Odbrana bivšeg načelnika Službe državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića saopštila je da se Stanišićevo zdravstveno stanje u poslednja tri meseca "ozbiljno pogoršalo" i da je neophodna bolnička terapija citostaticima.
Bivšem načelniku Službe državne bezbednosti, Međunarodni tribunal sudi po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. godine.
Kako su ranije utvrdili lekari u Srbiji i Hagu, Stanišić, između ostalog, pati od paučitisa - hroničnog oboljenja organa za varenje.
"Očigledno je, a i poslednji izveštaj lekara iz bolnice Bronovo u Hagu pokazuje da se Stanišićevo zdravlje ozbiljno pogoršalo u poslednja tri meseca", piše u pismu koji je Stanišićev branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) uputio izveštačima iz Tribunala.
Britanski advokat Džordaš je u pismu naglasio da su se specijalisti iz bolnice Bronovo, sa beogradske VMA i iz SAD "složili da je Stanišićeva bolest uznapredovala tokom minulog tromesečja" i da je, stoga, "hitno neophodna promena u lečenju".
"Složili su se da bi Stanišić trebalo da započne biološku terapiju kombinovanu sa citostaticima i to pod bolničkim nadzorom", precizirao je branilac Džordaš.
Kao specijaliste koji su, u organizaciji sudskog sekretara i uprave pritvora Tribunala, učestvovali u "hitnim telefonskim konsultacijama", Stanišićev advokat naveo je "doktora Bo Šena iz medicinskog centra u Klivlendu (SAD), doktora Dina Tarabara sa VMA u Beogradu, inače Stanišićevog dugogodišnjeg lekara, i doktora Van Hejnana iz haške bolnice Bronovo".
Džordaš je naznačio da je klivlendski centar pod rukovodstvom dr Šena jedan od najuzornijih u svetu za lečenje bolesti koje ima Stanišić.
Prema Stanišićevom braniocu, do novog razvoja događaja došlo je nakon što je predsednik Srpskog lekarskog društva, zajedno sa još dvadesetak lekara koji su ranije bili uključeni u Stanišićevo lečenje, u pismu predsedniku Tribunala izrazio zabrinutost za Stanišićevo zdravlje "u svetlu njegovog dugog pritvora".
Srpski lekari su pismo poslali i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Ministarstvu zdravlja Holandije, napomenuo je advokat Džordaš.
Suđenje Stanišiću i saoptuženom Franku Simatoviću zvanom Frenki počelo je krajem maja 2009. godine, posle jednog neuspešnog pokušaja.
U aprilu 2008, Tribunal je započeo proces u odsustvu Stanišića koji zbog bolesti i teške depresije nije bio u stanju da bude u sudnici.
On je odbijao da proces prati preko video-veze iz pritvora.
Apelaciono veće Tribunala je zatim prihvatilo žalbu Stanišićeve odbrane, poništilo početak procesa i Stanišića u junu 2008. privremeno oslobodilo i uputilo na lečenje u Beograd.
Novo pretresno veće je u aprilu 2009. naredilo Stanišiću i Simatoviću da se vrate u sudski pritvor, a novo suđenje počelo je krajem maja te godine.
Stanišić je proces zatim dugo pratio iz pritvora, preko video-veze, ali je vremenom počeo da redovno dolazi u sudnicu.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije "Sablja" posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.
Stanišić je odveden u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Stanišić i Simatović su prvi put na privremenoj slobodi bili od decembra 2004. do februara 2008. Više puta bili su privremeno oslobađani i tokom procesa.
(Beta)
Kako su ranije utvrdili lekari u Srbiji i Hagu, Stanišić, između ostalog, pati od paučitisa - hroničnog oboljenja organa za varenje.
"Očigledno je, a i poslednji izveštaj lekara iz bolnice Bronovo u Hagu pokazuje da se Stanišićevo zdravlje ozbiljno pogoršalo u poslednja tri meseca", piše u pismu koji je Stanišićev branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) uputio izveštačima iz Tribunala.
Britanski advokat Džordaš je u pismu naglasio da su se specijalisti iz bolnice Bronovo, sa beogradske VMA i iz SAD "složili da je Stanišićeva bolest uznapredovala tokom minulog tromesečja" i da je, stoga, "hitno neophodna promena u lečenju".
"Složili su se da bi Stanišić trebalo da započne biološku terapiju kombinovanu sa citostaticima i to pod bolničkim nadzorom", precizirao je branilac Džordaš.
Kao specijaliste koji su, u organizaciji sudskog sekretara i uprave pritvora Tribunala, učestvovali u "hitnim telefonskim konsultacijama", Stanišićev advokat naveo je "doktora Bo Šena iz medicinskog centra u Klivlendu (SAD), doktora Dina Tarabara sa VMA u Beogradu, inače Stanišićevog dugogodišnjeg lekara, i doktora Van Hejnana iz haške bolnice Bronovo".
Džordaš je naznačio da je klivlendski centar pod rukovodstvom dr Šena jedan od najuzornijih u svetu za lečenje bolesti koje ima Stanišić.
Prema Stanišićevom braniocu, do novog razvoja događaja došlo je nakon što je predsednik Srpskog lekarskog društva, zajedno sa još dvadesetak lekara koji su ranije bili uključeni u Stanišićevo lečenje, u pismu predsedniku Tribunala izrazio zabrinutost za Stanišićevo zdravlje "u svetlu njegovog dugog pritvora".
Srpski lekari su pismo poslali i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Ministarstvu zdravlja Holandije, napomenuo je advokat Džordaš.
Suđenje Stanišiću i saoptuženom Franku Simatoviću zvanom Frenki počelo je krajem maja 2009. godine, posle jednog neuspešnog pokušaja.
U aprilu 2008, Tribunal je započeo proces u odsustvu Stanišića koji zbog bolesti i teške depresije nije bio u stanju da bude u sudnici.
On je odbijao da proces prati preko video-veze iz pritvora.
Apelaciono veće Tribunala je zatim prihvatilo žalbu Stanišićeve odbrane, poništilo početak procesa i Stanišića u junu 2008. privremeno oslobodilo i uputilo na lečenje u Beograd.
Novo pretresno veće je u aprilu 2009. naredilo Stanišiću i Simatoviću da se vrate u sudski pritvor, a novo suđenje počelo je krajem maja te godine.
Stanišić je proces zatim dugo pratio iz pritvora, preko video-veze, ali je vremenom počeo da redovno dolazi u sudnicu.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije "Sablja" posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.
Stanišić je odveden u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Stanišić i Simatović su prvi put na privremenoj slobodi bili od decembra 2004. do februara 2008. Više puta bili su privremeno oslobađani i tokom procesa.
(Beta)
