Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je da će "glavno pitanje" tokom njegove predstojeće posete Beogradu biti "kako je moguće da se Ratko Mladić toliko dugo skrivao" i "ko mu je u tome pomagao".
Tokom susreta sa stranim dopisnicima u Hagu, Bramerc je više puta rekao da o rezultatima istrage srpskih vlasti o dugogodišnjem skrivanju Mladića "nije skoro dobio nikakve zvanične informacije", naglašavajući da je time "iznenađen".
Isti odgovor, Bramerc je ponovio i na pitanje Bete da li je upoznat sa nedavnom izjavom srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića da je Mladićevo kretanje do hapšenja, krajem maja prošle godine, u najvećoj meri rekonstruisano.
U intervjuu beogradskom dnevniku Danas, Vukčević je 2. maja rekao da je Mladićevo kretanje od juna 2005. "u najvećoj meri jeste"
rekonstruisano i da će osobe koje su mu pomagale biti krivično gonjene.
Bramerc je precizirao da očekuje da u razgovorima u Beogradu, kasnije ovog meseca, dobije više detalja o tome.
Najavljujući da će u Beogradu zatražiti i informacije o ponovljenom suđenju Mladićevim jatacima, Bramerc je izjavio da je "razočaravajuće" što u Srbiji "niko nikada nije osuđen za pomaganje" u skrivanju osobama koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine.
Ocenjujući saradnju sa srpskim tužilaštvom kao "dobru i profesionalnu", Bramerc je, međutim, napomenuo da ga to ne sprečava da vlasti i pravosuđe u Srbiji kritikuje.
Glavni tužilac je naznačio da je istraga o Mladićevom skrivanju potpuno u domenu vlasti Srbije, a ne Tribunala, te da njegovo insistiranje da se utvrdi ko je pomagao Mladiću ne znači postavljanje nikakvog "novog uslova" Srbiji.
Haško tužilaštvo je, po njegovim rečima, s druge strane, "nadležno da oceni saradnju Srbije", a razotkrivanje mreže koja je Mladiću pomagala i utvrđivanje gde je on bio vidi kao nastavak te saradnje, čiji je glavni deo uspešno okončan hapšenjem Mladića i Radovana Karadžića.
Bramerc je podsetio da je o neophodnosti da se utvrdi kako se Mladić tako dugo skrivao i ko mu je pomagao govorio u prošlom izveštaju Savetu bezbednosti UN u decembru.
Naglasio je da će od odgovora koje bude dobio tokom majske posete Beogradu zavisiti hoće li istragu o Mladićevom skrivanju pomenuti i u predstojećem junskom izveštaju Savetu bezbednosti.
Glavni tužilac je sugerisao i da je "u interesu same Srbije" da se utvrdi da li je i ko iz državnog aparata pomagao Mladiću, naglasavajući da on to ne tvrdi, ali da i ne isključuje tu mogućnost. Bramerc je podvukao i da haško tužilaštvo ne vodi odvojenu istragu o Mladićevom skrivanju.
Suđenje generalu Mladiću, čiji je početak zakazan za 16. maj, Bramerc je nazvao "veoma važnim", podsećajući da mnogi nisu verovali da će bivšem komandandu VRS ikada biti suđeno.
Uz napomenu da će proces početi 17 godina pošto je Tribunal prvi put optužio Mladića, Bramerc je najavio da će tužilaštvo u spis uvesti iskaze ukupno 411 svedoka, ali da će se samo 141 svedok pojaviti u sudnici, dok će izjave ostalih biti priložene u pisanom obliku.
Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.
Vlasti Srbije uhapsile su Mladića 25. maja prošle godine u Lazarevu kod Beograda, a šest dana kasnije izručile su ga Tribunalu. Mladić je u prvim pojavljivanjima pred sudom, početkom juna i jula prošle godine, odbio da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno, u skladu sa pravilima, da je on izjavio da nije kriv.
(Beta)
Isti odgovor, Bramerc je ponovio i na pitanje Bete da li je upoznat sa nedavnom izjavom srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića da je Mladićevo kretanje do hapšenja, krajem maja prošle godine, u najvećoj meri rekonstruisano.
U intervjuu beogradskom dnevniku Danas, Vukčević je 2. maja rekao da je Mladićevo kretanje od juna 2005. "u najvećoj meri jeste"
rekonstruisano i da će osobe koje su mu pomagale biti krivično gonjene.
Bramerc je precizirao da očekuje da u razgovorima u Beogradu, kasnije ovog meseca, dobije više detalja o tome.
Najavljujući da će u Beogradu zatražiti i informacije o ponovljenom suđenju Mladićevim jatacima, Bramerc je izjavio da je "razočaravajuće" što u Srbiji "niko nikada nije osuđen za pomaganje" u skrivanju osobama koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine.
Ocenjujući saradnju sa srpskim tužilaštvom kao "dobru i profesionalnu", Bramerc je, međutim, napomenuo da ga to ne sprečava da vlasti i pravosuđe u Srbiji kritikuje.
Glavni tužilac je naznačio da je istraga o Mladićevom skrivanju potpuno u domenu vlasti Srbije, a ne Tribunala, te da njegovo insistiranje da se utvrdi ko je pomagao Mladiću ne znači postavljanje nikakvog "novog uslova" Srbiji.
Haško tužilaštvo je, po njegovim rečima, s druge strane, "nadležno da oceni saradnju Srbije", a razotkrivanje mreže koja je Mladiću pomagala i utvrđivanje gde je on bio vidi kao nastavak te saradnje, čiji je glavni deo uspešno okončan hapšenjem Mladića i Radovana Karadžića.
Bramerc je podsetio da je o neophodnosti da se utvrdi kako se Mladić tako dugo skrivao i ko mu je pomagao govorio u prošlom izveštaju Savetu bezbednosti UN u decembru.
Naglasio je da će od odgovora koje bude dobio tokom majske posete Beogradu zavisiti hoće li istragu o Mladićevom skrivanju pomenuti i u predstojećem junskom izveštaju Savetu bezbednosti.
Glavni tužilac je sugerisao i da je "u interesu same Srbije" da se utvrdi da li je i ko iz državnog aparata pomagao Mladiću, naglasavajući da on to ne tvrdi, ali da i ne isključuje tu mogućnost. Bramerc je podvukao i da haško tužilaštvo ne vodi odvojenu istragu o Mladićevom skrivanju.
Suđenje generalu Mladiću, čiji je početak zakazan za 16. maj, Bramerc je nazvao "veoma važnim", podsećajući da mnogi nisu verovali da će bivšem komandandu VRS ikada biti suđeno.
Uz napomenu da će proces početi 17 godina pošto je Tribunal prvi put optužio Mladića, Bramerc je najavio da će tužilaštvo u spis uvesti iskaze ukupno 411 svedoka, ali da će se samo 141 svedok pojaviti u sudnici, dok će izjave ostalih biti priložene u pisanom obliku.
Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.
Vlasti Srbije uhapsile su Mladića 25. maja prošle godine u Lazarevu kod Beograda, a šest dana kasnije izručile su ga Tribunalu. Mladić je u prvim pojavljivanjima pred sudom, početkom juna i jula prošle godine, odbio da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno, u skladu sa pravilima, da je on izjavio da nije kriv.
(Beta)
