Pred Haškim tribunalom danas je, posle zimske pauze u radu suda, nastavljeno suđenje Radovanu Karadžiću izvođenjem dokaza o zločinima počinjenim u Srebrenici u julu 1995. godine.
Iskaz je dao zaštićeni svedok KDZ 045 koji je početkom rata bio pripadnik Teritorijalne odbrane opštine Srebrenica, a kasnije član 281. lake brigade Armije Bosne i Hercegovine.
Svedok je opisao kako je preživeo masovno streljanje Muslimana iz Srebrenice koje su sredinom jula 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS).
Kod brane u Petkovicima 14. jula 1995. godine ubijeno je oko 1.000 muslimanskih muškaraca, piše u optužnici.
Svedok je rekao da je posle pada Srebrenice u julu 1995. bio u koloni muškaraca koja je pokušala da se probije do teritorija koje su kontrolisale muslimanske snage, ali da su ih jedinice Vojske Republike Srpske gađale teškom artiljerijom i da su, nakon predaje, odvedeni na igralište u Konjević Polju.
Napominjući da ih je tu sačekalo na "stotine srpskih vojnika", svedok je rekao da se ubrzo pojavio i Ratko Mladić koji je naredio da se zarobljeni muslimani vrate u kamione nakon čega su otišli u Kravice.
"Iz mog kamiona je izvedeno pet muškaraca i nisu se više pojavili", rekao je svedok, navodeći da su se tokom noći čuli krici i rafalna paljba.
On je rekao da su 13. jula odvedeni u školu u Petkovcima, u kojoj su ga srpski vojnici svukli do pola, vezali mu ruke iza leđa i oduzeli isprave.
Svedok je dodao da je po hodnicima škole bilo leševa, odbačene odeće i ličnih dokumenata.
Precizirao je da je u jednoj učionici bilo zatvoreno 300 zarobljenika.
Srpski vojnici predveče su počeli da izvode zarobljene, posle čega bi se začula pucnjava, izjavio je svedok.
On je rekao se ubrzo našao u koloni kamiona koja se uputila ka lokalnoj brani, u čijoj neposrednoj blizini se nalazila poljana koja je, kako je naveo, bila prekrivena telima ubijenih muškaraca.
Svedok je rekao da je na njega i zarobljenike koji su dovedeni pucano iz neposredne blizine, a da je on zaklon našao ispod jednog tela.
On je rekao da je sačekao da srpski vojnici odu, nakon čega se sa još jednim preživelim mladićem krio u betonskom kanalu na brani da bi 15. jula pobegao ka Tuzli.
Do muslimanske teritorije stigli su tri dana kasnije.
On je opisao i kako se 13. jula 1995. godine predao VRS iz kolone u kojoj je "između 12.000 i 15.000" Muslimana, od kojih je "trećina bila naoružana", pokušavalo da se probije ka Tuzli.
Kazao je da je odlučio da se preda pošto su srpski vojnici preko zvučnika obećavali svima koji se predaju da će biti razmenjeni.
Prema rečima svedoka, više od 2.000 zarobljenih muslimanskih muškaraca je, međutim, odmah bilo prebačeno u Novu Kasabu, gde ih je obišao komandant VRS Ratko Mladić, a zatim i na lokacije na kojima su streljani.
Veći deo unakrsnog ispitivanja, Karadžić, koji se brani sam, potrošio je na pitanja svedoka o njegovoj pripadnosti Armiji BiH.
KDZ-045 potvrdio je da je do juna 1992. bio u teritorijalnoj odbrani, kao i da je sredinom juna 1995. bio mobilisan, ali je naglasio da nije učestvovao u borbama.
Optuženi je sugerisao da su žrtve bile "nažalost rezultat građanskog rata", na šta je svedok uzvratio da "to nije bio građanski rat, nego napad na muslimansko stanovništvo".
Tek pri kraju ispitivanja, Karadžić je svedoka pitao o trajanju streljanja u Petkovcima.
"Ja sam bio ranjen, bez svesti, ne mogu reći koliko je trajalo", odgovoio je KDZ-045, rekavši da bi ga "bilo sramota da to pita" da je na mestu optuženog zbog hiljadu žrtava iz Petkovaca.
