Predsedništvo Hrvatskog sabora odlučilo je danas većinom glasova da Sabor više neće biti pokrovitelj komemoracije ustašama i domobranima.
Komemoracija žrtvama jugoslovenskih partizana u austrijskom mestu Blajburg, koja se obeležava 15. maja, pod pokroviteljstvom Sabora ostaje još ove godine, kaže predsednik Sabora Boris Šprem.
U zaključku Predsedništva navodi se da je potrebno kao dan sećanja 18. novembra, uz Dan sećanja na žrtve Vukovara, obeležavati i sve žrtve pale za hrvatsku nezavisnost i slobodu i da se 23. avgusta kao Evropski dan sećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritativnih režima ubuduće aktivnije obeležava u Hrvatskoj.
"Kako se istoričari u Evropi, pa i u Hrvatskoj, slažu da u potpunosti nisu moguća objektivna tumačenja činjenica i da o istoriji ne odlučuju političke stranke, niti parlamenti, predsedništvo Hrvatskog sabora smatra da ne bi trebalo nametati mišljenja o zbivanjima na Blajburškom polju i takozvanom Križnom putu. Zbog toga Hrvatski sabor ne bi trebalo da bude pokrovitelj samo obeležavanja 15. maja na Blajburškom polju, već i žrtava koje su pale za slobodu Hrvatske", ističe Predsedništvo Sabora.
Istovremeno, predsedništvo Sabora će ove godine dati 500.000 kuna (67.000 evra) za ovogodišnju komemoraciju na Blajburškom polju, pošto su za to već obezbeđena sredstva iz budžeta.
Šprem je najavio da će se raspravom u septembru doći do ustanovljavanja koje bi bilo mesto u Hrvatskoj najbolje za obeležavanje žrtava Križnog puta.
Potpredsednica Sabora i šefica HDZ-a Jadranka Kosor, čiji je stav bio u manjini, izjavila je da je to licemerno.
"Odluka većine je da Sabor ne bude pokrovitelj, ali da isplati novac, što mislim da je licemerno jer nije bilo dovoljno hrabrosti u vladajućima da idu do kraja", rekla je Kosor.
Ukidanje pokroviteljstva zatražio je istoričar Danijel Ivin, a podržao i predsednik Ivo Josipović koji je naglasio da žrtvama treba odati počast, ali da su se na Blajbugu često dešavala stvari koje nisu u duhu hrvatskog ustava.
(Tanjug)
U zaključku Predsedništva navodi se da je potrebno kao dan sećanja 18. novembra, uz Dan sećanja na žrtve Vukovara, obeležavati i sve žrtve pale za hrvatsku nezavisnost i slobodu i da se 23. avgusta kao Evropski dan sećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritativnih režima ubuduće aktivnije obeležava u Hrvatskoj.
"Kako se istoričari u Evropi, pa i u Hrvatskoj, slažu da u potpunosti nisu moguća objektivna tumačenja činjenica i da o istoriji ne odlučuju političke stranke, niti parlamenti, predsedništvo Hrvatskog sabora smatra da ne bi trebalo nametati mišljenja o zbivanjima na Blajburškom polju i takozvanom Križnom putu. Zbog toga Hrvatski sabor ne bi trebalo da bude pokrovitelj samo obeležavanja 15. maja na Blajburškom polju, već i žrtava koje su pale za slobodu Hrvatske", ističe Predsedništvo Sabora.
Istovremeno, predsedništvo Sabora će ove godine dati 500.000 kuna (67.000 evra) za ovogodišnju komemoraciju na Blajburškom polju, pošto su za to već obezbeđena sredstva iz budžeta.
Šprem je najavio da će se raspravom u septembru doći do ustanovljavanja koje bi bilo mesto u Hrvatskoj najbolje za obeležavanje žrtava Križnog puta.
Potpredsednica Sabora i šefica HDZ-a Jadranka Kosor, čiji je stav bio u manjini, izjavila je da je to licemerno.
"Odluka većine je da Sabor ne bude pokrovitelj, ali da isplati novac, što mislim da je licemerno jer nije bilo dovoljno hrabrosti u vladajućima da idu do kraja", rekla je Kosor.
Ukidanje pokroviteljstva zatražio je istoričar Danijel Ivin, a podržao i predsednik Ivo Josipović koji je naglasio da žrtvama treba odati počast, ali da su se na Blajbugu često dešavala stvari koje nisu u duhu hrvatskog ustava.
(Tanjug)
