Bivši šef diplomatije Mate Granića izjavio je danas u Županijskom sudu u Zagrebu, u nastavku suđenja bivšem hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu, da je Sanader vodio sve dogovore oko kredita s Hipo bankom.
Sanaderu se sudi po spojenoj optužnici za ratno profiterstvo, odnosno za traženje i dobijanje provizije od 3,61 milion kuna ili 483.000 evra od Hipo banke 1995. godine i dobijanje deset miliona evra kako bi mađarskoj kompaniji MOL prepustio upravljačka prava u naftnoj kompaniji INA.
Granić kome je Sanader tih godina bio zamenik koga je, kako kaže, ovlastio za vođenje pregovora sa Hipo bankom , izjavio je da ne zna da li je banka, nakon što je odobrila kredit za kupovinu veleposlanstava, bilo kome isplatila proviziju za šta se sudi Sanaderu.
Sanader je, prema Granićevim rečima, vodio sve dogovore oko kredita s austrijskom bankom, prvom koja je u ratno vreme došla na hrvatsko tržište.
Rekao je da se morao prisećati okolnosti oko kredita, jer se više bavio pitanjem pregovaranja oko kraja rata, ali se setio da mu je Sanader pomenuo uglednog iseljenika koga je preporučio i tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a koji bi mogao pomoći u dobijanju kredita.
Kad je nakon oko 15 dana Sanader rekao da Laksa za svoje usluge traži novac, Granić mu je rekao da to ne dolazi u obzir, sa čim se složio i Sanader.
"Ne sećam se da mi je rekao ime tog čoveka, ali danas znam da se zvao Eugen Laksa", dodao je Granić.
Kancelarija za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala tvrdi da je na Laksino ime Hipo banka 1995. isplatila proviziju od sedam miliona austrijskih šilinga (kredit je bio 140 miliona šilinga), a njegovo se ime navodno nalazi i na isplatnicama koje je primio Sanader.
Tužilaštvo tvrdi da je grafološkim veštačenjem utvrđeno da to nije Laksin potpis, a Laksa je u međuvremenu umro.
Kredit za kupovinu zgrada ambasada Granić je ocenio povoljnim za Hrvatsku, jer je kamata od 8,5 odsto bila osetno niža od kamata u domaćim bankama.
Granić je, govoreći o imovini koju ima, naveo da mu je Sanader 1999. godine pomogao u strogo administrativnom delu oko podizanja kredita u iznosu od 300.000 nemačkih maraka na sedam godina, uz kamatu od devet odsto u Hipo banci za gradnju kuće u zagrebačkim kvartu Šalata.
"Nisam morao ni ući u banku za taj kredit", rekao je on i dodao da nema drugih kredita u Hipo banci.
Nakon što su ispitivali Granića oko veza s tadašnjim vođom Koruške Jergom Hajderom, ali i rukovodiocima Hipo banke, kao i o imovini koju ima, Sanader i odbrana stavili su prigovore na istinitost Granićevog iskaza koji je nekoliko puta bio kontradiktoran.
Sanader je stavio prigovor na deo Granićevog iskaza o preporuci Lakse, tvrdeći da je to pomenuo Granić, a ne on.
"Iako sam bio uključen, nisam sve dalje pregovore s Hipom vodio sam", rekao je on, demantujući navode Granića da su imali spojene kancelarije, jer su one bile fizički odvojene.
Suđenje se nastavlja 8. i 9. decembra.
(Tanjug)
Granić kome je Sanader tih godina bio zamenik koga je, kako kaže, ovlastio za vođenje pregovora sa Hipo bankom , izjavio je da ne zna da li je banka, nakon što je odobrila kredit za kupovinu veleposlanstava, bilo kome isplatila proviziju za šta se sudi Sanaderu.
Sanader je, prema Granićevim rečima, vodio sve dogovore oko kredita s austrijskom bankom, prvom koja je u ratno vreme došla na hrvatsko tržište.
Rekao je da se morao prisećati okolnosti oko kredita, jer se više bavio pitanjem pregovaranja oko kraja rata, ali se setio da mu je Sanader pomenuo uglednog iseljenika koga je preporučio i tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a koji bi mogao pomoći u dobijanju kredita.
Kad je nakon oko 15 dana Sanader rekao da Laksa za svoje usluge traži novac, Granić mu je rekao da to ne dolazi u obzir, sa čim se složio i Sanader.
"Ne sećam se da mi je rekao ime tog čoveka, ali danas znam da se zvao Eugen Laksa", dodao je Granić.
Kancelarija za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala tvrdi da je na Laksino ime Hipo banka 1995. isplatila proviziju od sedam miliona austrijskih šilinga (kredit je bio 140 miliona šilinga), a njegovo se ime navodno nalazi i na isplatnicama koje je primio Sanader.
Tužilaštvo tvrdi da je grafološkim veštačenjem utvrđeno da to nije Laksin potpis, a Laksa je u međuvremenu umro.
Kredit za kupovinu zgrada ambasada Granić je ocenio povoljnim za Hrvatsku, jer je kamata od 8,5 odsto bila osetno niža od kamata u domaćim bankama.
Granić je, govoreći o imovini koju ima, naveo da mu je Sanader 1999. godine pomogao u strogo administrativnom delu oko podizanja kredita u iznosu od 300.000 nemačkih maraka na sedam godina, uz kamatu od devet odsto u Hipo banci za gradnju kuće u zagrebačkim kvartu Šalata.
"Nisam morao ni ući u banku za taj kredit", rekao je on i dodao da nema drugih kredita u Hipo banci.
Nakon što su ispitivali Granića oko veza s tadašnjim vođom Koruške Jergom Hajderom, ali i rukovodiocima Hipo banke, kao i o imovini koju ima, Sanader i odbrana stavili su prigovore na istinitost Granićevog iskaza koji je nekoliko puta bio kontradiktoran.
Sanader je stavio prigovor na deo Granićevog iskaza o preporuci Lakse, tvrdeći da je to pomenuo Granić, a ne on.
"Iako sam bio uključen, nisam sve dalje pregovore s Hipom vodio sam", rekao je on, demantujući navode Granića da su imali spojene kancelarije, jer su one bile fizički odvojene.
Suđenje se nastavlja 8. i 9. decembra.
(Tanjug)