Karadžić je na to svedoku rekao: "Ja znam da je bilo žrtava, ali ne znam da li ste vi bili među njima, pošto u vašem iskazu ima mnogo kontradikcija."
Suđenje je potom nastavljeno iskazom sudskog patologa Džona Klarka koji je posvedočio je da je 1999. godine utvrdio da je većina od nekoliko stotina žrtava, ekshumiranih iz masovnih grobnica u istočnoj Bosni, bila usmrćena hicima u glavu ili u leđa iz blizine.
"Ništa nije sugerisalo da su to bile žrtve koje su pale u borbi", rekao je Klark i naglasio da su neke žrtve imale vezane ruke i poveze preko očiju.
U unakrsnom ispitivanju, koje će nastaviti sutra, Karadžić je sugerisao da su tela bila pokopana u masovne grobnice u sklopu postupka "asanacije", odnosno uklanjanja leševa sa bojišta.
On je tvrdio i da su povezi pronađeni u grobnicama mogli biti oni koje su mudžahedini i drugi muslimanski borci nosili oko glava ili ruku.
Zasedanje je jutros počelo sa gotovo jednočasovnim zakašnjenjem.
Karadžić je objasnio da nije stigao da se spremi za dolazak u sudnicu "zbog aktivnosti u pritvorskoj jedinici".
"Nastupila je zabuna. Ja sam obavešten da treba da siđem u 8.30. U međuvremenu su u 8.00 časova ostali otišli u šetnju, a za to vreme smo mi bili zaključani i ja sam bio potpuno bespomoćan, jer nemaju dovoljno stražara da bi neko ostao na spratu. Nisam mogao da uopšte izađem i na vreme se pripremim, da uzmem stvari", objasnio je Karadžić.
Karadžić je optužen za genocid nad više od 7.000 srebreničkih Muslimana koje je streljala VRS u danima pošto je 11. jula 1995. zauzela tu enklavu pod zaštitom UN u istočnoj Bosni.
Bivši predsednik RS optužen je i za progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje pripadnika "plavih šlemova" za taoce, 1992-95. godine.
Haški sud tereti Karadžića za i u osam drugih opština u Bosni i Hercegovini, za zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja od 1992. do 1995. godine.
(agencije/MONDO)
Svedok je opisao kako je preživeo masovno streljanje Muslimana iz Srebrenice koje su sredinom jula 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS).
Kod brane u Petkovicima 14. jula 1995. godine ubijeno je oko 1.000 muslimanskih muškaraca, piše u optužnici.
Svedok je rekao da je posle pada Srebrenice u julu 1995. bio u koloni muškaraca koja je pokušala da se probije do teritorija koje su kontrolisale muslimanske snage, ali da su ih jedinice Vojske Republike Srpske gađale teškom artiljerijom i da su, nakon predaje, odvedeni na igralište u Konjević Polju.
Napominjući da ih je tu sačekalo na "stotine srpskih vojnika", svedok je rekao da se ubrzo pojavio i Ratko Mladić koji je naredio da se zarobljeni muslimani vrate u kamione nakon čega su otišli u Kravice.
"Iz mog kamiona je izvedeno pet muškaraca i nisu se više pojavili", rekao je svedok, navodeći da su se tokom noći čuli krici i rafalna paljba.
On je rekao da su 13. jula odvedeni u školu u Petkovcima, u kojoj su ga srpski vojnici svukli do pola, vezali mu ruke iza leđa i oduzeli isprave.
Svedok je dodao da je po hodnicima škole bilo leševa, odbačene odeće i ličnih dokumenata.
Precizirao je da je u jednoj učionici bilo zatvoreno 300 zarobljenika.
Srpski vojnici predveče su počeli da izvode zarobljene, posle čega bi se začula pucnjava, izjavio je svedok.
On je rekao se ubrzo našao u koloni kamiona koja se uputila ka lokalnoj brani, u čijoj neposrednoj blizini se nalazila poljana koja je, kako je naveo, bila prekrivena telima ubijenih muškaraca.
Svedok je rekao da je na njega i zarobljenike koji su dovedeni pucano iz neposredne blizine, a da je on zaklon našao ispod jednog tela.
