Zaštićeni svedok optužbe KDŽ-045 je opisao kako je preživeo masovno streljanje Muslimana iz Srebrenice koje su sredinom jula 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS).
Karadžić, koji je u to vreme bio predsednik RS, optužen je za genocid nad više od 7.000 srebreničkih Muslimana koje je streljala VRS u danima pošto je 11. jula 1995. zauzela tu enklavu pod zaštitom UN u istočnoj Bosni.
Kod brane u Petkovicima 14. jula 1995. godine ubijeno je oko 1.000 muslimanskih muškaraca, piše u optužnici.
Svedok KDZŽ-045 opisao je kako su ga tog dana pripadnici VRS, zajedno s drugim zarobljenim Muslimanima, prebacili u školu u Petkovcima.
On je precizirao da je u jednoj učionici bilo zatvoreno 300 zarobljenika.
Srpski vojnici predveče su počeli da izvode zarobljene, posle čega bi se začula pucnjava, izjavio je svedok.
Kada je on izveden, u holu je video gomile dokumenata i predmeta odvedenih, a potom su mu bile vezane ruke.
Posle kratke vožnje po mraku kamionom je s drugim zarobljenicima bio transportovan do jednog polja na kojem je video gomile tela.
Svedok je rekao da je na zarobljenike otvorena vatra iz blizine čim su izašli iz kamiona, a jedan vojnik im je naredio da legnu na zemlju.
Ranjen jednim metkom, KDŽ-045 je pao među druga tela, a srpski vojnici su, prema njegovim rečima, mislili da je mrtav.
Kada su otišli, svedok je 15. jula ujutro uspeo da se sakrije u obližnjem kanalu, a do muslimanske teritorije stigli su tri dana kasnije.
On je opisao i kako se 13. jula 1995. godine predao VRS iz kolone u kojoj je "između 12.000 i 15.000" Muslimana, od kojih je "trećina bila naoružana", pokušavalo da se probije ka Tuzli.
Kazao je da je odlučio da se preda pošto su srpski vojnici preko zvučnika obećavali svima koji se predaju da će biti razmenjeni.
Prema rečima svedoka, više od 2.000 zarobljenih muslimanskih muškaraca je, međutim, odmah bilo prebačeno u Novu Kasabu, gde ih je obišao komandant VRS Ratko Mladić, a zatim i na lokacije na kojima su streljani.
Veći deo unakrsnog ispitivanja, Karadžić, koji se brani sam, potrošio je na pitanja svedoka o njegovoj pripadnosti Armiji BiH.
KDŽ-045 potvrdio je da je do juna 1992. bio u teritorijalnoj odbrani, kao i da je sredinom juna 1995. bio mobilisan, ali je naglasio da nije učestvovao u borbama.
Optuženi je sugerisao da su žrtve bile "nažalost rezultat građanskog rata", na šta je svedok uzvratio da "to nije bio građanski rat, nego napad na muslimansko stanovništvo".
Tek pri kraju ispitivanja, Karadžić je svedoka pitao o trajanju streljanja u Petkovcima.
"Ja sam bio ranjen, bez svesti, ne mogu reći koliko je trajalo", odgovoio je KDŽ-045, rekavši da bi ga "bilo sramota da to pita" da je na mestu optuženog zbog hiljadu žrtava iz Petkovaca.
Karadžić je na to svedoku rekao: "Ja znam da je bilo žrtava, ali ne znam da li ste vi bili među njima, pošto u vašem iskazu ima mnogo kontradikcija."
Suđenje je potom nastavljeno iskazom sudskog patologa Džona Klarka koji je posvedočio je da je 1999. godine utvrdio da je većina od nekoliko stotina žrtava, ekshumiranih iz masovnih grobnica u istočnoj Bosni, bila usmrćena hicima u glavu ili u leđa iz blizine.
"Ništa nije sugerisalo da su to bile žrtve koje su pale u borbi", rekao je Klark i naglasio da su neke žrtve imale vezane ruke i poveze preko očiju.
U unakrsnom ispitivanju, koje će nastaviti sutra, Karadžić je sugerisao da su tela bila pokopana u masovne grobnice u sklopu postupka "asanacije", odnosno uklanjanja leševa sa bojišta.
On je tvrdio i da su povezi pronađeni u grobnicama mogli biti oni koje su mudžahedini i drugi muslimanski borci nosili oko glava ili ruku.
