Bivši novinar londonskog Indipendenta Robert Blok posvedočio je danas na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da je o masovnim ubistvima Muslimana iz Srebrenice prvi put čuo sredinom jula 1995. od Srba koji su iz BiH preko Drine dolazili u Srbiju.
Blok je izjavio da je u pogranično područje u zapadnoj Srbiji otišao nakon što je u Beogradu video film beogradskog novinara Zorana Petrovića Piroćanca snimljen neposredno pošto je Vojska Republike Srpske ušla u Srebrenicu 11. jula 1995. godine.
Svedok je rekao da je u jednom delu tog filma video gomilu leševa Muslimana ubijenih ispred skladišta u selu Kravica između Bratunca i Srebrenice.
Na snimku se videlo "od 20 do 25 leševa", ocenio je on.
Prema optužnici, koja Karadžića tereti za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana, srpske snage su u Kravici 13. jula 1995. godine ubile oko 1.000 zarobljenika.
Originalni Petrovićev film uveden je u dokaze protiv Karadžića.
Beogradski Studio B prikazao je Petrovićev film 15. jula 1995, a Blok ga je, kako je precizirao, video dan kasnije u prostorijama televizije.
Sutradan, 17. jula, u tekstu u Indipendentu opisao je šta je video, navodeći da su žrtve, kako izgleda, streljane.
Petrovićev film ubrzo je nestao iz Studija B, kada su drugi strani novinari zatražili da ga pogledaju.
Blok je rekao da mu je sam Petrović preneo da je Karadžić bio veoma ljut zbog prikazivanja filma i teksta u Indipendentu i da je stoga naložio da film bude zaplenjen.
Istu informaciju, Bloku je, kako je rekao, preneo i njegov vozač sa Pala.
Odbrana je tražila da se iz dokaznih spisa izuzme taj deo svedočenja, jer su "izvori neopouzdani", a sudsko veće je podsetilo na sudsku praksu, prema kojoj, iskazi iz druge ruke mogu da budu prihvaćeni, navodeći da na pouzdanost izvora ukazuje to što je "bilo direktne interakcije između Bloka i Piroćanca".
Prve informacije o masovnim ubistvima muškaraca iz Srebrenice, britanskom novinaru je istog dana na Drini, po njegovim rečima, dala "žena jednog oficira bosanskih Srba" koja je prešla iz BiH u Srbiju.
"Rekla nam je da su muškarci dovođeni u hangare, škole i na fudbalske terene i da su tamo streljani, a da su najgori ratni zločinci bili zaklani. Govorila je i da ima osvete i sve to nije odobravala. Bila je zapanjena da je još tajna da se to događa. Ta žena je spomenula i brojku od 4.000 ubijenih", izjavio je Blok.
Narednih dana, istu priču ponovili su mu i drugi ljudi koji su prelazili Drinu.
Svedok je rekao i da su mu meštani iz Banje Koviljače pokazali mesto na drugoj obali Drine na kojem su videli da je u toku streljanje.
Na tom području čuo je i priču, koju je kasnije potvrdio, da je jedan Musliman, koji je preživeo streljanje i ranjen pokušao da prepliva Drinu, prvo bio smešten u bolnicu u Loznici, a zatim predat policiji RS koja ga je ubila.
"Tada mi je bilo jasno da su na različitim lokacijama streljane na hiljade ljudi", rekao je Blok.
Blok je o svim tim saznanjima pisao u Indipendentu krajem jula 1995, a te tekstove tužioci su danas uveli među dokaze protiv Karadžića.
Opisujući razgovor sa Petrovićem Piroćancem, dan nakon što je Indipendent objavio da se na njegovom filmu vidi gomila tela Bošnjaka ubijenih u Kravici, Blok je rekao da je Petrović bio "nezadovoljan onim što sam ja bio napisao".
"Videlo se da je pod pritiskom ljudi koji su mu omogućili da napravi film", kazao je svedok, ponovivši da mu je Petrović rekao i da je Karadžić veoma razljućen njegovim tekstom.