On je rekao da je sačekao da srpski vojnici odu, nakon čega se sa još jednim preživelim mladićem krio u betonskom kanalu na brani da bi 15. jula pobegao ka Tuzli.
Do muslimanske teritorije stigli su tri dana kasnije.
On je opisao i kako se 13. jula 1995. godine predao VRS iz kolone u kojoj je "između 12.000 i 15.000" Muslimana, od kojih je "trećina bila naoružana", pokušavalo da se probije ka Tuzli.
Kazao je da je odlučio da se preda pošto su srpski vojnici preko zvučnika obećavali svima koji se predaju da će biti razmenjeni.
Prema rečima svedoka, više od 2.000 zarobljenih muslimanskih muškaraca je, međutim, odmah bilo prebačeno u Novu Kasabu, gde ih je obišao komandant VRS Ratko Mladić, a zatim i na lokacije na kojima su streljani.
Veći deo unakrsnog ispitivanja, Karadžić, koji se brani sam, potrošio je na pitanja svedoka o njegovoj pripadnosti Armiji BiH.
KDZ-045 potvrdio je da je do juna 1992. bio u teritorijalnoj odbrani, kao i da je sredinom juna 1995. bio mobilisan, ali je naglasio da nije učestvovao u borbama.
Optuženi je sugerisao da su žrtve bile "nažalost rezultat građanskog rata", na šta je svedok uzvratio da "to nije bio građanski rat, nego napad na muslimansko stanovništvo".
Tek pri kraju ispitivanja, Karadžić je svedoka pitao o trajanju streljanja u Petkovcima.
"Ja sam bio ranjen, bez svesti, ne mogu reći koliko je trajalo", odgovoio je KDZ-045, rekavši da bi ga "bilo sramota da to pita" da je na mestu optuženog zbog hiljadu žrtava iz Petkovaca.
Karadžić je na to svedoku rekao: "Ja znam da je bilo žrtava, ali ne znam da li ste vi bili među njima, pošto u vašem iskazu ima mnogo kontradikcija."
Suđenje je potom nastavljeno iskazom sudskog patologa Džona Klarka koji je posvedočio je da je 1999. godine utvrdio da je većina od nekoliko stotina žrtava, ekshumiranih iz masovnih grobnica u istočnoj Bosni, bila usmrćena hicima u glavu ili u leđa iz blizine.
"Ništa nije sugerisalo da su to bile žrtve koje su pale u borbi", rekao je Klark i naglasio da su neke žrtve imale vezane ruke i poveze preko očiju.
U unakrsnom ispitivanju, koje će nastaviti sutra, Karadžić je sugerisao da su tela bila pokopana u masovne grobnice u sklopu postupka "asanacije", odnosno uklanjanja leševa sa bojišta.
On je tvrdio i da su povezi pronađeni u grobnicama mogli biti oni koje su mudžahedini i drugi muslimanski borci nosili oko glava ili ruku.
Zasedanje je jutros počelo sa gotovo jednočasovnim zakašnjenjem.
Karadžić je objasnio da nije stigao da se spremi za dolazak u sudnicu "zbog aktivnosti u pritvorskoj jedinici".
"Nastupila je zabuna. Ja sam obavešten da treba da siđem u 8.30. U međuvremenu su u 8.00 časova ostali otišli u šetnju, a za to vreme smo mi bili zaključani i ja sam bio potpuno bespomoćan, jer nemaju dovoljno stražara da bi neko ostao na spratu. Nisam mogao da uopšte izađem i na vreme se pripremim, da uzmem stvari", objasnio je Karadžić.
Karadžić je optužen za genocid nad više od 7.000 srebreničkih Muslimana koje je streljala VRS u danima pošto je 11. jula 1995. zauzela tu enklavu pod zaštitom UN u istočnoj Bosni.
Bivši predsednik RS optužen je i za progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje pripadnika "plavih šlemova" za taoce, 1992-95. godine.
Haški sud tereti Karadžića za i u osam drugih opština u Bosni i Hercegovini, za zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja od 1992. do 1995. godine.
(agencije/MONDO)
