- Vlada Crne Gore usvojila je odluke o spomen-ploči u Morinju i bazenu u Kotoru, čime je rešila dva od osam otvorenih pitanja sa Hrvatskom.
- Zagreb je ta pitanja naveo kao uslov za napredak Crne Gore ka zatvaranju pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.
Vlada Crne Gore sinoć je usvojila dve odluke kojima praktično rešava dva otvorena pitanja u odnosima sa Hrvatskom. Hrvatska je njihovo rešavanje navela među uslovima za napredak ka zaključenju pregovora o članstvu u EU.
Odluke, koje su objavljene u Službenom listu Crne Gore, odnose se na ime bazena u Kotoru i spomen-ploču u Morinju.
Spomen-ploča žrtvama logora u Morinju prema toj odluci biće naknadno odobrena, a predviđeno je njeno održavanje i zadržavanje na postojećoj lokaciji.
Bazen koji je nosio ime vaterpoliste Zorana Gopčevića, ujedno i stražara u logoru Morinj, gde su zlostavljani hrvatski zarobljenici, biće preimenovan u Gradski bazen "Petar II Petrović Njegoš". Očuvanje spomen-ploče u Morinju i ime bazena u Kotoru dva su od osam otvorenih pitanja koje je Hrvatska navela u pismu upućenom državama članicama Evropske unije. Prema zahtevu Zagreba, Crna Gora bi trebalo da ih reši pre članstva u EU, u duhu dobrosusedskih odnosa i evropskih standarda.
Ploču su ministri dveju zemalja zajednički otkrili u oktobru 2022. godine, a sadržaj poruke predložila je Crna Gora. Nakon promene vlasti spomen-ploča je uokvirena kako bi mogla da se prekrije i kako bi bila vidljiva samo tokom zvanične komemoracije.
Tokom poslednjeg samita EU u Briselu, predsednik hrvatske Vlade o zahtevima Zagreba razgovarao je i sa kolegama iz drugih država Evropske unije. Odluke koje je Crna Gora donela o bazenu i spomen-ploči koraci su ka rešavanju otvorenih pitanja. Iako se govorilo da je Hrvatska na sastanku u Briselu "bila pod pritiskom" drugih država članica zbog rezervi prema zatvaranju dva poglavlja Crne Gore u pristupnim pregovorima, premijer Plenković odbacio je te tvrdnje. Kao osoba koja je navodno "izvršila pritisak" pominjao se i nemački kancelar Merc.
"Nikakvog pritiska nije bilo, naprotiv, mnoge zemlje imaju razumevanje za to i, na kraju, Hrvatska je pokazala šta znači biti konstruktivan", rekao je tada Plenković i dodao da nemački kancelar Fridrih Merc nije uopšte govorio o toj temi.
"Merc i ja imamo jako dobre odnose, na sastancima Evropskog saveta sedimo jedan pored drugog već godinama", rekao je Plenković.
Plenković je ponovio ranije izrečeni stav da je Hrvatska prema Crnoj Gori vrlo konstruktivna i da se to ne može uporediti sa blokadama kojima je Hrvatska bila izložena, zbog čega je kasnila do četiri godine. Nakon samita u Briselu, nemački kancelar Merc rekao je da je Crna Gora ispunila gotovo sve uslove i da je od Evropske komisije zatraženo da sada izradi pristupni ugovor. Dodao je da "postoji još nekoliko manjih lokalnih pitanja, koja je izneo i kolega Plenković, ali se sva mogu rešiti".
Među ostalim otvorenim pitanjima sa Crnom Gorom, koja je Hrvatska navela u pismu državama članicama EU, jeste i odšteta bivšim zatvorenicima logora Morinj. Od oktobra 1991. do avgusta 1992. godine u tom logoru bilo je zatvoreno više od 300 hrvatskih državljana, uglavnom sa dubrovačkog područja.
Zatim i otkrivanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana. Traži se puna saradnja vlasti Crne Gore, razmena informacija i pristup arhivima kako bi se razjasnila njihova sudbina.
Hrvatska traži i procesuiranje ratnih zločina. To bi trebalo da uključuje i komandnu odgovornost za šta, smatra Hrvatska, još nema nijedne presude.
Otvoreno pitanje su i imovinska prava hrvatskih porodica. Reč je o slučajevima 51 porodice iz Boke kotorske čiji zahtevi nisu rešeni uprkos pravosnažnim presudama ili dugotrajnim postupcima.
Hrvatska i dalje traži povratak školskog broda "Jadran". Hrvatska smatra da joj taj brod pripada jer je početkom rata iz matične luke u Splitu prebačen u Crnu Goru na remont.
Poslednje otvoreno pitanje odnosi se na granicu. Hrvatska smatra da Crna Gora treba da poštuje nekadašnju granicu između dveju republika u skladu sa Badinterovim principima. Traži potpisivanje ugovora o kopnenoj granici, nakon čega bi Zagreb bio spreman na redovno sazivanje komisije za razgraničenje na moru, bez zadatih rokova.
Evropska komisija bi 4. novembra trebalo da objavi izveštaj o napretku Crne Gore u procesu proširenja. Taj izveštaj bi trebalo da bude poslednji ako se ostvare očekivanja da se pristupni pregovori sa tom zemljom zaključe do kraja ove ili početkom sledeće godine.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji/MONDO)
