Nakon Lorensa, iskaz je dao veštak optužbe za verske i kulturne objekte uništene tokom rata u BiH Andraš Ridlmajer.
Karadžić je jutros rekao da nije sasvim oporavljen, ali da je došao u sudnicu da radi.
On je od sudskog veća zatražio da se isključi ventilator iza njegovih leđa, koji je, kako je rekao, glavni uzrok njegove bolesti, a predsedavajući sudija O Gon Kvon mu je rekao da će se time pozabaviti i da će ga obavestiti o ishodu.
Dr Lorens je sačinio izveštaje o pregledu posmrtnih ostataka iz masovnih grobnica povezanih sa Srebrenicom, među kojima su lokaliteti Čančari, Liplje, Kozluk.
U dokaze je uvršten iskaz dr Lorensa dat na suđenju Radislavu Krstiću, osuđenom na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje srebreničkog genocida.
Prema rečima dr Lorensa, njegov tim je 1998. godine pregledao 2.239 vreća sa leševima, identifikovano je 1.307 rana od dejstva vatrenog oružja, 44 poveza za oči, a moguće da ih je bilo i oko 100.
Svedok je ukazao da je većina leševa bila u poodmaklom stadijumu raspadanja, te je bilo vrlo teško utvrditi o čemu se zapravo radi, odnosno teško je bilo utvrditi sa sigurnošću na koji način su rane nastale.
Karadžić je sugerisao tokom unakrsnog ispitivanja da su mnogi ljudi iz masovnih grobnica imali na sebi više slojeva odeće, što ukazuje da su umrli tokom zime, a ne na leto, odnosno u julu 1995. godine.
Svedok je rekao da ne zna zbog čega su imali više slojeva odeće, a optužba je zatražila da se pusti snimak na kome se vide ljudi snimljeni u leto 1995. godine u Potočarima, na kome muškarci imaju na sebi košulje i sakoe ili džempere.
Karadžić je potom rekao da se u izveštajima patologa pominje više slojeva odeće na donjem delu tela, a ne na gornjem.
Nakon dr Lorensa, svedočenje je započeo Ridlmajer koji je naveo da je haško tužilaštvo od njega zatražilo 2009. godine da pripremi izveštaj o razaranjima kulturnih i verskih objekata u 22 opštine u BiH.
Iako nije planirano, suđenje bi prema najavi sudskog veća sutra trebalo da bude nastavljeno, jer je prethodna tri dana bilo otkazano zbog Karadžićeve bolesti.
Haški sud tereti Karadžića za genocid u Srebrenici, počinjen u julu 1995. kao i za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, u BiH od 1992. do 1995. godine.
(Tanjug)
Karadžić je jutros rekao da nije sasvim oporavljen, ali da je došao u sudnicu da radi.
On je od sudskog veća zatražio da se isključi ventilator iza njegovih leđa, koji je, kako je rekao, glavni uzrok njegove bolesti, a predsedavajući sudija O Gon Kvon mu je rekao da će se time pozabaviti i da će ga obavestiti o ishodu.
Dr Lorens je sačinio izveštaje o pregledu posmrtnih ostataka iz masovnih grobnica povezanih sa Srebrenicom, među kojima su lokaliteti Čančari, Liplje, Kozluk.
U dokaze je uvršten iskaz dr Lorensa dat na suđenju Radislavu Krstiću, osuđenom na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje srebreničkog genocida.
Prema rečima dr Lorensa, njegov tim je 1998. godine pregledao 2.239 vreća sa leševima, identifikovano je 1.307 rana od dejstva vatrenog oružja, 44 poveza za oči, a moguće da ih je bilo i oko 100.
Svedok je ukazao da je većina leševa bila u poodmaklom stadijumu raspadanja, te je bilo vrlo teško utvrditi o čemu se zapravo radi, odnosno teško je bilo utvrditi sa sigurnošću na koji način su rane nastale.
Karadžić je sugerisao tokom unakrsnog ispitivanja da su mnogi ljudi iz masovnih grobnica imali na sebi više slojeva odeće, što ukazuje da su umrli tokom zime, a ne na leto, odnosno u julu 1995. godine.
Svedok je rekao da ne zna zbog čega su imali više slojeva odeće, a optužba je zatražila da se pusti snimak na kome se vide ljudi snimljeni u leto 1995. godine u Potočarima, na kome muškarci imaju na sebi košulje i sakoe ili džempere.
Karadžić je potom rekao da se u izveštajima patologa pominje više slojeva odeće na donjem delu tela, a ne na gornjem.
Nakon dr Lorensa, svedočenje je započeo Ridlmajer koji je naveo da je haško tužilaštvo od njega zatražilo 2009. godine da pripremi izveštaj o razaranjima kulturnih i verskih objekata u 22 opštine u BiH.
Iako nije planirano, suđenje bi prema najavi sudskog veća sutra trebalo da bude nastavljeno, jer je prethodna tri dana bilo otkazano zbog Karadžićeve bolesti.
Haški sud tereti Karadžića za genocid u Srebrenici, počinjen u julu 1995. kao i za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, u BiH od 1992. do 1995. godine.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.