Bivši predsednik RS optužen je i za progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje pripadnika "plavih šlemova" za taoce, 1992-95. godine.
(Beta)
Karadžić, koji je u to vreme bio predsednik RS, optužen je za genocid nad više od 7.000 srebreničkih Muslimana koje je streljala VRS u danima pošto je 11. jula 1995. zauzela tu enklavu pod zaštitom UN u istočnoj Bosni.
Kod brane u Petkovicima 14. jula 1995. godine ubijeno je oko 1.000 muslimanskih muškaraca, piše u optužnici.
Svedok KDZŽ-045 opisao je kako su ga tog dana pripadnici VRS, zajedno s drugim zarobljenim Muslimanima, prebacili u školu u Petkovcima.
On je precizirao da je u jednoj učionici bilo zatvoreno 300 zarobljenika.
Srpski vojnici predveče su počeli da izvode zarobljene, posle čega bi se začula pucnjava, izjavio je svedok.
Kada je on izveden, u holu je video gomile dokumenata i predmeta odvedenih, a potom su mu bile vezane ruke.
Posle kratke vožnje po mraku kamionom je s drugim zarobljenicima bio transportovan do jednog polja na kojem je video gomile tela.
Svedok je rekao da je na zarobljenike otvorena vatra iz blizine čim su izašli iz kamiona, a jedan vojnik im je naredio da legnu na zemlju.
Ranjen jednim metkom, KDŽ-045 je pao među druga tela, a srpski vojnici su, prema njegovim rečima, mislili da je mrtav.
Kada su otišli, svedok je 15. jula ujutro uspeo da se sakrije u obližnjem kanalu, a do muslimanske teritorije stigli su tri dana kasnije.
On je opisao i kako se 13. jula 1995. godine predao VRS iz kolone u kojoj je "između 12.000 i 15.000" Muslimana, od kojih je "trećina bila naoružana", pokušavalo da se probije ka Tuzli.
Kazao je da je odlučio da se preda pošto su srpski vojnici preko zvučnika obećavali svima koji se predaju da će biti razmenjeni.
Prema rečima svedoka, više od 2.000 zarobljenih muslimanskih muškaraca je, međutim, odmah bilo prebačeno u Novu Kasabu, gde ih je obišao komandant VRS Ratko Mladić, a zatim i na lokacije na kojima su streljani.
Veći deo unakrsnog ispitivanja, Karadžić, koji se brani sam, potrošio je na pitanja svedoka o njegovoj pripadnosti Armiji BiH.
KDŽ-045 potvrdio je da je do juna 1992. bio u teritorijalnoj odbrani, kao i da je sredinom juna 1995. bio mobilisan, ali je naglasio da nije učestvovao u borbama.
Optuženi je sugerisao da su žrtve bile "nažalost rezultat građanskog rata", na šta je svedok uzvratio da "to nije bio građanski rat, nego napad na muslimansko stanovništvo".
Tek pri kraju ispitivanja, Karadžić je svedoka pitao o trajanju streljanja u Petkovcima.
"Ja sam bio ranjen, bez svesti, ne mogu reći koliko je trajalo", odgovoio je KDŽ-045, rekavši da bi ga "bilo sramota da to pita" da je na mestu optuženog zbog hiljadu žrtava iz Petkovaca.
Karadžić je na to svedoku rekao: "Ja znam da je bilo žrtava, ali ne znam da li ste vi bili među njima, pošto u vašem iskazu ima mnogo kontradikcija."
Suđenje je potom nastavljeno iskazom sudskog patologa Džona Klarka koji je posvedočio je da je 1999. godine utvrdio da je većina od nekoliko stotina žrtava, ekshumiranih iz masovnih grobnica u istočnoj Bosni, bila usmrćena hicima u glavu ili u leđa iz blizine.
"Ništa nije sugerisalo da su to bile žrtve koje su pale u borbi", rekao je Klark i naglasio da su neke žrtve imale vezane ruke i poveze preko očiju.
U unakrsnom ispitivanju, koje će nastaviti sutra, Karadžić je sugerisao da su tela bila pokopana u masovne grobnice u sklopu postupka "asanacije", odnosno uklanjanja leševa sa bojišta.
On je tvrdio i da su povezi pronađeni u grobnicama mogli biti oni koje su mudžahedini i drugi muslimanski borci nosili oko glava ili ruku.
Bivši predsednik RS optužen je i za progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje pripadnika "plavih šlemova" za taoce, 1992-95. godine.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.