Evropska komisija je zabrinuta zato što je nova vlada postavila partijske kadrove u kompanije koje kontroliše država. Reforme ka evrospkim standardima napreduju dobro ali se od Zagreba zahteva "nulta tolerancija na korupciju".
Evropska komisija je uputila i zamerke vladi hrvatskog premijera Zorana Milanovića zbog odluke da u upravne odbore javnih kompanija postavi ministre ili visoke partijske zvaničnike.
"Neki prvi koraci hrvatske vlade izazivaju zabrinutost", kaže se u izveštaju i navodi da se to odnosi na Zakon o sprečavanju sukoba interesa, iako nije navedeno o kojim kompanijama je reč. U Hrvatskoj javnosti i medijima je u slučajevima kompanija INA i Hrvatske elektroprivrede bilo kritika na račun sukoba interesa.
Evropska komisija je ocenila u redovnom izveštaju da je Hrvatska ostvarila znatan napredak u usvajanju zakona EU ali od Zagreba se zahteva "nulta tolerancija na korupciju".
Komisija u Briselu je objavila polugodišnji izveštaj o nadziranoj primeni već potpisanog ugovora o članastvu EU-Hrvatska u tri ključna poglavlja - pravosuđu i temeljnim pravima, pravdi, slobodama i bezbednosti, kao i tržišnoj konkurenciji.
Ovu "nadziranu primenu" sadržine već potpisanog sporazuma do trenutka ulaska u članstvo EU je prvi put uvela u slučaju Hrvatske.
To će biti uslov i za druge države kandidate za ulazak u redove Unije, s tim što će se najpre pokrenuti pregovori o ključnim poglavljima pravosuđa, vladavine zakona i temeljnim slobodama.
Evropska komisija je istakla da su u Hrvatskoj "nastavili da nezavisno deluju i državni pravosudni savet i savet državnog tužilaštva" i da se reforma pravosuđa uglavnom sprovodi kako je predviđeno.
Komisija je, ipak, podvukla da "Hrvatska treba da obezbedi snažan mehanizam za sprečavanje korupcije u državnim preduzećima", kao i da je "nužno razvijati koncept političke odgovornosti i nulte tolerancije na korupciju".
Hrvatska je, navodi se u izveštaju, "postigla znatan stepen usklađenosti s evropskom pravnom tekovinom (acquis communautaire)", ali se podvlači da su "u interesu Hrvatske i EU, nužni dodatni napori i sve mere da bi se obezbedila puna spremnost te zemlje za članstvo do prvog jula 2013".
Evropska komisija je, pored ostalog, vlastima u Zagrebu uputila pohvale zbog početka suđenja za ratne zločine nad srpskim civilima u Grubarima.
Navedeno je da su preduzete mere za zaštitu svedoka, da je nova vlada stupila u kontakt sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom s ciljem rešvanja mogućih negativnih posledica zakona, kojim su proglašeni ništavnim pravni akti bivše JNA, SFRJ i Srbije, a koji je donela bivša hrvatska vlada u januaru 2011.
"Međutim, pitanje nekažnjivosti za ratne zločine ostaje velikih izazov u Hrvatskoj", stavlja do znanja Evropska komisija i dodaje da još treba pokrenuti sudske postupke za većinu ratnih zločina.
Kad je reč o poglavlju tržišne konkurencije, u izveštaju je ukazano na "dobar napredak" u primeni nužnih merila i zahteva, ali je naglašeno da se moraju hitno sprovesti privatizacija kompanija Brodosplit, stečajni postupak za brodogradilište Kraljevica i pokretanje privatizacije brodogradilišta Treći maj.
(Beta)
"Neki prvi koraci hrvatske vlade izazivaju zabrinutost", kaže se u izveštaju i navodi da se to odnosi na Zakon o sprečavanju sukoba interesa, iako nije navedeno o kojim kompanijama je reč. U Hrvatskoj javnosti i medijima je u slučajevima kompanija INA i Hrvatske elektroprivrede bilo kritika na račun sukoba interesa.
Evropska komisija je ocenila u redovnom izveštaju da je Hrvatska ostvarila znatan napredak u usvajanju zakona EU ali od Zagreba se zahteva "nulta tolerancija na korupciju".
Komisija u Briselu je objavila polugodišnji izveštaj o nadziranoj primeni već potpisanog ugovora o članastvu EU-Hrvatska u tri ključna poglavlja - pravosuđu i temeljnim pravima, pravdi, slobodama i bezbednosti, kao i tržišnoj konkurenciji.
Ovu "nadziranu primenu" sadržine već potpisanog sporazuma do trenutka ulaska u članstvo EU je prvi put uvela u slučaju Hrvatske.
To će biti uslov i za druge države kandidate za ulazak u redove Unije, s tim što će se najpre pokrenuti pregovori o ključnim poglavljima pravosuđa, vladavine zakona i temeljnim slobodama.
Evropska komisija je istakla da su u Hrvatskoj "nastavili da nezavisno deluju i državni pravosudni savet i savet državnog tužilaštva" i da se reforma pravosuđa uglavnom sprovodi kako je predviđeno.
Komisija je, ipak, podvukla da "Hrvatska treba da obezbedi snažan mehanizam za sprečavanje korupcije u državnim preduzećima", kao i da je "nužno razvijati koncept političke odgovornosti i nulte tolerancije na korupciju".
Hrvatska je, navodi se u izveštaju, "postigla znatan stepen usklađenosti s evropskom pravnom tekovinom (acquis communautaire)", ali se podvlači da su "u interesu Hrvatske i EU, nužni dodatni napori i sve mere da bi se obezbedila puna spremnost te zemlje za članstvo do prvog jula 2013".
Evropska komisija je, pored ostalog, vlastima u Zagrebu uputila pohvale zbog početka suđenja za ratne zločine nad srpskim civilima u Grubarima.
Navedeno je da su preduzete mere za zaštitu svedoka, da je nova vlada stupila u kontakt sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom s ciljem rešvanja mogućih negativnih posledica zakona, kojim su proglašeni ništavnim pravni akti bivše JNA, SFRJ i Srbije, a koji je donela bivša hrvatska vlada u januaru 2011.
"Međutim, pitanje nekažnjivosti za ratne zločine ostaje velikih izazov u Hrvatskoj", stavlja do znanja Evropska komisija i dodaje da još treba pokrenuti sudske postupke za većinu ratnih zločina.
Kad je reč o poglavlju tržišne konkurencije, u izveštaju je ukazano na "dobar napredak" u primeni nužnih merila i zahteva, ali je naglašeno da se moraju hitno sprovesti privatizacija kompanija Brodosplit, stečajni postupak za brodogradilište Kraljevica i pokretanje privatizacije brodogradilišta Treći maj.
(Beta)
