Veštak optužbe za demografiju Eva Tabo izjavila je na suđenju Radovanu Karadžiću da je iz Srebrenice u julu 1995, nestalo 7.905 muslimanskih muškaraca.
Pozivajući se na januarske podatke Međunarodne komisije za nestala lica (ICMP), Tabo je svedočila da je su do sada u masovnim grobnicama u okolini Zvornika nađeni i analizom DNK identifikovani posmrtni ostaci 6.241 žrtve.
Po optužnici koja Karadžića tereti za genocid u Srebenici, Vojska Republike Srpske je u danima pošto je osvojila Srebrenicu 11. jula 1995, na u okolini Zvornika streljala više od 7.000 zarobljenih srebreničkih Muslimana. U to vreme, Karadžić je bio predsednik RS i vrhovni komandant njene vojske.
Svedočeći u martu na procesu Karadžiću, jedan od direktora ICMP Tomas Parsons (Thomas) izjavio je da je Komisija, po poslednjim podacima, identifikovala 6.606 ubijenih iz Srebrenice.
Kao mesto nestanka većine žrtava, Tabo je danas navela Potočare gde je muslimansko stanovništvo na dan pada Srebrenice pobeglo pred snagama VRS, tražeći utočište u blizini tamošnje baze holandskog bataljona Unprofora.
Srpski vojnici su, tokom narednih dana, žene i decu prebacili u okolinu Tuzle, ali su pre toga odvojili i zadržali muškarce, koji su kasnije streljani.
Unakrsno ispitujući svedokinju, Karadžić je dovodio u pitanje valjanost metoda koji je ona primenila.
Tabo je prethodno objasnila da je do rezultata o promeni u demografskoj slici Srebrenice došla ukrštanjem podataka sa popisa stanovništva iz 1991. i biračkih spiskova iz 1997. sa listama nestalih Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta i haškog tužilaštva i spiskovima srebreničkih žrtava koje je identifikovala ICMP.
Karadžić koji se brani sam, tvrdio je da Tabo nije upotrebila birački spisak iz 1996. zato što je "manje povoljan za zagovornike genocida", ali je ona to negirala, rekavši da je spisak iz 1997. bio bolji uzorak, zato što su se mnoge izbeglice vratile u BiH.
Optuženi je sugerisao i da demograf nije mogao pouzdano utvrditi da su u Sarajevu od aprila do septembra 1992. ubijene 2.082 osobe, među njima 1.811 Muslimana, većinom civila.
Po Karadžiću, to nije moglo biti utvrdjeno na osnovu uzorka, zato što je stanovništvo iz grada izlazilo kroz "frekventni" tunel ispod aerodroma, te "u tom smislu, grad i nije bio pod opsadom".
Uprkos postojanju tunela, za koji je rekla da je služio za dopremanje humanitarne pomoći, po rečima Eve Tabo, nije bilo velikog pomeranja stanovništva iz Sarajeva, a naročito ne u Sarajevo tokom rata.
Ona je ostala pri iskazu da udeo civila u ukupnom broju žrtava u Sarajevu navodi na zaključak da su oni bili nameran cilj VRS.
Karadžić je optužen za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada 1992-95. Karadžić, koji je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje "plavih šlemova" UN, nastaviće sutra unakrsno ispitivanje.
(Beta)
Po optužnici koja Karadžića tereti za genocid u Srebenici, Vojska Republike Srpske je u danima pošto je osvojila Srebrenicu 11. jula 1995, na u okolini Zvornika streljala više od 7.000 zarobljenih srebreničkih Muslimana. U to vreme, Karadžić je bio predsednik RS i vrhovni komandant njene vojske.
Svedočeći u martu na procesu Karadžiću, jedan od direktora ICMP Tomas Parsons (Thomas) izjavio je da je Komisija, po poslednjim podacima, identifikovala 6.606 ubijenih iz Srebrenice.
Kao mesto nestanka većine žrtava, Tabo je danas navela Potočare gde je muslimansko stanovništvo na dan pada Srebrenice pobeglo pred snagama VRS, tražeći utočište u blizini tamošnje baze holandskog bataljona Unprofora.
Srpski vojnici su, tokom narednih dana, žene i decu prebacili u okolinu Tuzle, ali su pre toga odvojili i zadržali muškarce, koji su kasnije streljani.
Unakrsno ispitujući svedokinju, Karadžić je dovodio u pitanje valjanost metoda koji je ona primenila.
Tabo je prethodno objasnila da je do rezultata o promeni u demografskoj slici Srebrenice došla ukrštanjem podataka sa popisa stanovništva iz 1991. i biračkih spiskova iz 1997. sa listama nestalih Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta i haškog tužilaštva i spiskovima srebreničkih žrtava koje je identifikovala ICMP.
Karadžić koji se brani sam, tvrdio je da Tabo nije upotrebila birački spisak iz 1996. zato što je "manje povoljan za zagovornike genocida", ali je ona to negirala, rekavši da je spisak iz 1997. bio bolji uzorak, zato što su se mnoge izbeglice vratile u BiH.
Optuženi je sugerisao i da demograf nije mogao pouzdano utvrditi da su u Sarajevu od aprila do septembra 1992. ubijene 2.082 osobe, među njima 1.811 Muslimana, većinom civila.
Po Karadžiću, to nije moglo biti utvrdjeno na osnovu uzorka, zato što je stanovništvo iz grada izlazilo kroz "frekventni" tunel ispod aerodroma, te "u tom smislu, grad i nije bio pod opsadom".
Uprkos postojanju tunela, za koji je rekla da je služio za dopremanje humanitarne pomoći, po rečima Eve Tabo, nije bilo velikog pomeranja stanovništva iz Sarajeva, a naročito ne u Sarajevo tokom rata.
Ona je ostala pri iskazu da udeo civila u ukupnom broju žrtava u Sarajevu navodi na zaključak da su oni bili nameran cilj VRS.
Karadžić je optužen za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada 1992-95. Karadžić, koji je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje "plavih šlemova" UN, nastaviće sutra unakrsno ispitivanje.
(Beta)
