Profesor Pravnog fakulteta Milan Popović, glavni urednik nedeljnika "Monitor" Esad Kočan i poslanik Pokreta za promene Koča Pavlović podneli su krivičnu prijavu protiv lidera DPS-a Mila Ðukanovića i Vrhovne državne tužiteljke Ranke Čarapić.
Oni su, kako prenose podgorički mediji, podneli krivičnu prijavu zbog ratnog zločina "deportacija izbeglica iz BiH vlastima Republike Srpske 1992, i pomaganja počiniocima zločina da izbegnu pravdu".
Krivičnom prijavom, čije kopije su poslate Vladi i Skupštini Crne Gore, kao "domaćoj i međunarodnoj demokratskoj javnosti", oni traže krivičnu odgovornost i celog tadašnjeg vrha crnogorske vlasti, kao i saradnika Čarapićeve u tužilaštvu.
"Slučaj departacija" 1992. godine obuhvata više od 150 izbeglica iz BiH, Bošnjaka i Srba, koji su nakon hapšenja u Crnoj Gori predati vlastima Republike Srpske. Mnogima od njih se od tada gubi svaki trag.
Za taj zločin je suđeno devetorici policijskih službenika, koji su krajem marta ove godine oslobođeni u prvostepenom postupku zbog nedostatka dokaza.
Popović, Kočan i Pavlović, kao ključni dokaz, navode svedočenje Momira Bulatovića u Višem sudu u novembru 2010. godine, koji je u vreme izvršenja tog zločina bio šef države.
"Bulatović je pred sudom nedvosmisleno potvrdio: svi smo sve znali, a Milo najviše. U celini, svedočenje Bulatovića bilo je istovremeno i samooptuživanje celokupnog crnogorskog državnog vrha 1992, a posebno i najviše Ðukanovića, u vreme izvršenja zločina prvog ministra odnosno predsednika Vlade Crne Gore", navodi se, između ostalog, u prijavi, prenose podgorički mediji.
Mediji navode da 24-sata nakon tog "samooptužujćeg svedočenja", "tužilaštvo koje je makar minimalno profesionalno i autonomno, koje nije partijski ili drugačije zarobljeno, proširilo bi optužnicu, makar na dvojicu, svedočenjem apostrofiranih, najviših i najodgovornijih funkcionera izvršne vlasti".
"Naprotiv, jednoipogodišnjim ćutanjem, nereagovanjem i nepostupanjem po ovom svedočenju, Vrhovno državno tužilašto je samo sebe svrstalo u krug najodgovornijih saučesnika, odnosno pomagača počiniocima ovog zločina da izbjegnu pravdu”, navodi se u prijavi.
Navedena trojica optužuju Ðukanovića da je opstrukcijom celokupnog državnog aparata želeo da izbegne sopstvenu odgovornost za taj zločin, navodeći i činjenicu da je, od 1989. do danas, najpre kao višestruki predsednik vlade i države, a danas, i kao predsednik vladajuće partije, nesporno politički najmoćniji pojedinac, funkcioner i oligarh Crne Gore.
Podnosioci krivične prijave ocenjuju da svi navedeni neposredni i posredni dokazi jasno upućuju na najveću odgovornost najviših instanci crnogorske izvršne i pravosudne vlasti u tom zločinu.
(Tanjug)
Krivičnom prijavom, čije kopije su poslate Vladi i Skupštini Crne Gore, kao "domaćoj i međunarodnoj demokratskoj javnosti", oni traže krivičnu odgovornost i celog tadašnjeg vrha crnogorske vlasti, kao i saradnika Čarapićeve u tužilaštvu.
"Slučaj departacija" 1992. godine obuhvata više od 150 izbeglica iz BiH, Bošnjaka i Srba, koji su nakon hapšenja u Crnoj Gori predati vlastima Republike Srpske. Mnogima od njih se od tada gubi svaki trag.
Za taj zločin je suđeno devetorici policijskih službenika, koji su krajem marta ove godine oslobođeni u prvostepenom postupku zbog nedostatka dokaza.
Popović, Kočan i Pavlović, kao ključni dokaz, navode svedočenje Momira Bulatovića u Višem sudu u novembru 2010. godine, koji je u vreme izvršenja tog zločina bio šef države.
"Bulatović je pred sudom nedvosmisleno potvrdio: svi smo sve znali, a Milo najviše. U celini, svedočenje Bulatovića bilo je istovremeno i samooptuživanje celokupnog crnogorskog državnog vrha 1992, a posebno i najviše Ðukanovića, u vreme izvršenja zločina prvog ministra odnosno predsednika Vlade Crne Gore", navodi se, između ostalog, u prijavi, prenose podgorički mediji.
Mediji navode da 24-sata nakon tog "samooptužujćeg svedočenja", "tužilaštvo koje je makar minimalno profesionalno i autonomno, koje nije partijski ili drugačije zarobljeno, proširilo bi optužnicu, makar na dvojicu, svedočenjem apostrofiranih, najviših i najodgovornijih funkcionera izvršne vlasti".
"Naprotiv, jednoipogodišnjim ćutanjem, nereagovanjem i nepostupanjem po ovom svedočenju, Vrhovno državno tužilašto je samo sebe svrstalo u krug najodgovornijih saučesnika, odnosno pomagača počiniocima ovog zločina da izbjegnu pravdu”, navodi se u prijavi.
Navedena trojica optužuju Ðukanovića da je opstrukcijom celokupnog državnog aparata želeo da izbegne sopstvenu odgovornost za taj zločin, navodeći i činjenicu da je, od 1989. do danas, najpre kao višestruki predsednik vlade i države, a danas, i kao predsednik vladajuće partije, nesporno politički najmoćniji pojedinac, funkcioner i oligarh Crne Gore.
Podnosioci krivične prijave ocenjuju da svi navedeni neposredni i posredni dokazi jasno upućuju na najveću odgovornost najviših instanci crnogorske izvršne i pravosudne vlasti u tom zločinu.
(Tanjug)
