Bivša medicinska sestra Lekara bez granica Kristina Šmic posvedočila je danas na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da je Vojska Republike Srpske "deportovala" civilno stanovništvo, od kojeg je odvojila vojno sposobne muškarce, u danima pošto je zauzela Srebrenicu u julu 1995.
Tadašnji predsednik RS i vrhovni komandant VRS optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana koje su snage bosanskih Srba streljale posle osvajanja Srebrenice 11. jula 1995, kao i za progon hiljada žena, dece i staraca na teritoriju pod kontrolom vlasti u Sarajevu.
Civile koje je videla u blizini baze Unprofora u Potočarima kod Srebrenice, svedokinja je opisala kao "užasnute" i "apatične", rekavši da oni nisu imali dovoljno hrane i vode.
Ona se u Potočarima brinula o ranjenima i bolesnima iz srebreničke bolnice koji su bili prebačeni u malu kliniku Unprofora pre nego što su 17. jula evakuisani.
Šmicova je posvedočila da je VRS dozvolila i sedmorici vojno sposobnih Muslimana, koji su radili za Lekare bez gradnica, da s njom i lekarom koji je predvodio misiju napuste Potočare, iako su se srpski oficiri jedno vreme tome protivili.
Jedan lokalni radnik Lekara bez granica, međutim, odbio je njen poziv da 13. jula uđe u bazu Unprofora sa ostalima i ostao je s porodicom.
Njegovu identifikacionu karticu te međunarodne organizacije, tužiteljka je prikazala u sudnici, precizirajući da je naknadno pronađena u jednoj od masovnih grobnica u okolini Zvornika.
Karadžić, koji se brani sam, tvrdio je, unakrsno ispitujući svedokinju, da je on naredio da lokalnom osoblju Lekara bez granica bude dozvoljeno da napuste Potočare.
Kristina Šmic je odgovorila da za to nije znala, ali da su joj oficiri VRS rekli da je osoblje "abolirano".
Na sugestiju optuženog da je muslimansko stanovništvo samo želelo da napusti Srebrenicu, svedokinja je uzvratila da su "oni bili primorani da odu zato što nisu mogli da ostanu pred VRS koja je napredovala".
Šmicova je posvedočila i da joj je 13. jula 1995. u Potočarima jedan mlađi Musliman predao jednogodišnju ćerku, rekavši da joj je majka mrtva.
Tog Muslimana zatim je odveo srpski vojnik.
Svedokinja je rekla da je dete potom predala Crvenom krstu koji ga je evakuisao u Tuzlu, gde se ispostavilo da je majka ipak živa.
Posle Šmicove, svedočenje iza zatvorenih vrata na suđenju Karadžiću počeo je zaštićeni svedok optužbe KDŽ-391.
Svedočenje na zatvorenoj sednici najviši je nivo zaštite identiteta svedoka pred Tribunalom.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno sutra.
Bivši predsednik RS optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.
(Beta)
Tadašnji predsednik RS i vrhovni komandant VRS optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana koje su snage bosanskih Srba streljale posle osvajanja Srebrenice 11. jula 1995, kao i za progon hiljada žena, dece i staraca na teritoriju pod kontrolom vlasti u Sarajevu.
Civile koje je videla u blizini baze Unprofora u Potočarima kod Srebrenice, svedokinja je opisala kao "užasnute" i "apatične", rekavši da oni nisu imali dovoljno hrane i vode.
Ona se u Potočarima brinula o ranjenima i bolesnima iz srebreničke bolnice koji su bili prebačeni u malu kliniku Unprofora pre nego što su 17. jula evakuisani.
Šmicova je posvedočila da je VRS dozvolila i sedmorici vojno sposobnih Muslimana, koji su radili za Lekare bez gradnica, da s njom i lekarom koji je predvodio misiju napuste Potočare, iako su se srpski oficiri jedno vreme tome protivili.
Jedan lokalni radnik Lekara bez granica, međutim, odbio je njen poziv da 13. jula uđe u bazu Unprofora sa ostalima i ostao je s porodicom.
Njegovu identifikacionu karticu te međunarodne organizacije, tužiteljka je prikazala u sudnici, precizirajući da je naknadno pronađena u jednoj od masovnih grobnica u okolini Zvornika.
Karadžić, koji se brani sam, tvrdio je, unakrsno ispitujući svedokinju, da je on naredio da lokalnom osoblju Lekara bez granica bude dozvoljeno da napuste Potočare.
Kristina Šmic je odgovorila da za to nije znala, ali da su joj oficiri VRS rekli da je osoblje "abolirano".
Na sugestiju optuženog da je muslimansko stanovništvo samo želelo da napusti Srebrenicu, svedokinja je uzvratila da su "oni bili primorani da odu zato što nisu mogli da ostanu pred VRS koja je napredovala".
Šmicova je posvedočila i da joj je 13. jula 1995. u Potočarima jedan mlađi Musliman predao jednogodišnju ćerku, rekavši da joj je majka mrtva.
Tog Muslimana zatim je odveo srpski vojnik.
Svedokinja je rekla da je dete potom predala Crvenom krstu koji ga je evakuisao u Tuzlu, gde se ispostavilo da je majka ipak živa.
Posle Šmicove, svedočenje iza zatvorenih vrata na suđenju Karadžiću počeo je zaštićeni svedok optužbe KDŽ-391.
Svedočenje na zatvorenoj sednici najviši je nivo zaštite identiteta svedoka pred Tribunalom.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno sutra.
Bivši predsednik RS optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.