Radovan Karadžić iz pritvora haškog suda dao intervjuu Srni i ocenio da bi nezavisnost RS bila najbolja opcija, ako bi se oko toga složile tri strane. Kaže i da ne bi menjao svoj životni put, mada bi se radije igrao sa unucima i pisao knjige...
Karadžić je u intervjuu Srni ocenio je da bi nezavisnost Srpske bila najbolja opcija, ali samo ako bi to bilo dogovoreno sporazumom tri strane.
U pisanom intervjuu agenciji Srna iz pritvora haškog tribunala gde se protiv njega vodi proces zbog optužbi za ratne zločine, on je istakao da ne bi žrtvovao mir za nezavisnost, kao i da ne sumnja da će sva tri naroda, pre ili kasnije, shvatiti da dominaciju niko neće moći da ostvari.
Karadžić smatra da je najrealističniji pravac za BiH - Dejton, te da je ono što je u njemu izmenjeno nelegalnim akcijama najlakše poništiti - legalnim odlukama.
On je naglasio da je lično sa ambasadorom Holbrukom i najbližim saradnicima kreirao prvih šest tačaka Dejtona koje su sada donekle izmenjene, kao i da mnogi pokušavaju da Dejtonski sporazum zauvek promene, posebno oni koji bi trebalo da ga, zapravo, primene.
Federacija od tri entiteta svojevremeno bi izbegla rat, smatra Karadžić i upozorava da bi svaki pokušaj centralizacije bio razoran za BiH, više nego što je bio za Jugoslaviju, a završio bi istim rezultatom - sve bi se raspalo.
Karadžić navodi da je potpuno pogrešno reći da je Republika Srpska nastala u ratu, jer je ona stvorena tri meseca pre rata, na bazi demokratskih prava, koja je priznavao svaki kasniji mirovni plan, i to u zgradi Skupštine predratne BiH.
Rat je izbio zato što su pokušali da ospore i vojno unište Republiku Srpsku, a ne zato što je ona formirana, pojasnio je nekadašnji lider Srpske i SDS-a.
Karadžić ocenjuje da Republika Srpska nije izneverila njegova očekivanja, podsećajući da su svojevremeno svi uticajni elementi u svetu u bili protiv nje. Ipak, sve njih su pobedili oni koji su bili spremni da daju svoje sinove u borbu - naglasio je on.
Bivši predsednik Srpske "duboko žali što su sva tri naroda patila - nizašta i ističe da još čeka da se pojavi hrabar muslimanski lider koji bi obavestio muslimanski narod da su Srbi prihvatili oba originalna muslimanska predloga: i gospodina Izetbegovića - da se BiH rearanžira u tri republike, i g. Zulfikarpašića - da BiH ostane jedinstvena, u Jugoslaviji".
Oni koji su hteli, i još hoće, sto odsto vlasti u sto odsto BiH - u potpunosti su odgovorni za rat i za sve patnje stanovništva BiH, poručio je Karadžić u intervjuu Srni.
Kada bi danas bio u situaciji da odlučuje, Karadžić ne bi davao saglasnost da iko ko osporava Republiku Srpsku ima ikakvu ulogu u zajedničkim organima BiH. Takvi mogu da rade šta hoće u Federaciji BiH, objasnio je on, ali nije prihvatljivo da budu u zajedničkim telima kada osporavaju pola BiH.
Karadžić ocenjuje da je velika stvar što u samoj Republici Srpskoj danas nema sporova o fundamentalnim stvarima, tako da ona ne može biti ugrožena ili uništena. Čim Republika Srpska bude bezbedna, treba da krene ekonomski napredak svake porodice i pojedinca u Srpskoj. Dakle: sloboda, opstanak Republike Srpske, kulturno i duhovno uzdizanje, a onda će ekonomija i druga polja da napreduju sama - zaključio je on.
Nekadašnji lider Republike Srpske i SDS-a ističe da bi bio za ulazak i Republike Srpske i Srbije u EU ako Unija ostane kakva je sada, bez prerogativa supranacionalne države, i ako bi Srpska i Srbija bile ravnopravni članovi.
Karadžić pojašnjava da se ne zna tačno šta će EU biti sutra i kakva će biti njena konačna slika, jer se ona menja iz dana u dan pod teretom ekonomske krize.
On poziva na opreznost i podseća da su se jugoslovenske republike osećale nekomforno u labavoj jugoslovenskoj federaciji, mnogo labavijoj nego što EU može uskoro postati, a sada žure da svoj suverenitet predaju novoj zajednici, u kojoj će svi bivši Jugosloveni imati znatno manju, beznačajniju ulogu nego što su je imali u Jugoslaviji.
Karadžić je u pisanom intervjuu Srni iz Haga, gde protiv njega traje proces zbog optužbi da je kriv za zločine tokom ratnih sukoba u BiH, istakao da bi opet, ako bi bio zahvaćen okolnostima kakve su bile devedesetih godina prošlog veka, ispunio svoje dužnosti, bez obzira na to koliko bi ga to koštalo.
Mada bi radije pisao knjige i igrao se sa unucima i praunucima kada dođu, nego se bavio politikom, Karadžić je naveo da je dužnost nešto što čoveka čini - čovekom, pogotovo ako se ona odnosi na njegove obaveze prema drugima.
