Srećko Stipović, poznat po svojim reportažama iz ruralnih krajeva Bosne i Hercegovine, redovno na svom kanalu objavljuje priče o mnogim vrednim ljudima. Ovog puta posetio je Marka Topalovića iz Čifluka kod Travnika, koji danas sa suprugom Marijom uživa na svom imanju.
Marko je sve donedavno radio u Nemačkoj na građevini, ali se zbog, kako kaže, jedne cigarete i nesporazuma na poslu vratio u svoje rodno selo. Naime, pušenje na gradilištu bilo je zabranjeno, ali je jedan opušak završio u smeću i izazvao manji incident, nakon čega su Marku zapretili otkazom. On je tada odlučio da digne ruke od svega i zauvek napusti Nemačku. Danas Marko i Marija žive od poljoprivrede na svom imanju, a gotovo sve što im je potrebno sami proizvode.
"Bio sam u Nemačkoj, nisam mogao da se priviknem. I danas me gazda zove da dođem tamo da radim grejanje i vodovodne instalacije sa svojim sinom. On je još uvek tamo. Meni je lepše ovde, ne mogu ja tamo da se naviknem. Ne razumem jezik, ne mogu ni cigaretu da zapalim", priča Marko, prisećajući se incidenta koji je na kraju bio okidač za njegov povratak.
"Ugazio sam cigaretu nogom i bacio je u smeće. Zapalilo se i odmah sam dobio otkaz. J**o ti Nemačku, odoh ja svojoj kući."
"Sve se proda"
Danas na svom imanju ima oko 140 kokošaka, ovce i razvijenu proizvodnju domaće hrane. Marko je verovatno jedini poljoprivrednik koji je hrvatskog ovčara naučio da vraća kokoške.
"Uspevam da prodam i jaja i sve ostalo. Pakovanje jaja kod mene košta 20 KM, odnosno 10 evra.Pravimo i domaći pekmez, sve se proda, ne mogu da ga napravim koliko se traži. Šaljemo i u Hrvatsku i širom Evrope. Nikada mi niko nije rekao da se pokvario ili da nije dobar. To radimo već devet godina, oko 300 galona", kaže Marko.
Posebno naglašava da mu novac nije glavni motiv. Kako kaže, zarađeni novac ulaže u nove projekte, a sa porodicom odlazi i na letovanje.
"Ne radim to samo zbog para, ja volim da radim. Iako imam 63 godine, ne mogu drugačije."
Osim kokošaka i ovaca, gaji krompir, pasulj, krastavce, luk i druge kulture, a gotovo sve što im je potrebno proizvode sami. U prodavnicu, kako ističe, odlaze samo po osnovne namirnice – brašno, šećer i ulje.
"Sad imam i ovce. Iako primam penziju, volim da radim, ne mogu drugačije. U selu ima tridesetak kuća, ali su skoro svi uglavnom stariji. Ima i nešto mlađih, nudim im da rade i da ih platim, ali oni neće. Od nerada nema ništa. Kod mene su svi napolju, ali svi rade", priča Marko.
"Ljudi neće da rade"
Njegova supruga Marija Topalović u velikoj meri učestvuje u poslu, posebno u domaćoj proizvodnji pekmeza i testenine, kao i u radu u bašti.
"Ljudi znaju za nas. Na selu, ako hoćeš da imaš, moraš da radiš. Deca pomognu, ali i mi dajemo svoj doprinos. Pravim i sokove od grožđa, i toga sam prodala ko zna koliko. U Nemačkoj je bilo dobro, ali Marko nije mogao da se navikne", kaže Marija.
Dodaje da porodica planira da nastavi da razvija imanje kako bi njihov sin, kada se jednog dana vrati iz Nemačke, imao šta da nastavi.
"Danas ljudi neće da rade, sede po kafićima satima. Sin će se vratiti iz Nemačke, ne planira da ostane tamo do starosti. Mi mu pomažemo, a kada se vrati, imaće šta da nastavi. A posao koji tamo radi, grejanje i vodovodne instalacije, moći će da radi i ovde kada se vrati", poručuje Marija.
BONUS VIDEO:
(Dnevno/MONDO)
