Postoje prizori u prirodi koji vas nateraju da zastanete i pogledate još jednom, jer na prvi pogled deluju gotovo nestvarno. Jedan takav prizor nalazi se u Hercegovini.
Hladna i izrazito bistra Buna, koja izvire iz kraškog vrela kod Blagaja, uliva se u puno snažniju Neretvu južno od Mostara, ali se njihovo spajanje ne događa odmah i naglo kako bi se očekivalo. Njihov paralelni tok poznat je kao Bunski kanali, koji se nalaze oko 12 kilometara od Mostara u smeru Čapljine. Najpoznatiji deo lokaliteta nalazi se odmah uz most preko Neretve, odakle se pruža pogled na uske kanale, sedrene barijere i mesto susreta dveju reka.
Zbog konfiguracije terena i sedrenih naslaga reke neko vreme teku jedna uz drugu kroz uske prirodne kanale i to je zapravo prizor koji najviše fascinira. Vizuelna poslastica je prizor u kom se jasno razlikuju boje i teksture vode dok teku uporedo, a emocionalna je ta da imate osećaj kao da gledate romantični film koji se na kraju završava srećnim spojem dveju sila.
Bunski kanali uvek izgledaju drugačije
U realnost nas vraća surovost "obale" ovih reka koje su takođe velika posebnost ovog fenomena. Upravo su sedrene barijere ključne za izgled celog područja. Tokom vekova voda je taložila krečnjak i oblikovala male slapove, prelaze i kamene pragove preko kojih se reka razliva i usmerava u više rukavaca.
Na pojedinim delovima kanali deluju gotovo staklasto, dok se nekoliko metara dalje voda naglo ubrzava i prolazi kroz uske prolaze između stena. Taj kontrast daje prostoru vrlo specifičnu dinamiku i razlog je zbog kog Bunski kanali izgledaju drugačije u svako doba godine.
Poseban utisak ostavlja i sama boja vode. Buna je poznata po niskoj temperaturi i intenzivnoj tirkiznoj nijansi, dok Neretva u tom delu ima nešto tamniji ton i snažniji tok. Kada se susretnu, nastaju prelazi boja i vrtlozi koji se najbolje vide s mosta iznad kanala ili sa nivoa same obale. Bunski kanali posebno su upečatljivi zbog činjenice da ih je gotovo nemoguće “uhvatiti” u istom izdanju dva puta.
Vodostaj Neretve i Bune stalno menja izgled kanala, pa prostor nekada deluje pitomo i otvoreno, a već nakon jačih kiša postaje surov, glasan i gotovo nepristupačan. Sedrene barijere tada potpuno menjaju karakter vode, stvaraju nove prelaze i vrtloge, a pojedini delovi koji su nekoliko dana ranije bili mirni pretvaraju se u snažne prolaze kroz stene.
Voda koja odlikuje krajolik
Upravo zbog toga ovo mesto nikada nije postalo klasična turistička kulisa Hercegovine, iako bi vizuelno bez problema moglo da bude šta god poželi. Bunski kanali ostali su divlji, bez osećaja potpune kontrole nad prostorom, tako da ne može da ih razume svako. Dok stojite uz obalu, vrlo jasno osećate snagu reka koje ne izgledaju dekorativno, nego gotovo istinski živo.
Voda ne prolazi kroz krajolik i nije samo njegov usputni deo, nego ga doslovno oblikuje pred vašim očima i svaki put kada dođete pronađete nešto drugačije.
Možda je baš zato pogled na Bunu i Neretvu toliko upečatljiv. Ne zbog romantike njihovog susreta, nego zbog osećaja da posmatrate dve potpuno različite sile koje se dodiruju, sudaraju i na kraju nastavljaju dalje kao jedna reka.
BONUS VIDEO:
(Putni Kufer/MONDO)
· Reaguj