U unakrsnom ispitivanju, Blok je odbio Karadžićev zahtev da odbrani obelodani imena osoba koje su mu prenele informacije o ubistvima o Srebrenici, kao i da dostavi svoje beleške o tome i razgovoru sa novinarom Petrovićem.
Karadžić, koji se brani sam, tvrdio je i da vlasti RS koje su u to vreme bile "u svađi" sa vladom u Beogradu i pod njihovim sankcijama nisu mogle zapleniti Petrovićev film.
Ocenjujući da je film bio pođednako štetan i za Beograd i za Pale, Blok je odgovorio da je u njihovom zajedničkom interesu bilo da snimci iz Srebrenice nestanu, što se i dogodilo.
Blok je rekao da zna da su zvanični odnosi bili napeti, ali da je i dalje postojala velika podrška i da se odvijao šverc preko granica.
Karadžić je sugerisao i da je Studio B, za koji je rekao da je bio neprijateljski raspoložen prema Srbima u BiH, Petrovićev film "montirao po svojim potrebama", ocenivši da se ta televizijska stanica "ponašala kameleonski".
Svedok je na to ponovio da je Petrović bio "vrlo uzrujan" zbog toga što je Independent pisao o filmu, zato što su "na njega ljuti bili njegovi zaštitnici iz VRS i Vojske Jugoslavije".
Kako je svedok rekao, Petrović je kasnije svetskim televizijama svoj film o Srebrenici prodavao "bez problematičnih delova".
Blok je ispričao da je 17. jula sa novinarom beogradskog NIN-a Draganom Čičićem nameravao da ode na Pale, ali da mu je savetovano da odustane da ne bi bio uhapšen, te da ga je na moguće hapšenje u Republici Srpskoj upozorila Karadžićeva kćerka Sonja.
Karadžić je prikazao dokumente Državne bezbednosti Republike Srpske, čiji pripadnici su Bloka pratili od januara 1994. godine.
"Da li vidite da to što ste radili nisu doživeli kao novinarstvo, već kao špijanažu", upitao je Karadžić.
Blok je rekao da je besmislica da je radio za strane obaveštajne službe, navodeći da su na takvu delatnost u vreme sukoba u BiH optuživani mnogi zapadni novinari.
Nekadašnji lider bosanskih Srba optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
(agencije/MONDO)
Blok je izjavio da je u pogranično područje u zapadnoj Srbiji otišao nakon što je u Beogradu video film beogradskog novinara Zorana Petrovića Piroćanca snimljen neposredno pošto je Vojska Republike Srpske ušla u Srebrenicu 11. jula 1995. godine.
Svedok je rekao da je u jednom delu tog filma video gomilu leševa Muslimana ubijenih ispred skladišta u selu Kravica između Bratunca i Srebrenice.
Na snimku se videlo "od 20 do 25 leševa", ocenio je on.
Prema optužnici, koja Karadžića tereti za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana, srpske snage su u Kravici 13. jula 1995. godine ubile oko 1.000 zarobljenika.
Originalni Petrovićev film uveden je u dokaze protiv Karadžića.
Beogradski Studio B prikazao je Petrovićev film 15. jula 1995, a Blok ga je, kako je precizirao, video dan kasnije u prostorijama televizije.
Sutradan, 17. jula, u tekstu u Indipendentu opisao je šta je video, navodeći da su žrtve, kako izgleda, streljane.
Petrovićev film ubrzo je nestao iz Studija B, kada su drugi strani novinari zatražili da ga pogledaju.
Blok je rekao da mu je sam Petrović preneo da je Karadžić bio veoma ljut zbog prikazivanja filma i teksta u Indipendentu i da je stoga naložio da film bude zaplenjen.
Istu informaciju, Bloku je, kako je rekao, preneo i njegov vozač sa Pala.
Odbrana je tražila da se iz dokaznih spisa izuzme taj deo svedočenja, jer su "izvori neopouzdani", a sudsko veće je podsetilo na sudsku praksu, prema kojoj, iskazi iz druge ruke mogu da budu prihvaćeni, navodeći da na pouzdanost izvora ukazuje to što je "bilo direktne interakcije između Bloka i Piroćanca".
