Šljive su ove godine dobro rodile u Bosni i Hercegovini, a njihovo branje i sakupljanje je u toku.
Vlasnici voćnjaka, međutim, muku muče da pronađu berače i radnike koji će sakupljati plodove sa zemlje.
Kako saznaje Srpskainfo, dnevnica za branje šljiva u Semberiji iznosi i do 130 konvertibilnih maraka, a radnicima su obezbeđeni prevoz i hrana.
Dnevnice do 130 KM, ali nema berača
"Uprkos dnevnicama koje idu i do 130 KM, muku mučimo da nađemo berače i radnike za sakupljanje šljiva. Činjenica je da ljudi ne žele da rade ovaj posao", kaže za Srpskainfo predsednik Udruženja poljoprivrednika sela Semberije i Majevice Savo Bakajlić.
On naglašava da radnici, uz pomenutu dnevnicu, imaju obezbeđen prevoz, ali i hranu i posluženje tokom dana.
"Rade od 7 do 15 ili od 8 do 16 časova. U 10 sati imaju obezbeđen doručak. U podne je kafa, uz sladoled ili lubenicu, a bude i kolača ili torte. Takođe, imaju ručak kada završe posao. Bez obzira na sve, veoma je teško doći do radnika. U većini slučajeva ove godine to su mladi, odnosno studenti koji su na raspustu. Oni koriste priliku da nešto zarade dok ne idu na predavanja", navodi Bakajlić.
Jedna osoba za osam sati nabere više od pola tone šljiva
Prema njegovim rečima, jedna osoba za radni dan od osam sati može da ubere više od pola tone šljiva.
"Oni koji sakupljaju ovo voće sa zemlje mogu da prikupe oko 100 kilograma više. Razlog je to što se šljive brže sakupljaju nego što se beru. Reč je o čačanki, koja je dosta krupna, tako da se kilogrami brzo nakupe", objašnjava Bakajlić.
Međutim, dok su dnevnice visoke, otkupna cena šljive je niska.
"Ona se kreće od 0,45 do 0,60 KM po kilogramu. Šljive koje se sakupljaju sa zemlje lošijeg su kvaliteta i idu u preradu, dok se plod sa stabla tretira kao konzumno voće", kaže Bakajlić.
U Udruženju voćara Republike Srpske ističu da su ovogodišnje visoke temperature i suša u velikoj meri ugrozile rod voća.
U mnogim krajevima šljive same opadaju
Kako objašnjavaju, u mnogim krajevima šljive zbog vrućine i suše same opadaju.
"Šljiva sazreva pre vremena, a mnogi plodovi već su opali. Slično je i sa ranim sortama kruške. Kvalitet voća koje opstane biće dobar samo za industrijsku proizvodnju. Ko ima sisteme za navodnjavanje i protivgradne mreže, uspeće nešto da spase, ali će i taj rod biti daleko od zadovoljavajućeg kvaliteta", navode iz ovog udruženja.
BONUS VIDEO:
(Fokus.ba/Mondo)
