U blizini ostrva Vis zapažen je veliki kit dužine 15 metara, javljaju hrvatski mediji.
Istraživači su opazili velikog kita u blizini severne strane ostrva Vis. Odrasla jedinka, čija veličina je procenjena na 15 - 16 metara, bila je u dobroj formi.
Na koži nije bilo većeg broja parazitskih rakova, što je dodatno uverilo istraživače u dobro stanje životinje.
Tokom gotovo dva sata posmatranja, ponašanje kita upućivalo je da se hrani i/ili traži hranu.
Prvo opažanje bilo je 12. aprila kada su kita u Viškom kanalu opazili ribari.
Nakon toga 22. aprila stigla je dojava i snimci o opažanju nekoliko velikih kitova u blizini viške uvale te sa severne strane ostrva Vis i prema ostrvu Sv. Andriji.
Veliki kit (Balaenoptera physalus) druga je po veličini životinja na svetu. Vrsta živi u gotovo svim morima i okeanima sveta. Njihova veličina u Sredozemnom moru uglavnom je do 20 metara, a najveći zabeleženi primerak imao je 25,6 metara.
Veliki kitovi trajno žive u Sredozemnom moru i jedina su populacija koja ne migrira prema polarnim područjima tokom leta radi hranjenja. Upravo zbog te relativne izolovanosti i malog broja jedinki koje ulaze i/ili izlaze iz Sredozemlja u Atlantski okean, sredozemna populacija i genetički je različita od atlantske.
Procenjuje se da njihov broj u Sredozemnom moru nije veći od nekoliko hiljada što ovu populaciju čini ugroženom. U Sredozemnom moru veliki kitovi žive uglavnom u zapadnom delu, dok je pojavljivanje u istočnom delu retko.
Kitovi su miroljubivi i za ljude potpuno bezopasni u slučaju da ih ne uznemiravamo i proganjamo. Svi kitovi u Hrtavstkoj zakonom su zaštićeni te je zabranjeno njihovo proganjanje, maltretiranje i uznemiravanje.
(Srna)
Na koži nije bilo većeg broja parazitskih rakova, što je dodatno uverilo istraživače u dobro stanje životinje.
Tokom gotovo dva sata posmatranja, ponašanje kita upućivalo je da se hrani i/ili traži hranu.
Prvo opažanje bilo je 12. aprila kada su kita u Viškom kanalu opazili ribari.
Nakon toga 22. aprila stigla je dojava i snimci o opažanju nekoliko velikih kitova u blizini viške uvale te sa severne strane ostrva Vis i prema ostrvu Sv. Andriji.
Veliki kit (Balaenoptera physalus) druga je po veličini životinja na svetu. Vrsta živi u gotovo svim morima i okeanima sveta. Njihova veličina u Sredozemnom moru uglavnom je do 20 metara, a najveći zabeleženi primerak imao je 25,6 metara.
Veliki kitovi trajno žive u Sredozemnom moru i jedina su populacija koja ne migrira prema polarnim područjima tokom leta radi hranjenja. Upravo zbog te relativne izolovanosti i malog broja jedinki koje ulaze i/ili izlaze iz Sredozemlja u Atlantski okean, sredozemna populacija i genetički je različita od atlantske.
Procenjuje se da njihov broj u Sredozemnom moru nije veći od nekoliko hiljada što ovu populaciju čini ugroženom. U Sredozemnom moru veliki kitovi žive uglavnom u zapadnom delu, dok je pojavljivanje u istočnom delu retko.
Kitovi su miroljubivi i za ljude potpuno bezopasni u slučaju da ih ne uznemiravamo i proganjamo. Svi kitovi u Hrtavstkoj zakonom su zaštićeni te je zabranjeno njihovo proganjanje, maltretiranje i uznemiravanje.
(Srna)