Ima stvari koje se moraju obaviti bez zapitkivanja, i moraju biti obaljene u skladu sa srcem i dužnostima, zaključio je Radovan Karadžić i dodao da su članovi njegove porodice propatili mnogo više od njega, ali da nisu prigovarali, već su zajedno delili teškoće.
(Srna/MONDO)
U pisanom intervjuu agenciji Srna iz pritvora haškog tribunala gde se protiv njega vodi proces zbog optužbi za ratne zločine, on je istakao da ne bi žrtvovao mir za nezavisnost, kao i da ne sumnja da će sva tri naroda, pre ili kasnije, shvatiti da dominaciju niko neće moći da ostvari.
Karadžić smatra da je najrealističniji pravac za BiH - Dejton, te da je ono što je u njemu izmenjeno nelegalnim akcijama najlakše poništiti - legalnim odlukama.
On je naglasio da je lično sa ambasadorom Holbrukom i najbližim saradnicima kreirao prvih šest tačaka Dejtona koje su sada donekle izmenjene, kao i da mnogi pokušavaju da Dejtonski sporazum zauvek promene, posebno oni koji bi trebalo da ga, zapravo, primene.
Federacija od tri entiteta svojevremeno bi izbegla rat, smatra Karadžić i upozorava da bi svaki pokušaj centralizacije bio razoran za BiH, više nego što je bio za Jugoslaviju, a završio bi istim rezultatom - sve bi se raspalo.
Karadžić navodi da je potpuno pogrešno reći da je Republika Srpska nastala u ratu, jer je ona stvorena tri meseca pre rata, na bazi demokratskih prava, koja je priznavao svaki kasniji mirovni plan, i to u zgradi Skupštine predratne BiH.
Rat je izbio zato što su pokušali da ospore i vojno unište Republiku Srpsku, a ne zato što je ona formirana, pojasnio je nekadašnji lider Srpske i SDS-a.
Karadžić ocenjuje da Republika Srpska nije izneverila njegova očekivanja, podsećajući da su svojevremeno svi uticajni elementi u svetu u bili protiv nje. Ipak, sve njih su pobedili oni koji su bili spremni da daju svoje sinove u borbu - naglasio je on.
Bivši predsednik Srpske "duboko žali što su sva tri naroda patila - nizašta i ističe da još čeka da se pojavi hrabar muslimanski lider koji bi obavestio muslimanski narod da su Srbi prihvatili oba originalna muslimanska predloga: i gospodina Izetbegovića - da se BiH rearanžira u tri republike, i g. Zulfikarpašića - da BiH ostane jedinstvena, u Jugoslaviji".
Oni koji su hteli, i još hoće, sto odsto vlasti u sto odsto BiH - u potpunosti su odgovorni za rat i za sve patnje stanovništva BiH, poručio je Karadžić u intervjuu Srni.
Kada bi danas bio u situaciji da odlučuje, Karadžić ne bi davao saglasnost da iko ko osporava Republiku Srpsku ima ikakvu ulogu u zajedničkim organima BiH. Takvi mogu da rade šta hoće u Federaciji BiH, objasnio je on, ali nije prihvatljivo da budu u zajedničkim telima kada osporavaju pola BiH.
Karadžić ocenjuje da je velika stvar što u samoj Republici Srpskoj danas nema sporova o fundamentalnim stvarima, tako da ona ne može biti ugrožena ili uništena. Čim Republika Srpska bude bezbedna, treba da krene ekonomski napredak svake porodice i pojedinca u Srpskoj. Dakle: sloboda, opstanak Republike Srpske, kulturno i duhovno uzdizanje, a onda će ekonomija i druga polja da napreduju sama - zaključio je on.
Nekadašnji lider Republike Srpske i SDS-a ističe da bi bio za ulazak i Republike Srpske i Srbije u EU ako Unija ostane kakva je sada, bez prerogativa supranacionalne države, i ako bi Srpska i Srbija bile ravnopravni članovi.
Karadžić pojašnjava da se ne zna tačno šta će EU biti sutra i kakva će biti njena konačna slika, jer se ona menja iz dana u dan pod teretom ekonomske krize.
On poziva na opreznost i podseća da su se jugoslovenske republike osećale nekomforno u labavoj jugoslovenskoj federaciji, mnogo labavijoj nego što EU može uskoro postati, a sada žure da svoj suverenitet predaju novoj zajednici, u kojoj će svi bivši Jugosloveni imati znatno manju, beznačajniju ulogu nego što su je imali u Jugoslaviji.
Karadžić je u pisanom intervjuu Srni iz Haga, gde protiv njega traje proces zbog optužbi da je kriv za zločine tokom ratnih sukoba u BiH, istakao da bi opet, ako bi bio zahvaćen okolnostima kakve su bile devedesetih godina prošlog veka, ispunio svoje dužnosti, bez obzira na to koliko bi ga to koštalo.
Mada bi radije pisao knjige i igrao se sa unucima i praunucima kada dođu, nego se bavio politikom, Karadžić je naveo da je dužnost nešto što čoveka čini - čovekom, pogotovo ako se ona odnosi na njegove obaveze prema drugima.
Ima stvari koje se moraju obaviti bez zapitkivanja, i moraju biti obaljene u skladu sa srcem i dužnostima, zaključio je Radovan Karadžić i dodao da su članovi njegove porodice propatili mnogo više od njega, ali da nisu prigovarali, već su zajedno delili teškoće.
(Srna/MONDO)
