzorom stražara".
Sugerišući da je prizor za kamere Aj-Ti-Ena bio namešten, optuženi je tvrdio da se na snimku čuje kako kamerman traži da mu dovedu "izmršavele", a svedok je uzvratio da je u logoru video više veoma mršavih zatvorenika.
Karadžić je tvrdio i da zatvorenik Alić, za koga je primetio da je na snimku "izgledao srećno", nije mogao da u toj meri smrša dok je bio u logoru, nego da je to posledica tuberkuloze od koje je bolovao.
Vulijami je odgovorio da se sa Alićem sreo 1993. u Sloveniji i da je "izgledao potpuno normalno", ne toliko zbog lekova, nego zato što je "imao dovoljno hrane".
Svedok je, međutim, prihvatio tvrdnju optuženog da su neki od zarobljenika iz Trnopolja mogli da napuštaju logor u potrazi za hranom.
Na tvrdnju Karadžića da su Omarska i Trnopolje bili "istražni centri", Vulijami je uzvatio da su to tvrdili sami bosanski Srbi.
Optuženi je negirao svedokov iskaz da su nesrbi bili deportovani iz logora kod Prijedora, na šta je Vulijami odgovorio da je sredinom avgusta 1992. pratio jedan konvoj iz Prijedora i da su mu Muslimani i Hrvati rekli da su dobili ultimatum da odu, te da su morali da ostave svu imovinu.
On je podsetio da su 21. avgusta 1992. srpski policajci, sprovodeći konvoj nesrba istim putem, ubili 200 Muslimana na planini Vlašić.
Svedok je kazao da je tačno da u Omarskoj nije video znake nasilja, ali je podsetio da je i sam Karadžić, na jednom od snimaka koje je tužilaštvo prikazalo u sudnici, rekao da je to "najgori od zatvora" koje su držali bosanski Srbi.
Karadžić je tvrdio i da je Vulijami imao antisrpski stav i da "nije bio neutralan".
Negirajući da ima išta protiv Srba, svedok je potvrdio da "nije bio neutralan između logorskih stražara i zatvorenika ili u pogledu ekstremnog nasilja, sakupljanja ljudi u ograđeni prostor i nasilne deportacije preko planina".
"Nisam bio neutralan prema nasilju kojem sam bio svedok", kazao je Vulijami. "Vrlo sam pristrasan, protiv ekstremnog nasilja, ne protiv Srba, nego protiv onoga što je ponekad rađeno u ime Srbije, a čemu se mnogo Srba protivilo."
Bivši predsednik RS je optužen i za genocid u Srebrenici; progon nesrpskog stanovništva širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje plavih šlemova za taoce, 1992-95. godine.
(Beta)
