Predsednik Hrvatske Ivo Josipović predložio je da Hrvatska sa Srbijom i BiH dogovori arbitražu o graničnom problemu ukoliko ne uspe da u bilateralnim pregovorima reši sporna pitanja.
"Smatram da bi trebalo ostaviti još neko kraće vrijeme za bilateralna rešenja, a ako se ona ne postignu, bilo bi mudro dogovoriti arbitražu o granici sa svakom od tih zemalja", izjavio je Josipović za Novi list.
On smatra da bi arbitražu trebalo dogovoriti bilateralno, bez inostranih partnera i u direktnim pregovorima kako bi se pojeftinio i skratio postupak u odnosu na arbitražu granice sa Slovenijom, pa i u odnosu na verovatnu arbitražu s Crnom Gorom o granici kod Prevlake.
"Moglo bi se dogovoriti tako da svaka zemlja predloži po dvojicu arbitražnih sudija, da se o petom zajedno usaglase, kao i tome da pristaju na svaki rezultat arbitraže", smatra Josipović.
Sa Srbijom je najviše nerazjašnjene granice na Dunavu, jer Srbija zastupa princip da granica ide sredinom reke, dok Hrvatska želi granice predratnih katastarskih opština, koje prelaze na obe obale Dunava.
Sa BiH je potpisan Sporazum o granici, ali Sabor ga nije ratifikovao, jer je Hrvatska naknadno zatražila ponovno otvaranje pregovora, nezadovoljna što su Mali i Veli Školj, dva grebena kod Neuma, pripala BiH. Hrvatska ne priznaje ni pravo BiH da ima pristup otvorenom moru.
Hrvatska trenutno arbitražom rešava problem granične linije sa Slovenijom, a moguće je slično rešenje i sa Crnom Gorom.
Sa Slovenijom je arbitraža dogovorena nakon gotovo dve decenije neuspešnih pregovora i dvogodišnje slovenačke blokade hrvatskih pregovora s EU.
Sa Crnom Gorom je 2002. uspostavljen privremeni režim na spornoj granici kod Prevlake, koji od tada funkcioniše bez teškoća.
Zvaničnici su u nekoliko navrata spominjali mogućnost da neka od uglednih nadležnih institucija, poput Međunarodnog suda pravde ili Međunarodnog suda za pravo mora, trajno arbitrira i tako reši problem, ali rešenje još nije usaglašeno.
(Srna)
"Smatram da bi trebalo ostaviti još neko kraće vrijeme za bilateralna rešenja, a ako se ona ne postignu, bilo bi mudro dogovoriti arbitražu o granici sa svakom od tih zemalja", izjavio je Josipović za Novi list.
On smatra da bi arbitražu trebalo dogovoriti bilateralno, bez inostranih partnera i u direktnim pregovorima kako bi se pojeftinio i skratio postupak u odnosu na arbitražu granice sa Slovenijom, pa i u odnosu na verovatnu arbitražu s Crnom Gorom o granici kod Prevlake.
"Moglo bi se dogovoriti tako da svaka zemlja predloži po dvojicu arbitražnih sudija, da se o petom zajedno usaglase, kao i tome da pristaju na svaki rezultat arbitraže", smatra Josipović.
Sa Srbijom je najviše nerazjašnjene granice na Dunavu, jer Srbija zastupa princip da granica ide sredinom reke, dok Hrvatska želi granice predratnih katastarskih opština, koje prelaze na obe obale Dunava.
Sa BiH je potpisan Sporazum o granici, ali Sabor ga nije ratifikovao, jer je Hrvatska naknadno zatražila ponovno otvaranje pregovora, nezadovoljna što su Mali i Veli Školj, dva grebena kod Neuma, pripala BiH. Hrvatska ne priznaje ni pravo BiH da ima pristup otvorenom moru.
Hrvatska trenutno arbitražom rešava problem granične linije sa Slovenijom, a moguće je slično rešenje i sa Crnom Gorom.
Sa Slovenijom je arbitraža dogovorena nakon gotovo dve decenije neuspešnih pregovora i dvogodišnje slovenačke blokade hrvatskih pregovora s EU.
Sa Crnom Gorom je 2002. uspostavljen privremeni režim na spornoj granici kod Prevlake, koji od tada funkcioniše bez teškoća.
Zvaničnici su u nekoliko navrata spominjali mogućnost da neka od uglednih nadležnih institucija, poput Međunarodnog suda pravde ili Međunarodnog suda za pravo mora, trajno arbitrira i tako reši problem, ali rešenje još nije usaglašeno.
(Srna)
Pridruži se MONDO zajednici.