Prve informacije o masovnim ubistvima muškaraca iz Srebrenice, britanskom novinaru je istog dana na Drini, po njegovim rečima, dala "žena jednog oficira bosanskih Srba" koja je prešla iz BiH u Srbiju.
"Rekla nam je da su muškarci dovođeni u hangare, škole i na fudbalske terene i da su tamo streljani, a da su najgori ratni zločinci bili zaklani. Govorila je i da ima osvete i sve to nije odobravala. Bila je zapanjena da je još tajna da se to događa. Ta žena je spomenula i brojku od 4.000 ubijenih", izjavio je Blok.
Narednih dana, istu priču ponovili su mu i drugi ljudi koji su prelazili Drinu.
Svedok je rekao i da su mu meštani iz Banje Koviljače pokazali mesto na drugoj obali Drine na kojem su videli da je u toku streljanje.
Na tom području čuo je i priču, koju je kasnije potvrdio, da je jedan Musliman, koji je preživeo streljanje i ranjen pokušao da prepliva Drinu, prvo bio smešten u bolnicu u Loznici, a zatim predat policiji RS koja ga je ubila.
"Tada mi je bilo jasno da su na različitim lokacijama streljane na hiljade ljudi", rekao je Blok.
Blok je o svim tim saznanjima pisao u Indipendentu krajem jula 1995, a te tekstove tužioci su danas uveli među dokaze protiv Karadžića.
Opisujući razgovor sa Petrovićem Piroćancem, dan nakon što je Indipendent objavio da se na njegovom filmu vidi gomila tela Bošnjaka ubijenih u Kravici, Blok je rekao da je Petrović bio "nezadovoljan onim što sam ja bio napisao".
"Videlo se da je pod pritiskom ljudi koji su mu omogućili da napravi film", kazao je svedok, ponovivši da mu je Petrović rekao i da je Karadžić veoma razljućen njegovim tekstom.
U unakrsnom ispitivanju, Blok je odbio Karadžićev zahtev da odbrani obelodani imena osoba koje su mu prenele informacije o ubistvima o Srebrenici, kao i da dostavi svoje beleške o tome i razgovoru sa novinarom Petrovićem.
Karadžić, koji se brani sam, tvrdio je i da vlasti RS koje su u to vreme bile "u svađi" sa vladom u Beogradu i pod njihovim sankcijama nisu mogle zapleniti Petrovićev film.
Ocenjujući da je film bio pođednako štetan i za Beograd i za Pale, Blok je odgovorio da je u njihovom zajedničkom interesu bilo da snimci iz Srebrenice nestanu, što se i dogodilo.
Blok je rekao da zna da su zvanični odnosi bili napeti, ali da je i dalje postojala velika podrška i da se odvijao šverc preko granica.
Karadžić je sugerisao i da je Studio B, za koji je rekao da je bio neprijateljski raspoložen prema Srbima u BiH, Petrovićev film "montirao po svojim potrebama", ocenivši da se ta televizijska stanica "ponašala kameleonski".
Svedok je na to ponovio da je Petrović bio "vrlo uzrujan" zbog toga što je Independent pisao o filmu, zato što su "na njega ljuti bili njegovi zaštitnici iz VRS i Vojske Jugoslavije".
Kako je svedok rekao, Petrović je kasnije svetskim televizijama svoj film o Srebrenici prodavao "bez problematičnih delova".
Blok je ispričao da je 17. jula sa novinarom beogradskog NIN-a Draganom Čičićem nameravao da ode na Pale, ali da mu je savetovano da odustane da ne bi bio uhapšen, te da ga je na moguće hapšenje u Republici Srpskoj upozorila Karadžićeva kćerka Sonja.
Karadžić je prikazao dokumente Državne bezbednosti Republike Srpske, čiji pripadnici su Bloka pratili od januara 1994. godine.
"Da li vidite da to što ste radili nisu doživeli kao novinarstvo, već kao špijanažu", upitao je Karadžić.
Blok je rekao da je besmislica da je radio za strane obaveštajne službe, navodeći da su na takvu delatnost u vreme sukoba u BiH optuživani mnogi zapadni novinari.
Nekadašnji lider bosanskih Srba optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.