Bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader odbacio je danas pred Županijskim sudom u Zagrebu navode iz objedinjene optužnice za ratno profiterstvo i uzimanje 10 miliona evra mita od mađarskog MOL-a i izjavio da se ne oseća krivim ni po jednoj od tačaka optužnice.
U Županijskom sudu u Zagrebu jutros je počelo novo suđenje Sanaderu po objedinjenoj optužnici za ratno profiterstvo i uzimanje 10 miliona evra mita od MOL-a u zamenu da toj naftnoj kompaniji prepusti upravljačka prava u hrvatskoj kompaniji Ina.
Sanaderu je ranije počelo suđenje za ratno profiterstvo, odnosno uzimanje 3,6 miliona kuna (oko 482.000 evra) provizije od Hipo banke dok je bio zamenik ministra spoljnih poslova sredinom 1990-tih, ali zbog spajanja dve optužnica suđenje formalno počinje ispočetka.
Sanader je u oba slučaja već odbacio krivicu - u slučaju ratnog profiterstva pred sudskim većem, a u slučaju mita od Mola pred hrvatskim istražiocima u zatvoru.
Suđenje vodi isto sudsko veće kao i proces samo za ratno profitestvo, a predsedava sudija Ivan Turudić.
Optužnice su spojene na zahtev Kancelarije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) zbog ekonomičnosti iako su u procesu za ratno profitesrtvo već saslušana tri svedoka.
Optužnicom je predviđeno da će Sanader, ako bude proglašen krivim, morati da državi vrati protivpravnu imovinsku korist.
Sanader se tereti da je zloupotrebio položaj i ovlašćenja 1994. i 1995, kada je u Zagrebu i Austriji pregovarao s predstavnicima Hipo banke o kreditu za diplomatska predstavništva Hrvatskoj koja je tada zbog rata, visoke inflacije i visokih kamatnih stopa na kredite u zemlji teško pronalazila banke kod kojih bi se zadužila.
Navodno je primio 3,6 miliona kuna (oko 482.000 evra) provizije od Hipo banke što je on već negirao.
U slučaju Ine i MOL-a, Sanader se tereti da je uzeo 10 miliona evra mita od predsednika uprave MOL-a Zsolta Hernadija, odnosno da je zloupotrebio premijerski položaj kako bi omogućio MOL-u upravljačka prava u Ini.
Navodno je trebalo da dogovori i sklapanje ugovora o izdvajanju plinskog poslovanja iz Ine.
Sanader je najviše rangirani hrvatski političar kome se sudi za tako teška krivična dela, pa za ovo suđenje vlada veliko interesovanje domaćih i stranih medija.
Protiv njega se u Hrvatskoj vodi još nekoliko istraga za korupciju.
Početak suđenja poklapa se s kampanjom za parlamentarne izbore 4.
decembra, ali sa istragom protiv njegove bivše stranke, Hrvatske demokratske zajednice, zbog nelegalnog finansiranja.
Sanader se sredinom 2009. iznenada povukao s mesta premijera Hrvatske u prvoj polovini drugog mandata, a tek tada se u javnosti sve više počeo povezivati s brojnim korupcijskim aferama od kojih su neke rezultirale podizanjem optužnica.
(Beta)
Sanaderu je ranije počelo suđenje za ratno profiterstvo, odnosno uzimanje 3,6 miliona kuna (oko 482.000 evra) provizije od Hipo banke dok je bio zamenik ministra spoljnih poslova sredinom 1990-tih, ali zbog spajanja dve optužnica suđenje formalno počinje ispočetka.
Sanader je u oba slučaja već odbacio krivicu - u slučaju ratnog profiterstva pred sudskim većem, a u slučaju mita od Mola pred hrvatskim istražiocima u zatvoru.
Suđenje vodi isto sudsko veće kao i proces samo za ratno profitestvo, a predsedava sudija Ivan Turudić.
Optužnice su spojene na zahtev Kancelarije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) zbog ekonomičnosti iako su u procesu za ratno profitesrtvo već saslušana tri svedoka.
Optužnicom je predviđeno da će Sanader, ako bude proglašen krivim, morati da državi vrati protivpravnu imovinsku korist.
Sanader se tereti da je zloupotrebio položaj i ovlašćenja 1994. i 1995, kada je u Zagrebu i Austriji pregovarao s predstavnicima Hipo banke o kreditu za diplomatska predstavništva Hrvatskoj koja je tada zbog rata, visoke inflacije i visokih kamatnih stopa na kredite u zemlji teško pronalazila banke kod kojih bi se zadužila.
Navodno je primio 3,6 miliona kuna (oko 482.000 evra) provizije od Hipo banke što je on već negirao.
U slučaju Ine i MOL-a, Sanader se tereti da je uzeo 10 miliona evra mita od predsednika uprave MOL-a Zsolta Hernadija, odnosno da je zloupotrebio premijerski položaj kako bi omogućio MOL-u upravljačka prava u Ini.
Navodno je trebalo da dogovori i sklapanje ugovora o izdvajanju plinskog poslovanja iz Ine.
Sanader je najviše rangirani hrvatski političar kome se sudi za tako teška krivična dela, pa za ovo suđenje vlada veliko interesovanje domaćih i stranih medija.
Protiv njega se u Hrvatskoj vodi još nekoliko istraga za korupciju.
Početak suđenja poklapa se s kampanjom za parlamentarne izbore 4.
decembra, ali sa istragom protiv njegove bivše stranke, Hrvatske demokratske zajednice, zbog nelegalnog finansiranja.
Sanader se sredinom 2009. iznenada povukao s mesta premijera Hrvatske u prvoj polovini drugog mandata, a tek tada se u javnosti sve više počeo povezivati s brojnim korupcijskim aferama od kojih su neke rezultirale podizanjem optužnica.
(Beta)
