- Globalni trezor semena na Svalbardu čuva više od 1,4 miliona uzoraka iz preko 100 zemalja i služi kao rezervna kopija za banke semena širom sveta.
- Koordinator trezora je Fuad Gaši, rođen u BiH, koji je funkciju preuzeo u junu 2026. godine i prvi put ušao u unutrašnjost objekta tek tada.
- Seme se čuva na minus 18 stepeni, a objekat je projektovan da ostane bezbedan i uz porast nivoa mora.
Duboko u arktičkom području norveškog Svalbarda nalazi se jedno od najvažnijih skladišta na svetu - Globalni trezor semena, poznat i kao "trezor sudnjeg dana". U njemu se čuva više od 1,4 miliona uzoraka semena iz više od 100 zemalja, a njegov koordinator je profesor Fuad Gaši, rođen u Bosni i Hercegovini.
Gaši (46) je koordinaciju trezora preuzeo u junu 2026. godine. Iako je objekat prvi put video spolja još 2024, u njegovu unutrašnjost ušao je tek dve godine kasnije.
"Tek u junu 2026. uspeo sam da vidim unutrašnjost, jer niko ne ulazi u trezor bez konkretnog razloga. Bilo je to neverovatno iskustvo. Posebno je impresivan posao skladištenja kutija sa semenom, što ne radimo često, jer se vrata otvaraju samo tri puta godišnje", rekao je Gaši za "El Pais".
Rezervna kopija za banke semena širom sveta
Trezor na Svalbardu radi od 2008. godine, ali nije klasična banka semena. Njegova osnovna uloga je da služi kao svojevrsna globalna rezervna kopija za banke semena iz različitih delova sveta.
"Naša najvažnija funkcija je da pomognemo genskim bankama da zaštite svoj materijal. Upravo one čuvaju biološku raznovrsnost koja nam omogućava razvoj novih sorti poljoprivrednih kultura, neophodnih za proizvodnju hrane", objasnio je Gaši.
U slučaju da neka banka semena izgubi svoje uzorke zbog rata, prirodne katastrofe, kvara ili drugih problema, kopije sačuvane na Svalbardu mogu da posluže za obnovu kolekcije.
Seme se čuva na minus 18 stepeni
Uzorci se čuvaju na temperaturi od minus 18 stepeni Celzijusa, što omogućava da seme ostane očuvano veoma dugo. Trezor trenutno ima više od 1,4 miliona uzoraka, dok svaka od njegove tri komore može da primi oko 1,5 miliona uzoraka.
Objekat je projektovan tako da izdrži i dugoročne posledice klimatskih promena. Ulaz u trezor nalazi se čak 130 metara iznad nivoa mora.
"Čak i ako se ledene kape otope i nivo mora značajno poraste, ulaz će i dalje ostati iznad nivoa mora", rekao je Gaši.
Zašto je "trezor sudnjeg dana" toliko važan
Iako nadimak objekta zvuči dramatično, njegova svrha nije vezana samo za potencijalne globalne katastrofe. Trezor može da bude od presudnog značaja i kada pojedinačne zemlje ili institucije izgube deo svojih kolekcija.
Prema Gašijevim rečima, očuvanje što šire genetske raznovrsnosti poljoprivrednih kultura ključno je za budućnost proizvodnje hrane.
"Ovde smo da pružimo pomoć u slučaju katastrofe, čak i kada ona nije ogromnih razmera. Ako želimo otporne poljoprivredne kulture, potrebna nam je široka genetska baza. Potrebna nam je ta raznovrsnost", zaključio je Gaši.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO)
