Političke i nacionalne podele, nepoverenje, loš životni standard i neizvesna budućnost - osobine su Bosne i Hercegovine 16 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Godišnjicu obeležava i činjenica da BiH prvi put posle rata, na rođendan, nema formiranu čak ni državnu vlast, što je, po mnogim ocenama, najbolji pokazatelj stanja u kojem se trenutno nalazi, piše "Blic".
Jedino u čemu se sve strane u BiH slažu jeste da je Dejtonski sporazum doneo mir dok su o daljoj sudbini ovog dokumenta mišljenja u velikoj meri suprotstavljena.
Podele se najbolje vide i u određenju države prema Dejtonu: u ponedeljak, 21. novembra, u RS je neradni dan, a u Federaciji BiH kao da se tog datuma ništa značajno nije dogodilo.
"Opstanak BiH, ovakva kakva je danas, zavisi od ravnopravnosti entiteta, odnosno entiteta koji će raditi i živeti prema dejtonskim principima", rekao je za Srnu univerzitetski profesor Vladimir Lukić, koji je bio član pregovaračkog tima Republike Srpske u američkoj vojnoj bazi "Rajt-Peterson" u Dejtonu 1995. godine.
Prema njegovim rečima, problem u Federaciji BiH sa Hrvatima se mora završiti razgovorom i moraju biti rešena sva pitanja kako bi taj narod bio zadovoljan u BiH.
"Dejtonski sporazum zaustavio je rat i stvorio propise prema kojima može da opstane samo entitetska BiH, a ako bilo ko u BiH bude rušio taj sporazum - to će biti kraj BiH", poručio je on.
Dekan Pravnog fakulteta u Banjaluci Vitomir Popović smatra da niko u BiH nije dobio ono što je očekivao od Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Popović priznaje da je Dejton dao rezultat time što je zaustavio rat, ali je i dalje na snazi polarizacija između RS i FBiH.
Profesor sociologije na Banjalučkom univerzitetu Braco Kovačević ocenjuje za "EuroBlic“ da samo mali broj ljudi u BiH i RS živi bolje nego 1995. godine.
"Došlo je do strašnog socijalnog diferenciranja stanovništva na izrazito siromašne na jednoj strani, a na drugoj, preko političkih partija, do bogaćenja takozvanih političkih elita. Takođe, dobar deo ljudi koji rade žive dobro zahvaljujući kreditima. U ekonomskom smislu izgledamo poput Grčke", rekao je Kovačević.
Direktorka Centra za kulturu dijaloga iz Sarajeva Sanja Vlaisavljević smatra da je najveća vrednost Dejtonskog sporazuma što je doneo mir, ali i da “sve ono što se dešavalo nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma nedvosmisleno ne donosi ni mir ni stabilnost”.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Mostaru Mile Lasić takođe smatra da je Dejtonski sporazum vredan, jer je zaustavio rat između naroda koji su “u nevreme naumili praviti nacionalne države na Balkanu”. Međutim, on smatra da taj “sporazum mora doživeti svojevrsnu reviziju”.
"Mora doći do ustavnih promena koje bi bile kompatibilne sa onim šta nam predstoji, a to je put ka EU", kaže Lasić za "Blic".
Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini.
U međuvremenu sva trojica potpisnika sporazuma su umrla, original dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji. Umro je i bivši međunarodni izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk.
Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.
(MONDO)
Jedino u čemu se sve strane u BiH slažu jeste da je Dejtonski sporazum doneo mir dok su o daljoj sudbini ovog dokumenta mišljenja u velikoj meri suprotstavljena.
Podele se najbolje vide i u određenju države prema Dejtonu: u ponedeljak, 21. novembra, u RS je neradni dan, a u Federaciji BiH kao da se tog datuma ništa značajno nije dogodilo.
"Opstanak BiH, ovakva kakva je danas, zavisi od ravnopravnosti entiteta, odnosno entiteta koji će raditi i živeti prema dejtonskim principima", rekao je za Srnu univerzitetski profesor Vladimir Lukić, koji je bio član pregovaračkog tima Republike Srpske u američkoj vojnoj bazi "Rajt-Peterson" u Dejtonu 1995. godine.
Prema njegovim rečima, problem u Federaciji BiH sa Hrvatima se mora završiti razgovorom i moraju biti rešena sva pitanja kako bi taj narod bio zadovoljan u BiH.
"Dejtonski sporazum zaustavio je rat i stvorio propise prema kojima može da opstane samo entitetska BiH, a ako bilo ko u BiH bude rušio taj sporazum - to će biti kraj BiH", poručio je on.
Dekan Pravnog fakulteta u Banjaluci Vitomir Popović smatra da niko u BiH nije dobio ono što je očekivao od Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Popović priznaje da je Dejton dao rezultat time što je zaustavio rat, ali je i dalje na snazi polarizacija između RS i FBiH.
Profesor sociologije na Banjalučkom univerzitetu Braco Kovačević ocenjuje za "EuroBlic“ da samo mali broj ljudi u BiH i RS živi bolje nego 1995. godine.
"Došlo je do strašnog socijalnog diferenciranja stanovništva na izrazito siromašne na jednoj strani, a na drugoj, preko političkih partija, do bogaćenja takozvanih političkih elita. Takođe, dobar deo ljudi koji rade žive dobro zahvaljujući kreditima. U ekonomskom smislu izgledamo poput Grčke", rekao je Kovačević.
Direktorka Centra za kulturu dijaloga iz Sarajeva Sanja Vlaisavljević smatra da je najveća vrednost Dejtonskog sporazuma što je doneo mir, ali i da “sve ono što se dešavalo nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma nedvosmisleno ne donosi ni mir ni stabilnost”.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Mostaru Mile Lasić takođe smatra da je Dejtonski sporazum vredan, jer je zaustavio rat između naroda koji su “u nevreme naumili praviti nacionalne države na Balkanu”. Međutim, on smatra da taj “sporazum mora doživeti svojevrsnu reviziju”.
"Mora doći do ustavnih promena koje bi bile kompatibilne sa onim šta nam predstoji, a to je put ka EU", kaže Lasić za "Blic".
Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini.
U međuvremenu sva trojica potpisnika sporazuma su umrla, original dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji. Umro je i bivši međunarodni izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk.
Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.
(MONDO)
