U Austriji živi 188.000 doseljenika iz Srbije i Crne Gore i oni čine najbrojniju imigrantsku zajednicu u toj zemlji, pokazuju podaci Eurostata.
Građani poreklom iz Srbije i Crne Gore čine 14,7 odsto svih doseljenika u Austriju i nešto ih je više nego Nemaca koji žive u toj zemlji, pokazala je publikacija Migranti u Evropi, u kojoj su analizirani podaci zaključno sa decembrom 2008. godine.
Kako je preneo EurAktiv Srbija, srpski migranti se po stopi aktivnosti imigranata u EU, odnosno udelu zaposlenih i nezaposlenih koji traže posao, nalaze u gornjem delu liste.
Stopa aktivnosti srpskih muškaraca migranata u EU iznosi 89 odsto, a žena 61 odsto, što znači da od pet Srpkinja u imigraciji u EU tri rade ili traže posao, a dve su neaktivne što znači da ne traže posao ili su domaćice.
Kad je reč o muškarcima, od deset Srba, skoro devet njih radi ili traži posao.
Manju stopu aktivnosti od Srpkinja imaju Indijke 59 odsto, Albanke 55 odsto, Turkinje 47 odsto, dok stopa aktivnosti žena iz Pakistana iznosi samo 17 odsto, a te razlike se mogu objasniti između ostalog kulturnim razlikama, a zavise i od razloga iz kojih žene odlučuju da dođu u EU.
U apsolutnim iznosima, najviše građana inostranog porekla živi u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji i Italiji, dok je zemlja sa najvećim udelom doseljenika u stanovništvu Luksemburg, u kojem imigranti čine 32,2 odsto.
Udeo doseljenika inostranog porekla manji od 5 odsto karakterističan je za Finsku, Češku, Poljsku, Slovačku i Rumuniju.
U gotovo svim članicama, osim Irske, Luksemburga i Slovačke, većina stranih doseljenika rođena je van EU.
Najviše stranih državljana u EU dolazi iz Turske, njih 2,4 miliona ili 7,5 odsto svih stranana u EU. Na drugom mestu su Marokanci sa 1,8 miliona, a na trećem mestu sa Albanci kojih u EU ima više od milion.
Eurostatova publikacija je pokazala da je položaj migranata vrlo nepovoljan u EU kad je reč o zaposlenosti, uslovima života i nivou prihoda.
Stopa nezaposlenosti ljudi rođenih u inostranstvu starosti 25-54 u 2008. godini bila je 10 odsto što je četiri procentna poena više nego za one rođene u članicama, a dosta veliki procenat radi posao koji je ispod njihovih kvalifikacija.
(MONDO/agencije)
Kako je preneo EurAktiv Srbija, srpski migranti se po stopi aktivnosti imigranata u EU, odnosno udelu zaposlenih i nezaposlenih koji traže posao, nalaze u gornjem delu liste.
Stopa aktivnosti srpskih muškaraca migranata u EU iznosi 89 odsto, a žena 61 odsto, što znači da od pet Srpkinja u imigraciji u EU tri rade ili traže posao, a dve su neaktivne što znači da ne traže posao ili su domaćice.
Kad je reč o muškarcima, od deset Srba, skoro devet njih radi ili traži posao.
Manju stopu aktivnosti od Srpkinja imaju Indijke 59 odsto, Albanke 55 odsto, Turkinje 47 odsto, dok stopa aktivnosti žena iz Pakistana iznosi samo 17 odsto, a te razlike se mogu objasniti između ostalog kulturnim razlikama, a zavise i od razloga iz kojih žene odlučuju da dođu u EU.
U apsolutnim iznosima, najviše građana inostranog porekla živi u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji i Italiji, dok je zemlja sa najvećim udelom doseljenika u stanovništvu Luksemburg, u kojem imigranti čine 32,2 odsto.
Udeo doseljenika inostranog porekla manji od 5 odsto karakterističan je za Finsku, Češku, Poljsku, Slovačku i Rumuniju.
U gotovo svim članicama, osim Irske, Luksemburga i Slovačke, većina stranih doseljenika rođena je van EU.
Najviše stranih državljana u EU dolazi iz Turske, njih 2,4 miliona ili 7,5 odsto svih stranana u EU. Na drugom mestu su Marokanci sa 1,8 miliona, a na trećem mestu sa Albanci kojih u EU ima više od milion.
Eurostatova publikacija je pokazala da je položaj migranata vrlo nepovoljan u EU kad je reč o zaposlenosti, uslovima života i nivou prihoda.
Stopa nezaposlenosti ljudi rođenih u inostranstvu starosti 25-54 u 2008. godini bila je 10 odsto što je četiri procentna poena više nego za one rođene u članicama, a dosta veliki procenat radi posao koji je ispod njihovih kvalifikacija.
(MONDO/agencije)
