- Zoran Milanović uporedio je privredni rast Hrvatske i Srbije u poslednjoj deceniji i naveo da je Srbija imala isti ili blago viši prosečni godišnji rast.
- Istakao je da je Hrvatska rasla oko 2,5 odsto godišnje uz evropske fondove, dok je Srbija to postigla bez značajnijih evropskih para, uz manje kineskih i ruskih investicija.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović se u svom poslednjem javnom nastupu bavio ekonomskom analizom u kojoj je direktno uporedio privredni rast Hrvatske i Srbije u protekloj deceniji.
Milanović je istakao da je Srbija, uprkos tome što nije imala pristup velikim evropskim fondovima, ostvarila isti ili čak blago viši prosečni godišnji rast od Hrvatske.
"Hrvatska je u poslednjih desetak godina na godišnjem nivou imala prosečan rast od oko 2,5 odsto, i to sa svim vanrednim fondovima koje smo povlačili zbog zemljotresa, poplava i epidemije. Da nije bilo tog novca, ta cifra bi bila još manja", prokomentarisao je Milanović na svečanoj ceremoniji povodom obeležavanja Dana Fakulteta političkih znanosti (FPZG) u Zagrebu.
Potom se osvrnuo na rezultate zvaničnog Beograda, naglašavajući ulogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u tom procesu.
"Susedna Srbija, koja se izgleda otrgla dvanaestogodišnjem ropstvu, kako neki kažu, ja tu neću izvoditi zaključke, u tom razdoblju je pod Vučićem imala upravo isti ili čak za jednu decimalu viši prosečni godišnji rast od Hrvatske. I to bez evropskih novaca u značajnijoj meri, sa nešto kineskih i sa puno manje ruskih investicija", rekao je hrvatski predsednik.
Milanović je podvukao da svrha ovog poređenja nije kukanje nad sudbinom ili "sastavljanje tužbalica" u kojima će sutra sedeti njihova deca.
Kako je rekao, ovi podaci predstavljaju realne parametre koji moraju da posluže javnosti i donosiocima odluka kako bi se geopolitički i ekonomski orijentisali i doneli ključne zaključke o tome šta činiti u budućnosti.
BONUS VIDEO:
